Прича: Како су Интер и Јуве од ривала постали заклети непријатељи?

Генеза једновековне мржње. . .

Фудбал 06.10.2019 | 19:15 Интер и Јуве су свој први дуел одиграли пре готово 110 година. Ривалство је почело формирањем Серије А пре 90 година, али су два клуба постали заклети непријатељи тек 1961. године и од тада секире нису никада закопане. Неколико година касније, тачније 1967. године, родоначелник итаиљанског спортског новинарства Ђани Брера лансирао је идеју Емилија Коломба да се меч два тима назове Дерби Италије.

Иронијом судбине зачетник непомирљивог непријатељства носи надимак Отров. Реч је о Бениту Лоренцију кога је његова мама, видећи његову злочестост, док је још био мали, назвала Отров (Велено). На терену је Лоренци био пргав и његова специјалност је била да провоцира противничке играче. Ушла је у анале прича када је толико изнервирао дефанзивца Јувеа Раву у првенству 1947/1948 да је овај покушао да га нокаутирао крошеом, виспрени Лоренци се измакао, а нокаут је “попио” ни крив ни дужан центарфор Кварезима. Отров је остао упамћен и по томе што је дао надимак Мариза легенди Јувентуса Бонипертију у првим годинама по завршетку Другог светског рата. Лоренци је дао женско име Бонипертију због његових плавих локни. 

Семе вечног раздора је пустило корене у пролеће 1961. године. Интер и Јувентус су били у трци за "скудето". Пред утакмицу у Торину, Јуве је имао четири бода предности. Утакмица је била прекинута после само пола сата игре због инвазије навијача на терен. Дисциплински органи, држећи да је Јуве одговоран јер је био организатор меча, дали су победу за зеленим столом Интеру (2:0). Захваљујући тој одлуци Неразури су се приближили на само два бода заостатка од Бјанконера. У претпоследњем колу је Интер победио Наполи, а Јуве је изгубио од Падове и два тима су била изједначена на табели. 

Тада на сцену ступа Умберто Ањели, председник Јувентуса и председник ФС Италије. Будући да је ФС Италије контролисао другостепени орган (тзв. Цаф) који је одлучивао о жалби Јувентуса на одлуку Дисциплинске комисије, Ањели је искористио свој положај и испословао да првостепена одлука буде преиначена у наредбу да се понови утакмица Јуве - Интер. То није све, рођени брат адвоката Ањелија је темпирао да одлука буде објављена дан пре одигравања мечева последњег кола. 

Интер који се налазио на челу табеле, вратио се на минус два у односу на Јувентус. Председник Интера Анђело Морати, Масимов отац, и тренер Еленио Ерера били су ван себе, а играчи који су већ осећали мирис новог "скудета" тотално дезоријентисани. Те недеље, 4. јуна, настаће једна од најчувенијих опаски у комбинованим радио-преносима РАИ-ја. И дан-данас се користи фраза легендарног радио-коментатора Сандра Чотија “Чудо на Чибалију”, као синоним за тотално неочекиван и запањујући догађај. Катанија је победила Интер, а Јуве је освојио бод у Барију и стекао недостижну предност од три бода. 

Тако је понављање сусрета Јуве - Интер изгубило значај. Морати је из протеста, уз сагласност тренера Еленија Ерере, послао у Торино на мегдан новом шампиону Јувеу, омладински тим Интера. Бјанконери нису имали милости за Интерове клинце међу којима је био Сандро Мацола, касније ће постати један од најбољи италијанских фудбалера свих времена. Утакмица се завршила 9:1, у корист Старе даме: шест голова Сиворија, а почасни гол за Интер је био дело поменутог Мацоле. 

После тог пролећа односи Јувентуса и Интера су се само погоршавали. У историју је ушла и утакмица Јуве - Интер одиграна 1983. године. Навијачи Бјанконера су напали аутобус са играчима Неразура. Прозори су били полупани каменицама, а Ђампјеро Марино је озбиљно повређен. Упркос нередима меч је одигран и завршен 3:3. Интер се жалио надлежним органима и за зеленим столом победа је додељена миланском клубу.

И следећа епизода раздора између поклоника Бјанконера и Неразура се одиграла у Торину. Опет је био април, као 1961. године, и два тима су била у трци за "скудето". Јуве је имао бод предности. Дел Пјеро је затресао мрежу Интера у првом полувремену, а затим се половином другог дела меча одиграла епизода која и данас запали сваки пут две тифозерије када се поведе прича о томе да ли је Јулијано направио пенал на Роналду или не. Масимо Морати ће после меча рећи: ”Овај шампионат је фалсификован. Требало је, као мој отац, да у Торино пошаљем клинце да играју против Јувеа”. 

Калчополи ће почетком 21. века разоткрити систем тзв. тријаде Мођи-Ђираудо-Бетега који је манипулисао судијама, новинарима, медијима, другим клубовима и играчима. Једна од жртава тог система био је Интер Ектора Купера који је изгубио скудето 2002. године али је Морати добио сатисфакцију да пришије себи тзв. скудето поштених 2006. године који је, претходно, био одузет Јувентусу, а Мођију је забрањено до краја живота да обавља било какву функцију у спорту. Мођи је избегао затвор, иако је осуђен у првом и другом степену, пошто је италијанско правосуђе пословично споро и неефикасно, дозволило да кривично дело Мођија застари. 

Уље на ватру у претходних неколико дана је долио председник Јувеа Андреа Ањели подносећи још један захтев да се Интеру одузме скудето 2006. године. Једна од мисија сина Умберта Ањелија, сећате га се са почетка текста, је да изврши ревизију Калчополија и опере биографије својих претходника с оправдањем да су сви покушавали да раде исте ствари као Мођи и Ђираудо, али нису били способни као они. Актуелни председник Јува је одрастао у окриљу “тријаде” и сматра их својим “учитељима” због чега је додатно мотивисан да учини све да испегла житија својих узора. 

Интер - Јуве није никада обична утакмица. Ове године је још мање јер, поред историјског багажа, додатно оптерећење представља Антонио Конте. За разлику од Ђованија Трапатонија и Марчела Липија, који нису имали играчку већ само тренерску прошлост у Старој дами, Антонио Конте је симбол Јувентуса, бивши капитен, носилац једне од 50 звезда на новом стадиону Бјанконера.

Није случајно да је акција Јувеових навијача на друштвеним мрежама скупила, за само неколико сати, на десетине хиљада потписа да се скине Контеова звезда. Није тајна ни да је Андреа Ањели експлицитно забранио повратак Контеа у Јуве и поред тога што су његова два најближа сарадника Фабио Паратичи и Павел Недвед били српемни да поново загрле старог тренера.  То објашњава диспропорционалну реакцију Контеа на конферецији за новинаре на Ањелијев став поводом “скидања” звезде са стадиона. Иако је Ањели рекао ствари које су биле у стилу “даље руке од Контеа”, Антонио није пропустио прилику да извади пар каменчића из ципеле. 

Иначе, Сан Сиро је распродат. Неће бити оборен рекорд броја гледалаца, откад су постављена седишта на јужној и северној трибини, јер је капацитет страдиона смањен за две и по хиљаде места из предострожности услед аномалних вибрација на трећем прстену Сан Сира. Цене карата за 76.000 места ишле су од 55 евра за сектор где ће бити смештени навијачи Јувентуса до 450 евра у централним фотељама. Оборена је прошлогодишња рекордна зарада од продаје улазница на мечу са Барселоном (5.800.000 евра). Нова граница је фиксирана на 6.500.000 евра. Интерасантно је да је петина улазница, око 15 хиљада, продато у иностранству и на Сан Сиру ћемо буквално имати готово читав свет јер је публика састављена од представника 100 различитих нација. Зато су поједини медији у Италији, претходних дана, крстили Дерби Италије  као “Планетарни дерби”. Телевизијски пренос ће ићи у 200 земаља, практично нема дела земаљске кугле где се неће гледати судар Контеа и Сарија. 

Што се тиче састава, Конте је оставио мало сумњи око наступа Лукакуа, мада колеге које прате Интер свакодневно у Апијано Ђентилеу тврда да ће се Белгијанац сигурно наћи од првог минута на терену. Лукаку је прескочио меч са Барселоном не толико због повреде колико због уверења Контеа да му је против Барсе био много кориснији као пар Санчез и Лаутаро. Тако да је судар са Јувеом само добродошао да се покрије са добрим разлогом изостанак белгијског центарфора. 

Једина недоумица у саставу Интера је на десном боку. Д’Амброзио је логично решење, али бек Интера има веома негативна сећања на претходне мечеве са Старом дамом: некад би постигао аутогол, некад би направио асистенцију за играче Јувеа да затресу мрежу Хандановића, некада би једноставно заборавио “свог играча” који би по правилу постигао гол. 

Вероватно би било неизвесно до краја ко би правио друштво Лукакуу у нападу Неразура да Санчез није направио глупост на мечу са Сампом када је зарадио други жути картон, и искључење, због симулирања. Овако је Лаутаро Мартинез сигуран, док ће Политано чекати своју шансу на клупи. 

Дакле, Интер би требало да игра у формацији 3-5-2: Хандановић - Годин, Де Фрај, Шкринијар - Д'Амброзио, Барела, Брозовић, Сенси, Асамоа - Мартинез, Лукаку.

Маурицио Сари је био порпилично закопчан око састава свог тима и није желео да одговори на питање о Дибали и Игуаину, односно ко би могао да игра поред Роналда. Али, с обзиром на то да се вратио својим навикама из Напуља, било би велико изненађење да видимо другачији састав од овога 4-3-1-2: Шченсни - Квадрадо, Бонучи, Де Лихт, Алекс Сандро - Кедира, Пјанић, Матуиди - Ремзи - Роналдо, Игуаин. 

Будући да су Де Шиљо и Данило повређени Квадрадо мора да игра у улози десног бека и како је Даглас Коста још увек ван строја, Сари нема намеру да се враћа на формацију 4-3-3. Истовремено, Демирал и Ругани не могу да угрозе Де Лихта и поред неуверљивог старта Холанђанина у црно-белом дресу. На средини терена Емре Џан, Рабио и Бентанкур добијају шансу само ако је неко од трија Кедира, Пјанић, Матуиди повређен. Ремзи се наметнуо као офанзивни плејмејкер. Меч против Бајер Леверкузена није почео од првог минута само зато што је дуго био повређен и Сари је желео да га делимично поштеди за судар са Интером. Једина стварна дилема је у нападу. Коме поклонити поверење да прави друштво Роналду: Дибали или Игуаину. Аргентинци не тресу много мреже на старту сезоне, Игуаин је постигао само два гола у првенству и Лиги шампиона, а Дибала чак ниједан. Међутим, сви последњи голови ЦР7 су били плод асистенција Дибале.

Извор: моззартспорт