Нестварна прича о земљи - Од раја постала пакао

Науру је насељаван најмање 3.000 година уназад: у почетку је на овом комаду земље у срцу Пацифика живело 12 полинезијских и микронезијских племена.

Сада је острво дом 10.084 становника, не рачунајући мигранте које Аустралија стационира у камповима на острву. Између најближих комшија Кирибата и Науруа стоји 300 километара океанског плаветнила. Науру је био немачка колонија у 19. веку, а аустралијски протекторат до средине 20. века.

Можете ли да, након ових уводних информација, сварите чињеницу да је Науру у једном периоду 20. века био друга најбогатија земља на свету, ако се рачуна БДП по глави становника?

Но, кренимо од почетка.

Невоље су почеле много раније

Многи проблеми Науруа датирају из 19. века. Тачније, 1870-их, када је избио грађански рат између 12 племена, након чега је популација острва смањена за 40 одсто. За то Науру може да "захвали" морским трговцима који су домороце упознали са ватреним оружјем. Затим, 1888. године, долазе колонизатори из Немачке, након чега су се у колонизацији острва смениле још четири земље: Велика Британија, Нови Зеланд, Аустралија и Јапан.

Немци су са собом донели смртоносне болести из Европе, што је задало још један озбиљан ударац домородачкој популацији. Јапанци, који су окупирали острво за време ИИ светског рата, били су још гори. Њихово решење за епидемију лепре на острву било је нарочито сурово: све оболеле су укрцали на брод, који су затим потопили насред пучине. Након што су преживели све колонизаторе, становника Науруа остало је тек око 600.

Златни период

Науру се махом састоји од фосфата, те је у "данима славе" током шездесетих и седамдесетих година читава земља била прави рудник богатства: фосфат је масовно ископаван и бродовима отпреман у земље-купце које су га користиле као ђубриво. У годинама након стицања независности 1968, Науру је имао други највећи БДП по глави становника, одмах иза пребогате Саудијске Арабије.

Новац се сливао у енормним количинама. Становници, ослобођени окова колонијализма, почели су да продају фосфат купцима из целог света, а 1981. године зарада је достигла тада невероватних 123 милиона долара, што је значило 17.500 долара за сваког становника. У то време, то је била озбиљна свота новца.

Суноврат

Међутим, цена коју ће Науру платити била је превисока. Прва је еколошка: за потребе копања уништена је предивна тропска вегетација, па данас острво изгледа као огромна, огољена депонија,.

Други разлог је, очекивано, лоша власт. Влада је одлучила да превише раскошно награђује становништво, толико да је то ускоро постао неодржив концепт. Порез на Науруу није постојао, а Влада је била та која запошљава 95% становништва, уз издашне плате које је исплаћивала сваког месеца. Школство и здравствено осигурање били су бесплатни, као и струја, телефони и становање - свако је добио кућу од државе.

Просто је невероватна палета сулудо екстравагантних начина на који се разбацивао новац, укључујући финансирање катастрофалног бродвејског мјузикла "Вест енд", базираног на животу Леонарда да Винчија.

Држава се претворила у распуштену дружину: радно време било је флексибилно, а никога није било брига што је једино преостало зеленило на острву било оно на теренима за голф. Уместо риболова, лакше је било отићи у локални супермаркет чије су полице биле препуне кексева, чоколада и бисквита препуних шећера, који су постали омиљена посластица уместо воћа.

Није ни чудо што је Науру убрзо постао јединствен случај у свету по питању гојазности и дијабетеса, о чему је написано на десетине опсежних студија. Рачуна се да је Науру најгојазнија нација на свету, чија половина популације болује од дијабетеса. Просечан животни век је свега 55 година.

Мањак интелигенције или прости немар власти, која није размишљала о томе да ископавање вредног елемента из земље једном мора да пресуши, нарочито на површини величине просечног међународног аеродрома, довела је до очајне, сиромаштвом и здравственим проблемима опхрване нације.

Мува у новчанику

Уследиле су године тешке оскудице, а земља је буквално остала без иједног јединог долара: НУЛА. Централне банке су доживеле крах, прекоморске некретнине у власништву државе су заплењене на име дугова, исто као и авиони, који су одузети директно са писта, о чему је писао и британски "Гардијан".

Науру је тонуо све док није треснуо о дно. Земља је почела да се довија на разне начине како би набавила новац. Постала је рај за прање новца, процењује се да је најмање милијарду долара опрано кроз ову државу. Науру је користио чак и своје чланство у УН како би зарадио новац, прихватајући исплате десетина милиона долара у замену за признавање нових непостојећих држава, попут Косова, Јужне Осетије, Абхазије...

Влада је била понижена, али патио је народ. Бесомучно ископавање фосфата толико је уништило земљу да је постала потпуно бескорисна за пољопривреду, шумарство па чак и за спорт и рекреацију. Чим је нестало фосфата, незапосленост је достигла стопу од 90%, а школски систем је пропао, чиме су уништени животи неколико генерација.

Трећина становника данас су странци

Више од 3.000 становника Науруа данас су странци: Аустралијанци раде као лекари, менаџери и инжењери, Кинези држе ресторане и продавнице, док домаћи становници углавном раде физичке послове. Локално становништво скупо је платило стрмоглав пад стандарда: најбољи пример је тај да свега трећина деце иде у средњу школу, док сви остали одмах након основног образовања крећу да раде тешке физичке послове.

Помоћ са дебелом ценом

Науру 21. века изгледа овако: земља живи од стране хуманитарне помоћи. Највећи "добротвор " је Аустралија, која своју помоћ и те како наплаћује. Однос две земље је све само не лак. Аустралија никада није третирала Науру равноправно. Примера ради, 1993. Аустралијанци су пристали да плате одштету за уништавање природне средине Науруа узроковане лошим менаџментом (Аустралијанци су тада управљали копањем фосфата), али тек након што су тужени пред Међународним судом правде.

Данас Аустралија користи Науру као место на које довози све имигранте који су покушали да уђу у Аустралију, и смешта их у ограђене кампове широм острва. Недавно је откривено да су мигранти на Науруу, нарочито деца, жртве сексуалног и физичког злостављања.

Науру је сада толико слаб да му је Аустралија неопходна, по било коју цену. Шта год Аустралија тражи, Науру мора да прихвати у замену за новац и посао које добија.

(Блиц  Фото:Профимедиа/Тањуг/АП)