Зашто власт крије информације од јавног значаја?

Документ Програм реформи БиХ никада није званично објављен, односно у коначној верзији како је и послат на адресу НАТО савеза из Предсједништва БиХ, упркос захтјевима новинара, али и комплетне јавности.

Иако су те информације као и сви документи који се усвајају у институцијама од интереса јавности, те самим тим грађани имају пуно право да знају све детаље о усвојеним информацијама, тендерима, конкурсима, трошењу јавног новца и слично, углавном се чувају далеко од очију јавности.

Новинари који се највише сусрећу са проблемом приступа информацијама од јавног значаја кажу да се најбоље чувају оне које се тичу трошења јавног новца. 

"Влада Републике Српске у томе предњачи. Они никада не објављују до краја информације о трошењу новца грађана, а грађани имају право да то знају. Притом, сакривањем информација бацају сумњу да то не раде како треба", каже новинар Владимир Шушак. 

Невладина организација Транспаренси Интеренешенел већ 10 година прати провођење закона о слободи приступа информацијама на свим нивоима и кажу да су резултати фрапантни.

Само у прошлој години им је од укупно 159 јавних предузећа, само њих 51 одсто доставило одговор у законски прописаном року.

 "Ми већ десет година пратимо и тражимо информације од јавног значаја. На стотине судских спорова имамо које углавном добијамо. Али треба рећи да суд није рјешење, јер то некад траје мјесецима, а према Закону о слободи приступа информацијама ви би требало да добијете све податке у року од 15 дана", каже Дамјан Ожеговић из Транспаренсија.

Омбудсмену БиХ је само у 2018. години стигло 340 жалби због кршења Закона о слободи приступу информацијама. Какво је стање у овој области свједоче и њихове препоруке у специјалном извештају, у коме траже да се на нивоу БиХ и ентитета приступи изради нових закона, који ће, како наводе из Омбусмена, "бити усклађени с међународним стандардима".

БН ТВ