У затвор стрпао 400 гангстера

У новом документарном филму “Наш кум” (Оур Годфатхер), аутора Марка Франкетија и Ендруа Мајера, трећа супруга Томаза Бускете, једног од најопаснијих мафијаша на свијету, чије је свједочење довело до затварања више од 400 гангстера, као и њихово двоје дјеце Лиса и Роберт, откривају како изгледа живот породице мафијаша.

Свијет 17.06.2019 | 16:10 Новинари и редитељи филма годинама су покушавали да нађу породицу, а послије двије године су наишли на траг, који их је, преко Бразила и Италије, одвео у Флориду. Послали су имејл на шифровану адресу, за коју су чули да је породица и даље користи.

– Заголицали сте моју радозналост – написала је Кристина (то, наравно, није њено право име) – открива Мајер у телефонском разговору са “Бизнис инсајдером”. Послије тога је још само требало да је убиједе да је безбједно да се појави пред камерама.

Филм од 90 минута, који се управо појавио на “иТунес-у”, а ове јесени треба да буде приказан на интернет каналу “Нетфликс”, задире дубоко у срж, у крви огрезле, сицилијанске мафије “Коза ностра”, у раздобљу када је била најмоћнија. Прожет је сценама које стварају утисак као да се налазите у колима заједно с Бускетином породицом која бјежи, а која и данас на много начина покушава да побјегне од злочиначког живота свог “личног кума”.

Филм почиње Бускетиним одласком из Италије у Бразил, да би вјероватно тамо покренуо бизнис са трговином дроге. Тамо је упознао трећу супругу Кристину. У то вријеме, он је био најтраженији бјегунац у Италији и убрзо је ухапшен и враћен на Сицилију.

Тада, средином осамдесетих година, пријетила му је доживотна робија и помисао да можда више никада неће видјети вољену Кристину и њихову дјецу била је неподношљива. Због тога је одлучио да сарађује судијом Ђованијем Фалконеом, који је судио у случајевима против мафије и кога ће, заједно са још једним судијом Паолом Борселином убити мафија.

Бускетина признања – око 3.000 страница – довела су до чувеног суђења против мафије и одвела су истражитеље у Њујорк, гдје је свједочио за младог Рудолфа Ђулијанија, тадашњег главног тужиоца за Јужни округ Њујорка. Ђулијани је одиграо кључну улогу у довођењу Бускете на клупу за свједоке, јер био једина веза између моћне сицилијанске мафије и њихове браће која су се тек организовала у Америци. Будући да Италија није имала програм за заштиту свједока, Ђулијани се побринуо да Бускета и његова породица буду заштићена у складу са америчким системом.

Филм обухвата интервјуе с некима од агената задужених за заштиту човјека кога су многи жељели да виде мртвим. Постали су као цимери и, као прави Италијан, Бускета би послао телохранитеље по свјеже намирнице, а затим их одушевио сицилијанским рецептима. Један од агената се смјешка и признаје да и даље користи Бускетин рецепт за “пасту путанеску”.

“Наш кум” је нека врста породичног филма, обогаћеног снимцима које је Бускетин син Роберто направио док су се скривали деведесетих година. Он је на много начина главни приповједач очевог необичног живота. Не открива лице пред камерама, јер живи у страху. 

– Мафија не заборавља. Неко можда зна некога, ко зна некога и онда ћеш им долијати – каже он.

Из филма се види да је Бускета био снажан човјек, који је окрвавио руке, али повремено, нарочито када га снима син, дјелује безмало млитаво, нарочито у каснијим годинама прије него што је 2000. умро од рака у 72. години.

Бускетин живот је прича о моћи, слави и невољном покајању. Чак и када се окренуо против мафије средином осамдесетих и постао најугроженији отпадник у историји мафије, дјеловао је арогантно и појављивао се на суду у елегантним одјелима зрачећи самоупоуздањем.

Упркос томе, ни Роберто, ни Лиса нису мрзили оца због свега што су због њега претрпили:

– Баш ме брига шта други говоре. Био ми је отац – каже Лиса у сузама.

Пошто је његово свједочење у Италији и САД стрпало у затвор више од 400 гангстера, одмах су нашли двојицу његових синова у Палерму, исјекли их на комаде и отопили у киселини.

Бускета је био најмлађе од 17 дјеце, одрастао је у послијератном Палерму у вријеме када је мафија била једини начин да се побјегне од обесправљености. Био је једини у породици који се придружио мафији, оставивши за собом бројне жртве. Када је постао отпадник, нико с презименом Бускета више није био сигуран.

(тхедаилyбеаст.цом, Блиц)