Херцеговачко сијело у Чикагу

Уз гусле и групно певање типично за Херцеговину – ганге, али и многа друга подсећања на Херцеговину у суботу 26. октобра 2019. године у Чикагу је одржано Друго Херцеговачко сијело. Осим песама и обичаја, домаћини, чланови Удружења Херцеговац припремили су и стара херцеговачка јела.

Република Српска 01.11.2019 | 10:52
Херцеговачко сијело у Чикагу
Да би се осећали као у „старом крају“ побринули су се гуслар Огњен Глигоревић, глумац Игор Обрадовић који је говорио поему „Богојављење“ од Матије Бећковића и песникиња Радмила Телбак Караћ из Торонта, пореклом из Невесиња, која је рецитовала песме инспирисане родном Херцеговином.



Пригодну беседу говорио је свештеник Александар Петровић старешина храма Свети Стефан Дечански из Чикага.

Епископу Новограчаничком и средњезападноамеричком Лонгину Удружење је даровало Часни крст „за чување српског духовног и националног једиства и ширење истинских хришћанских вредности“.



О хуманитарној делатности најмлађе српске организације у Чикагу, Удружења Херцеговац које постоји само неколико година, говорио је члан управе Слађан Ћећез наводећи да су помогли више појединаца и организација.

Он је издвојио помоћ коју су дали ратним инвалидима и болеснима, сиромашим вишечланим породицама у Херцеговини, као и српским храмовима и манастирима у „старом и у новом завичају“ у Херцеговини, Чикагу и Индијани.



Председник Удружења Херцеговац из Чикага Душан Магазин захвалио се донаторима, члановима Удружења и свима који учествују и помажу рад ове српске организације.



Поред досадашњих манифестација – Херцеговачког сијела и Славе Светог Василија Острошког и Тврдошког, он је најавио од следећег лета и нову – Косидбу на традиционални начин.



БН ТВ (С.Д.)

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

Ало

01.11.2019 10:56

Нек нам неко објасни шта то ми имамо од овога? Тамо негдје људи сједе,пију,играју и нико се од њих неће вратити у родни крај. Шта то ми имамо од свега овога? Ништа.

ОДГОВОРИТЕ
Name

рр

02.11.2019 06:43

Они "пате" за родним крајем. Нема горе пуре, попаре, цимбура, сатараса и осталих дјаконија, нема то ни исти ни окус ни мирис.