Власт овим мјерама не може спасити радна мјеста!

Европска социјална политичка мрежа за потребе Европске комисије, сачинила је извјештај о мјерама и дјеловању Влада Републике Српске и ФБиХ на сузбијању негативних посљедица на економију усљед ширења вируса корона. У извјештају стоји да упркос усвојеним мјерама, постоји могућност да оне неће бити довољне да се сачувају радна мјеста.

Република Српска 27.08.2020 | 19:39

Које су мјере неопходне за спас економије и радних мјеста, питали смо послодавце и струку.

Република Српска и ФБиХ упозорене су у извјештају Европске комисије да мјере које су предузете да се санира штета по привреду и економију можда неће бити довољне да се спасу сва радна мјеста и да се гарантују бољи услови за раднике.

Радници који нису радили добили су помоћ од стране Владе РС за март и април, али им то не значи много уколико се не врате на посао.

А таквих је нажалост много у услужним и прерађивачким секторима, који су у најтежој ситуацији. Тога су свјесни и послодавци. Због тога ће, наводе, мјере које су предузете за март, април и мај, у најпогођенијим секторима, бити продужене у јуну, јулу и августу. Али ни то није довољна гаранција за раднике.

„Као посљедица појаве короне, можемо очекивати тренд повећања броја незапослених у Републици Српској, односно отпуштања из економских разлога. У сваком случају, наша економија у овом тренутку није реаговала у том смјеру да отпушта раднике, односно послодавци нису отпуштали, али та мјера ће свакако бити једна од мјера коју ће послодавци користити у наредном периоду и за очекивати је пораст, али не у оној мјери како је то било предвиђано у периоду март, април“, каже потпредсједник Уније удружења послодаваца РС, Саша Аћић.

Са наведеним се слажу и економисти. Сматрају да ће буџети оба ентитета тешко одговорити на финансијске изазове, посебно уз смањену привредну активност.

„И онда у том свему постоји огромна опасност да дође до већег и значајнијег отпуштања радне снаге. Ако можда и не отпуштања, али онда скидања са редовног запошљавања и преласка у сиву зону како би се бар привреда олакшала, условно речено, од плаћања доприноса“, каже економиста Предраг Дудуковић.

Кључна мјера за очување радних мјеста, према мишљењу пословне заједнице, је смањење фискалног оптерећења на рад, односно смањење плаћања држави по основу пореза, да би се радницима могле исплаћивати плате.

„Поред фискалних оптерећења, потребно је смањити и парафискална оптерећења у значајној мјери, иначе имамо појачан одлив послодаваца према неформалној зони и то може бити озбиљна посљедица за нашу економију.“, наглашава потпредсједник Уније удружења послодаваца РС Саша Аћић.

Властима није пошло за руком да заштите ни приватни сектор, односно мала и средња предузећа, стоји такође у извјештају Европске социјалне политичке мреже. Када се у обзир узме да у овом сектору ради око 70% радника, надлежни ће морати пронаћи адекватна рјешења да спријече отпуштања, истичу економисти. Додају да ће чување радних мјеста, зависити и од ситуације у Европи.

„Колико наша привреда зависи о унутрашњем устројству државе, тако зависимо много и о Европи. Јер ми смо значајни извозници на поље ЕУ. Ако у ЕУ буде лоше, сигурно је да ни наша привреда која је радила за тршиште ЕУ неће моћи да ради у тим капацитетима“, појашњава економиста Предраг Дудуковић.

По овом питању обратили смо се и Министарству привреде и предузетништва РС. Одговорили су нам да је Законом о подстицајима у привреди Републике Српске, Министарство позвало привредне субјекте, који су извршили повећање плате радницима у периоду од 1. јануара до 30. јуна 2020. године, да до 31. августа 2020. године поднесу Захтјев за подстицаје на повећање плата, а све у циљу очувања радних мјеста.