Хуманост: Отац и кћерка добиће условну кућу

Дирљива прича о самохраном оцу који са кћерком живи у тешким условима у Љељенчи код Бијељине, коју је објавила БН телевизија прије двадесетак дана, додирнула је срца многима који су је чули и још једном доказала хуманост наших људи. Сакупљен је новац којим ће двочланој породици Крбањевић бити сређена комплетна кућа, како би коначно могли да живе у нормалним условима.

Многи људи великог срца жељели су да помогну Славку и његовој 6-годишњој кћерки Биљани.

Позиви у којима се нудила помоћ у новцу, храни и дјечијој одјећи стизали су без престанка са свих страна. Хладни зидови куће који скривају дом пун љубави оца и кћерке коначно постају топли након постављања изолације.

Славко Крбањевић каже да се на његовој кући тренутно ради фасада, а да ће донације добрих људи омогућити сређивање цијеле куће.

“Добићемо плочице и намјештај за опремање обје просторије. У купатилу тренутно нисмо још ништа урадили, али мајстори ће почети са лијепљењем керамике након Божића”, објашњава Славко.

Нико није могао да остане равнодушан на причу двочлане породице Крбањевић. Тако је Мото-клуб “Република Српска” из Бијељине покренуо акцију за помоћ унутар клуба која се проширила на Бијељину, Угљевик и Брчко.

Породици ће нека врста помоћи бити потребна док год Биљана не стане на своје ноге и нађе свој животни пут, истиче Љубо Секулић, члан Мото-клуба “Република Српска”.

“Њима ће до тада бити потребно мало вјетра у леђа. То би можда био апел нашег мото-клуба и нашег удружења, то нам је можда и сљедећи задатак, да Славку пробамо да нађемо одговарајуће запослење”, наглашава Секулић.

Биљана је умиљато дијете пуно љубави коју шири свуда око себе. Нико не остаје равнодушан на њен осмијех и загрљаје, па је срећа због учињеног за њу и њеног тату још већа.

Свима је срце пуно након што виде да Крбањевићи коначно добијају прави дом.

“Наше задовољство се не може описати, Биљана нам је једноставно прирасла за срце. Задовољство је видјети садашње стање, мјесто гдје ће отац и кћерка да проведу зиму, дочекају празнике и гдје ће Биљана моћи да расте”, задовољно каже Љубо.

Остало је још  пуно посла око струје, кречења и глетовања. Потребно је још новца да би се платили мајстори, али сви радови требало би да буду завршени за десетак дана. Радост и срећа коју Крбањевићи осјећају, каже Славко, не могу се ријечима описати.

“Пао ми је камен са срца. Мислио сам да ово никада нећу завршити. Нисам се надао да ће се јавити толико хуманих људи који желе да помогну. Свима се од срца захваљујем, у моје и Биљанино име”, додаје Славко.

“Чикама и тетама” које су својом хуманошћу њеном тати скинули терет са леђа и душе и вратили осмијех на лице, а њој уљепшали распуст и празничне дане, плавоока дјевојчица поручује да је срећна што јој сређују кућу и додаје:

“Хвала свима што су ми помогли.”

(БН)