Да ли СДС-ова тробојка све више клизи у црвено?!

Република Српска великом брзином иде не напријед, како би се то очекивало, него уназад. Доказ за то је и посљедње скупштинске засједање, на коме је скупштинска већина СНСД-а заједно са коалиционим партнерима, безначајним малим странкама, донијела Кривични законик и на велика врата вратила вербални деликт, као некада у комунизму, да због изговорене ријечи можеш отићи у затвор ако се она не свиђа властодршцима.

Поменути јавно неке породице, питати их одакле им новац за виле, станове на луксузним дестинацима..., или за неке сумњиве тендере више јавно мало ко ће моћи да каже, јер је режим донио закон да они одређују шта је истина и шта се смије причати...

То је већ почело у пракси да се примјењује у НСРС, гдје предсједавајући онемогућава да говоре народним посланицима опозиције, која је све мања, јер је режим усисава.

Опозициони посланици су већ подијељени на оне који су реметилачки фактор, као што је Листа за правду и ред Небојше Вукановића, као и ПДП, које у НСРС води Игор Црнадак...

Оно што је до изражаја дошло, посебно на посљедњем засједању НСРС, иако нису подржали закон који је изашао из Додиковог шињела, јесте велико приближавање двије странке СНСД и СДС, међусобно уважавање и подилажење владајућих посланицима СДС-а, што некима и годи.

Тој сједници није присуствовао шеф посланичког клуба СДС Вукота Говедарица, који се залагао да се режиму постави ултиматум - да повуку спорни закон или опозиција неће учествовати у раду скупштине док се не стави ван снаге то законско рјешење, којим се гуши слобода говора у Републици Српској.

Није јавно познато због чега се Говедарица није појавио, али је за познаваоце овдашњих прилика то изазвало одређене сумње.

Да је дошло до приближавања СНСД и СДС у прилог иду и Додикове честитке, прво новом предсједнику коме је пожелио успјешан повратак кући у вођењу странке, а затим ону када је, након много година, први пут честитао СДС-у крсну славу - Петровдан.

Један од оних који је у руководству СДС-а је и градоначелник Бијељине Љубиша Петровић, који је страначким колегама рекао, како сазнајемо, да СДС не смије бити под утицајем Додикових људи у странци.

Он је најавио да ће тражити да се ти људи искључе из странке или да им се онемогући могућност кандидаовања за било коју функцију, укључујући и локалне изборе који ће бити одржани наредне године.

Режиму рука спаса треба управо од СДС-а, јер у том случају имају снажну већину у НСРС која им омогућава да могу да изгласају све одлуке, које ће продужити вијек трајања једног тоталитарног система, под плаштом одбране интереса Републике Српске.

За режим Република Српска је стабилна, јака и снажна, иако сви знамо да је најзадуженија, најкорумпиранија, да из ње одлази становништво и да су најниже пензије и плате...

Република Српска је и у рукама неколико породица, налази се под тихим економским санкцијама, иако режим грчевито тврди да то није тако.

Тако је и на сцени "тиха коалиција" СНСД и СДС само због интереса појединаца који једни друге спашавају на уштрб својих грађана, без обзира да ли су или нису у једној од те двије странке.

Хоће ли доћи до "свесрпског јединства" у Српској, које се најављује у неким круговима, због наводног спаса Републике Српске, коју угрожавају неки свјетски моћници са "мрским Бошњацима", остаје да се види.

Оно што је овдје одавно јасно јесте да је Република Српска угрожена због овакве власти, али и опозиције у чијим редовима се налазе они који лако постају плијен режима за новац или фотељу.

До неке нове слободе и бољих дана требаће неки нови људи, да ли ће их ова политичка криза, за коју кажу да је највећа од рата до сада, изродити вријеме ће показати.

(БН)