Ратни ветеран: Зашто сам напао Човића и Кришто?

Владислав Брацо Берић из Ливна је демобилисани борац ХВ-а и ХВО-а, ратни ветеран и један од хероја рата у овом крају.

Босна и Херцеговина 04.11.2019 | 14:05 Био је учесник кључних битака за ослобођење Купреса, па је јуче понајвише из поштовања према саборцима и онима који су у тим војним операцијама дали животе и дијелове својих тијела, присуствовао свечаној академији.

"До самог почетка био сам у дилеми да ли да икако присуствујем због неких особа тамо, међутим због пријатеља и субораца сам ушао на стражња врата. Слушао сам говоре, а док је говорио генерал Сопта нисам успио да се суздржим... Експолодирао сам. Генерал је говорио о суживоту и младима, о њиховом запошљавању.

Моја дјеца нису могла добити посао овдје, јер нисам близак ХДЗ-у. Напустили су Ливно. Као што га и данас напуштају обитељи и млади. Ово је Сахара. Нема смисла. Какав суживот? Какво запошљавање? Они гледају себе, своје породице, своје кумове. Не можеш им ништа. Недодирљиви су. Имају гласачку машинерију. То је попут карцинома у људском тијелу. Само се гранају. До њих се не може. А свијет чине овце", рекао је разочарани Берић за Ослобођење.

Каже да се не плаши након свега.

"Ја сам ратни војни инвалид. Дијелове тијела дао сам у борбама за ослобођење. Оних који нам данас кроје судбину тада није било на бојишницама. Људи су ме подржали. Добио сам велики број порука подршке. Знам ја ко данас влада. Они су попут ЦИА-е, али што ми могу? Нисам се плашио у рату. Пензију Републике Хрватске ми не могу одузети. Дјеца су ми вани", рекао је.

(Ослобођење)