Мини-серија "Чернобиљ" оборила све рекорде

Сага о дешавањима у варошици Припјат на северу Украјине на познатом филмском сајту ИМДБ добила је оцену 9,7, што је чини најбоље оцењеном серијом у историји тог сајта

Забава 05.06.2019 | 12:49 ТЕК смо на половини године, али незванична титула најбоље серије већ је додељена - и то мрачној историјској драми "Чернобиљ", о нуклеарној катастрофи која се догодила пре 33 године.

Сага о дешавањима у варошици Припјат на северу Украјине на познатом филмском сајту ИМДБ добила је оцену 9,7, што је чини најбоље оцењеном серијом у историји тог сајта. Победила је чак и "Игру престола", "Чисту хемију" и документарце сер Дејвида Атенбороуа о Земљи. Пета и последња епизода емитована пре два дана под називом "Вјечнаја памјат" још је боље прошла - засада има оцену од невероватних 9,9.

Аутор серије снимане у копродукцији ХБО и британског Скаја под слоганом "Шта је цена лажи" је Крег Мејзин, који нам је познат по филмовима "Мамурлук 2" и "Мамурлук 3", док је за режију био задужен Јохан Ренк ("Чиста хемија").

Већ прва епизода приковала је гледаоце за екране. Радња нас је одмах одвела у период неколико година након катастрофе када научник Валериј Легасов (игра га британски глумац Џаред Харис) снима касете на којима открива шта се догодило после експлозије у Чернобиљу и затим извршава самоубиство.

Међу главним јунацима је и заменик шефа совјетске владе Борис Шербин (у тумачењу шведског глумца Стелана Скарсгарда), који је обавестио државни врх о размерама катастрофе. Ту је и Улана Комјук (глуми је Британка Емили Вотсон), једини измишљен лик који, како је замишљено, треба да представи све научнике који су решавали случај. То што су продуценти изабрали жену није случајно, јер је у Совјетском Савезу постојао неуобичајено велики број жена у науци и медицини.

Серија је снимана у Литванији, Кијеву, али и у самом Чернобиљу. У подели нису амерички глумци јер се веровало да би то могло да одврати гледаоце. Ипак су се појавила питања колико је серија историјски тачна и зашто ову причу снимају Американци. Критичари су сложни у оцени да је обичан народ приказан у херојском светлу, док приказ реакција надлежних чији је први инстинкт био да све заташкају, тумаче као универзалну опомену свима шта се дешава када политика не слуша науку.

Мада није реч о документарцу, за аутора је било важно да прича буде аутентична. Серија се завршава песмом "Вјечнаја памјат", која се пева у православним црквама, а по којој је последња, пета епизода и добила назив. И како каже Мејзин, био је то једини логичан крај.

- Знам да правимо серију за Американце, Британце, за све гледаоце. Али мени је највише стало до гледалаца у Украјини и Белорусији. Нисам религиозан, али имам довољно поштовања за све који су изгубили вољене да им се обратим на њиховом језику. Желим да знају да саосећамо са њима - поручио је Мејзин.

ЗАШТО ГОВОРЕ ЕНГЛЕСКИ

ОСИМ замерке да се на совјетским зградама могу видети модерни прозори, највећа примедба упућена је на рачун енглеског језика. Продуценти су открили да су размишљали о томе да се серија снима на енглеском са источноевропским акцентом, али су одустали од те идеје јер су мислили да би глумљење руског акцента лако могло да оде у спрдњу.

Новости
фото:интернет