"Вршиоци дужности" као гаранција очувања власти

Пошто је у Републици Српској већина функционера у статусу „вршилаца дужности“, не би било лоше да исти принцип важи и за премијера и министре у Влади РС. Потпуно је јасно да ни премијер Радован Вишковић нити остали министри не дјелују „у пуном капацитету“, већ су само продужене руке својих страначких шефова

Република Српска 23.10.2019 | 20:26 На челу скоро свих јавних предузећа, ентитетских управа, агенција, установа и завода у Републици Српској налазе се вршиоци директора, који се на те позиције именују у складу са договором унутар владајуће коалиције и, углавном, без спровођења дефинисаних законских процедура. 

Тако Република Српска има в.д. директора Пореске управе, Пошта Српске, Шума Српске, Путева Српске, Електроприведе РС, Електрокрајине, Пореске управе и других управа, разних агенција, установа, завода…

ДУГОГОДИШЊИ ВРШИОЦИ

Чак постоје и вршиоци замјеника директора, као што је случај са именовањем Гордана Милошевића за в.д. замјеника директора Хидрометеоролошког завода РС. Одлука да се некадашњи савјетник бившег предсједника РС Милорада Додика за спољну политику именује на ту позицију донесена је на сједници Владе РС 3. октобра ове године. 

Милошевић је, као и остали директори, или замјеници директора, на ту позицију именован на период од 90 дана. Након истека та три мјесеца, мандат в.д.-а им се продужава на још три мјесеца и тако у недоглед. Неки су у статусу „вршилаца дужности“ годинама. 

Власт у Републици Српској користи све могућности да на позиције у јавним предузећима и ентитетским институцијама постави људе из владајуће коалиције, страначке војнике и послушнике, који ће смјерно и без противљења извршавати налоге из врха власти или матичних странака. 

Неријетко се в.д. директори именују без расписаних јавних конкурса, што је законска обавеза из Закона о јавним предузећима Републике Српске и Закона о државним службеницима РС. Ријечју, одлуку о именовању донесе Влада РС или Надзорни одбор, а да се цијели поступак не спроведе путем Агенције за државну управу, која је надлежна за расписивање јавних конкурса, интервјуисање кандидата, прављење ранг листе. Чак и када се распишу јавни конкурси, јавна је тајна, унапријед се зна ко ће бити именован на одређену функцију, јер позицију не добија онај ко је заврјеђује способношћу, знањем или образовањем, већ партијском подобношћу. 

КРАТАК ЛАНАЦ

Ограничавањем мандата в.д. директора на три мјесеца, они се држе на „кратком ланцу“, с обзиром на то да су свјесни да свако искакање из утврђених правила, која се сервирају „одозго“, значи одлазак за те функције. У сталном ишчекивању да ли ће им након 90 дана бити обновљен мандат „вршиоца дужности“, сасвим је јасно да су тим функционерима умногоме везане руке и да првенствено раде на томе како да врху власти докажу лојалност -  извлачење новца из јавних предузећа за појединце и странке, запошљавање по страначкој основи…

Осим тога, многи именовани в.д. директори јавних преузећа у Републици Српској налазе се у сукобу интереса. 

Да се у Републици Српској поштују закони, постојећа правила и прописи, Лука Петровић се никада не би могао наћи на челу највећег јавног предузећа у овом бх. ентитету - Мјешовитог холдинга Електропривреда РС, јер је истовремено и директор те компаније и генерални секретар Савеза независних социјадемократа. 



У Статуту МХ Електропривреда РС децидно је наведено да „члан Управе не може бити лице које обавља извршну функцију у политичкој странци на било којем нивоу политичког организовања“ (члан 46. став 2 Статута МХ ЕРС). Овај Статут донесен је 6.06.2012. године и још је на снази, мада је било најава да ће (ваљда због Луке) ускоро бити промијењен. 

Транспаренцy Интернатионал у Босни и Херцеговини (ТИ БиХ) је поводом случаја Петровић затражио објашњење од Надзорног одбора Електропривреде РС, а предсједница Надзорног одбора Славица Ињац лаконски им је одговорила да се „сва именовања обављају се у складу са позитивним законским прописима“. 

Предсједница НО Електропривреде је особа којој је недавно пред Окружним судом у Бањалуци почело суђење у предмету „Бобар банка“. Ињац, која је била директорица Агенције за банкарство РС, терети се да је као „дио злочиначке организоване групе финансијским криминалом и разним злоупотребама начинила штету од 122,5 милиона КМ и довела до пропасти Бобар банке“. Умјесто да до окончања судског поступка заувијек буде удаљена из ентитетских институција, награђена је позицијом предсједнице НО Електропривреде РС. 

ИНТЕРЕСНА КОМИСИЈА

Посебна прича је (не)рад Комисије за спречавање сукоба интереса РС, на чијем челу је Обренка Слијепчевић. ТИ БиХ је овој Комисији упутио пријаву за одлучивање о сукобу интереса против Драгана Чавића и Славка Глигорића.

Чавић је посланик Народног демократског покрета (НДП) у Народној скупштини РС и истовремено в.д. директора Електрокрајине. Глигорић је именован за. в.д. директора Жељезница РС, а истовремено је и посалник у Народној скупштини РС. Уосталом, Чавић и Глигорић не би могли да буду на челу јавних предузећа по истом основу као и Лука Петровић. Чавић је предсједник НДП-а, док је Глигорић предсједник регионалног одбора ДНС-а.

Иако је њиховим именовањем прекршен Закон о јавним предузећима, за то нико не мари, вадећи се на то да „нису директори у пуном капацитету, већ да су вршиоци дужности“. 

Закон о спречавању сукоба интереса у органима власти Републике Српске прописују неспојивост функција директора јавног предузећа и изабраног представника у вријеме док врше јавну функцију и шест, односно три мјесеца након престанка јавне функције.



Међутим, Комисија за утврђивање сукоба интереса РС је обуставила поступак у вези са Чавићем, уз образложење да он као вршилац дужности „није директор у пуном капацитету“, нити је Електрокрајина „јавно предузеће у пуном капацитету“, јер послује као зависно предузеће у саставу Мјешовитог холдинга Електропривреда РС.

Обренка Слијепчевић још ТИ БиХ није доставила одговор на пријаву сукоба интереса Славка Глигорића. 

„Ради се о произвољном тумачењу закона. Изговор Комисије је да Чавић није директор у пуном капацитету, мада он као вршилац дужности има сва овлаштења директора“, рекла је за Журнал Ивана Корајлић из ТИ БиХ. 

У ПУНОМ КАПАЦИТЕТУ

ТИ БиХ је поднио пријаву и Комисији за одлучивање о сукобу интереса БиХ против Ненада Нешића, директора „Путева РС“, који је истовремено и посланик у Представничком дому парламента БиХ. 

С обзиром на блокаду рада парламента БиХ, још нису именовани чланови те Комисије, па је Нешићев случај на чекању. До именовања Комисије и њене одлуке, нема сумње, протећи ће доста времена. За то вријеме Нешић че сваког мјесеца примати двије плате, директорску у „Путевима РС“ и посланичку у парламенту БиХ, који не функционише. Осим тога, бескрупулозно ће користити позицију првог човјека „Путева РС“ за извлачење новца од путара, разним притисцима и преварама, о чему у МУП РС и надлежним тужилаштвима постоји обимна документација. 

Пошто је у Републици Српској већина функционера у статусу „вршилаца дужности“, не би било лоше да исти принцип важи и за премијера и министре у Влади РС. Потпуно је јасно да ни премијер Радован Вишковић нити остали министри не дјелују „у пуном капацитету“, већ су само продужене руке својих страначких шефова, који годинама и деценијама у пуном капацитету крчме све ресурсе РС.

(зурнал.инфо)