"Ученици ће се тестирати недељно ако се не вакцинишу"

"Врло је важно да се настава врати у реалне оквире. Због тога је важна вакцинација ђака. Била би велика штета да и ове године настава почне на онлајн платформи. Уколико се не вакцинишу, ђаци старији од 12 година мораће да бар једном недељно раде тестирање на ковид 19", каже у интервјуу за Курир проф. др Тања Јовановић, вирусолошкиња и чланица кризног штаба за борбу против ковида-19, која подржава предлог др Кона о одвајању вакцинисаних и невакцинисаних ђака старијих од 12 година.

Нешто слично спроводите летос са студентима?

- Наши студенти већ имају летњу праксу из хирургије и интерне медицине у болницама које су наставне базе нашег факултета. Како би им било дозвољен боравак у болници, неопходно је да имају или потврду о вакцинацији или негативан ПЦР тест. Имамо велику одговорност, јер морамо да заштитимо и пацијенте, и студенте, као и здравствене раднике. Наши студент су се одазвали позиву за вакцинацију, тако да је више од 75 одсто студената Медицинског факултета у Београду вакцинисано, а за оне који су мањина, јавјају се њихови родитељи да скрену пажњу да је ПЦР тестирање скупо - 9.000 динара. Али избор постоји - да добију бесплатну вакцину или да се тестирају уколико не желе да приме ту вакцину. Не смемо да ризикујемо.

Јесмо ли пропустили шансу да се изборимо с короном?

- Изгубили смо трку с временом због застоја вакцинације и дали смо шансу вирусу да и даље циркулише у популацији. Тражи невакцинисане, активно се размножава у њиховом организму, мења се. Тако се јављају нове варијанте вируса. С појавом нових варијанти вируса смањује се ефикасност вакцине, тако да је сада потребан обухват од 85 одсто становништва да би се постигао колективни имунитет. А то је без обавезне вакцинације немогуће.

Залажете се за обавезну вакцинацију свих?

- Ја могу само да снажно да препоручим вакцинацију, и то пре свега одређеним категоријама које својим послом и обавезама долазе у контакт с великим бројем људи. За успостављање контроле над епидемијом, било би добро увести обавезну вакцинацију здравствених радника да бисмо сачували здравствени систем, али и запослених у просвети, јавним службама.

Секвенцирате геном коронавируса, колико имамо делта соја?

- Делта сој постаје доминантан у Србији. Код свих нових случајева - хоспитализованих и они који се тестирају у домовима здравља и на сопствени захтев, обично се изолује делта варијанта вируса.

Прешли смо и 500 новозаражених по дану. Јесмо ли дефинитивно у правом четвртом таласу?

- Можда на почетку четвртог таласа, а он ће ударати тамо где имамо највише невакцинисаних. Годишњи одмори су, људи иду у ризична подручја и земље које су већ у четвртом таласу. Чак се целе породице враћају инфициране, а неки од њих морају да буду и хоспитализовани.

Јесте ли за пооштравање мера?

- Јесам, али је тешко тражити пооштравање мера кад се апсолутно не поштују и мере које су тренутно на снази. У Грчкој се, рецимо, јако поштују најосновније епидемиолошке мере - маска су обавазне у затвореном простору, као и физичка дистанца. Не може се ући у превоз, хотел, ресторан или било који затворени простор без маске. Ми се свих основних епидемиолошких мера не придржавамо и шта нам онда доноси пооштравање мера?

Шта бисте ипак пооштрили?

- Одржавање скупова, од концерата до спортских догађаја и разних других манифестација где је у публици велики број људи. И ту бих тражила да се направи разлика између вакцинисаниих и невакцинисаних. Да смо сви вакцинисани, могли бисмо да водимо нормалан живот, ал' пошто нисмо треба направити ту разлику, да вакцинисани имају слободу кретања, присуствовања разним манифестација, а за невакцинисане би морали да имаммо резултате тестирања на ковид 19.

Ви сте за увођење ковид пропусница?

- Да, пропуснице или документ са информацијама о прележаној болести, вакциналном статусу или резултатима тестирања. Па иако се каже да обавезна вакцинација није по Уставу или закону, мислим да се правна документа могу мењати. Демократско парво сваког појединца јесте да сам одлучујеш о свом здрављу. Можеш се вакцинисати или не мораш. Ако се вакцинишеш заштићен си од тешке форме болести, хоспитализације као и леталног исхода инфекције. А ако не желиш да се вакцинишеш - мораш да се придржаваш прописаних мера. Није демократско парво да својим понашањем нарушаваш здравље других.

Колико људи треба да је прими трећу дозу?

- У вакцинисаној популацији имамо један проценат особа које нису развиле заштиту против инфекције новим коронавирусом. И поред тога што су примиле обе дозе вакцине, нису успеле да створе довољне количине антитела и адекватан ћелијски имунски одговор. На основу резултата клиничких студија, ефикасност вакцина се креће између 60 и 95 одсто. Особе које нису довољно добро одговориле на имунизацију често припадају старијим особама или онима који имају компромитован имунитет.

Исту или другу вакцину дати као трећу дозу?

- У оваквим ситуацијама, треба покушати вакцинацију с другом врстом вакцине. Често препоручујемо да то буду вакцине направљене на платформи информационе РНКи, где спадају "Фајзер" и "Модерна". Ова вакцина је направљена тако да вакцином наше ћелије добијају информацију, што бих ја рекла смс поруку, да произведу најповршнији протеин вирусне честице, који ће се презентовати нашим имунским ћелијама да се активирају и да нас заштите, како антителима, тако и специфичним лимфоцитима. Дакле, она активира обе компоненте имунског система, и хуморалну и ћелијску. С друге стране, инактивисане вакцине активирају прозводњу антитела, а нешто слабије ћелијски имуни одговор. Али и антитела имају могућност да неутралишу инфективност вируса, па су у том смислу и оне врло ефикасне. Прва група пацијената за трећу дозу су особе са сниженим заштитним имунским одговором, а ту су трансплациони пацијенти, имунокомпромитовани пацијенти које имају хроничне болести које умањују имунски одговор, особе са аутоиминским обољењима, они који због терапије примају, на пример хемиотерапија или радиациону терапију. Код вакцинисаних особа се прати динамика вакциналног имунитета, односно колико дуго ће нас вакцинални имунитет штитити од обољења. Код њих би та трећа доза представила тзв. бустер, појачивачку дозу која би стимулисала још боље продуктују антитела и ћелијски имунитет.

Имате ли идеју како бисмо могли да померимо вакцинацију с мртве тачке?

 - Едукација и прича о добробити вакцинације је по мени најважнија. Информације на које се грађани ослањају су оне с интернета, где је много лажи и погрешних података. А имате и некомпетентне здравствене раднике који причају свашта. Организовати трибине за основце и средњошколце и на њиховом нивоу дати основне информације и објашњења, а наравно и за универзитет. Младе особе не прихватају притиске и убедјивања, тако да треба добро избалансирати начин на којем би се праве информације њима пласирале. Здравствени радници су прошли ту едукацију, па их можда треба подсетити чему је све допринела вакцинација.

Где су векторке вакцине у тој причи, какве су Спутњик В и Аста Зенека?

- Оне су по индукцији вакциналног имунитета врло сличне вакцинама са информационом РНК. Значи, све вакцине изузев кинеске, која је специфична јер има комплетну вирусну честицу која је мртва, су тзв. субјединичне јер стимулишу имунитет само на један вирусни протеин, С протеин. Једино им је дизајн другачији. Код векторских вакцина је исечен ген за С протеин и уграђен у аденовирусни носач и када тако направљен рекобинантни вирус уђе у ћелије, преписује се С протеин који даље стимулише наш имунски систем.

Препоручујете ли векторксе вакцине као трећу дозу?

- Нема никаквог разлога да се ограђујем од њих. Може се прими различита врста вакцине као трећа доза, али може и иста. Ако сте већ развили антитела, али клиничке студије показују да временом, у одређеним категоријама долази до пада антитела, и ако хоћете да појачате тај одговор сада, пред зиму, потребно је да се прими још једна доза вакцине.

Да ли прва или друга компонента Спутњика В?

- По мени нема везе. Студије кажу да се антитела и ћелијски имунски одговор задржава годинама, али за варијанту вируса за коју је вакцина направљена. Све актуелне вакцине су направљене од вуханске варијанте вируса.

Има и тога да треба сачекати с трећом дозом.

- То је трећи аспект размишљања. Да ли сачекати с трећом дозом, анализирати како ће се вирус даље мењати и ефикасност тренутно доступних вакцина против нових варијанти вируса. Сигурно је да ће се после делта варијанте појавити нека нова. А да ли ће она лакше избегавати имунски одговор који се постиже вакцинацијом? Ако тако буде, требало би да се направи измена у тренутно актуелним вакцинама како би ефикасно штитиле од тих нових вируса.

И после свега овога, страхујете ли од доласка септембра?

- Не, мислим да никада нећемо имати више тако велики број инфицираних, јер су многи људи ипак вакцинисани. Ако тренутно имамо 50 одсто вакцинисаних пунолетних и ако се држимо приче да је вакцина ефикасна за тренутно актуелне варијанте, не очекујем да ћемо имати тако велики талас као што је пре био.

(Курир)