Задужења путем обвезница већа од 3,5 милијарди КМ

Посљедње задужење Републике Српске кроз продају државних хартија од вриједности обављено је крајем септембра ове године, у укупном износу од 15 милиона марака. И овај пут по енормно високој каматној стопи од 6 одсто.

"Као да покушавате жеђ угасити морском водом. Ви попијете ту воду, краткорочно угасите ту жеђ, али остаје вам со која вас нагриза и од које сте још више жедни.

Тако и са задужењима, не може вјечно да траје гашење пожара новим задужењима", објашњава Јелена Тривић, предсједник Народног фронта.

Када је ова година у питању, Република Српска је на берзи позајмљивала новац сваки мјесец, а неријетко и два пута мјесечно и тако повукла више од 685 милиона марака.

Од тога, само у јуну ове године Српска се задужила за око 210 милиона марака, у августу 35 милиона, али у септембру је Влада Српске кренула офанзивно са задужењем кроз продају обвезница од 130 милиона марака.

У овом задужењу занимљива је трансакција од 116 милиона марака, коју, како тврди Бранислав Бореновић, ниједна домаћа банка није могла да обави.

„Скоро 90 одсто купује један финансијски инвеститор. Нема шансе да је то ико од овдашњих инвеститора, и десило се вјероватно оно што се дешава сваки пут када загусти, а то је да по ко зна који пут Србија успјела да спаси Републику Српску“, тврди Бранислав Бореновић, предсједник ПДП - а. 

„Проблем домаћих банака, односно бањалучке берзе је што је ту све ограничено. Банке имају лимит до кога могу инвестирати у обвезнице, а с друге стране, фондови, пензиони или неки други не могу да купе обвезнице РС у оној мјери колико је њој потребно“, каже новинар и уредника портала "Цапитал", Синиша Вукелић.

Тврдње владајуће елите да је Република Српска најмање задужена у цијелом региону је, у најмању руку, безобразна, сагласни су и у опозицији и економисти.

„Посљедње двије емисије обвезница су биле на износ од 145 милиона марака, по камати од 6 одсто на пет година. За то вријеме у Федерацији БиХ су се задужили свега 40 милиона на 7 година, са каматом од 3,2 одсто", поручује Бореновић.

„Дупло веће су каматне стопе за дуг Републике Српске, у односу на Федерацију, и то показује економски амбијент и стање ризика у задужењу и пласману, чиме се побија свака тврдња из Владе РС да је она бољи дио Босне и Херцеовине“, каже економиста Миленко Станић.

Откад је Република Српска почела са продајом хартија од вриједности, кроз више од 60 емисија, власт је грађане и буџет задужила за преко 3,5 милијарде марака, показују званични подаци.

Укупан јавни дуг Републике Српске тренутно износи 6.16 милијарди марака и чини 39,9 одсто процијењеног БДП-а за 2023. годину.

Проста рачуница показује да је продаја државних хартија врло уносан посао, с обзиром на то да је више од половине дуга РС настало задуживањем путем трезорских записа и обвезница. А ко ће дугове враћати, питање је које остаје за будућност.

(БН)