Прича: Партизане, шта сад?!

Највећа грешка коју би Партизан могао да направи је да помисли да је Купом избрисао све проблеме. . .

Фудбал 24.05.2019 | 23:40 Ништа нема лепше него када се сезона заврши освајањем трофеја победом над вечитим ривалом на његовом терену. Партизан је потпуно заслужено однео пехар Купа Србије на своју страну Топчидерског брда, четврту годину заредом. На том путу је победио оба боље пласирана тима у Суперлиги, најпре Раднички, а онда и Црвену звезду, потпуно је надигравши у финалу, да је могло да буде и убедљивије од 1:0.

Али, форсирано питање да ли је Партизан сада спасао сезону могло би да донесе више штете него користи црно-белима. Не, Партизан није спасао сезону. Такмичарска година у којој је борба за титулу изгубљена у октобру, а европска мисија окончана у августу, не може бити опрана пехаром Купа, колико год било лепо што је још мало сребрнине унето у трофејну салу.

Партизану је претило да сезона буде комплетно црна. После славља на Маракани, сада је црно-бела. И било би лековито за клуб из Хумске 1 да челници не помисле како је трофеј поништио све њихове грешке и постао некакав доказ да је, у ствари, све било сјајно, али то јавност није разумела.

Трофеј у Купу Србије мора да буде замајац за Партизан. База за надградњу за следећу сезону. Темељ самопоуздања, елан за бољи рад, вера у лепшу будућност, е не покривач за све што је претходило у минулих девет месеци.

Није трагедија сезона без титуле. Трагедија је када је изгубљена два месеца пошто је сезона почела. Није трагедија не играти једну сезону у Европи, после толико година у групним фазама Лиге Европе и Лиге шампиона. Лоше је када се оде на мегдан Бешикташу у Истанбул без трунке вере у успех. Није страшно променити тренера током сезоне. Страшно је за клуб реномеа Партизана када промени четворицу у једној сезони.

Ништа од тога не сме да се понови Партизану у наредној такмичарској години, ако се жели икакав корак напред.

УПРАВА КЛУБА

Чињеница је да је актуелно руководство Партизана освојило сваке сезоне бар један трофеј. И успело је направи пун круг за ових неколико година своје владавине. Челници црно-белих су освојили дуплу круну, па направили тим који је презимео у Европи после 14 година, а онда направили тотални ресет и вратили Партизан на почетак, на дебели бодовни заостатак у првенству, на сезону без међународне сцене.

У претходна два-три месеца кружиле су гласине како се спрема преврат у Хумској, како је опозициона екипа ојачала и планира "напад" на актуелну управу клуба. Некако су све те приче и утихнуле, настало је затишје, као да буре неће ни бити.

Јасно је да се владајућа структура неће померити с места и неће се одрећи својих позиција, али је утисак да су Партизану потребна појачања како на терену, тако и у клупском руководству. Јер, клуб из Хумске никада није деловао толико немоћно у борбама ван зеленог правоугаоника. А и те борбе су фудбал, колико год неспортски звучало.

Окренули су се и навијачи против клупског руководства, ситуација у Партизану и око њега је некако парадоксална, по принципу свако против сваког, без и трунке јединства. Чудније никад било није.

ПРЕЛАЗНИ РОК

После оставке Ивице Илиева Партизан није бирао новог спортског директора. Питање је и да ли ће и када ће. Предстојећи прелазни рок је кључна ствар у Хумској 1, јер ако се не направи тим који може да донесе резултат, криза ће се само продубити. Резултат на терену је, ипак, отац и мајка сваког спортског колектива. Поготово реномеа Партизана.

У Хумској су смислили за ово лето другачији концепт. Уместо спортског директора, појачања бира цела комисија сачињена од бивших играча, скаута, тренера... У њој су, поред осталих, Завишић, Трифуновић, Арнаут, Пандуровић и многи други. Чешља се листа играча који су у фокусу, скраћује се списак потенцијалних кандидата за нови тим, који ће се онда дати на одлучивање Саву Милошевићу и Милану Ђуричићу.

Идеја је да више очију може да направи бољу процену него што се радило по досадашњем моделу. Видећемо колико је исправна.

ТРЕНЕР

Чак и да није освојио Куп, Саво Милошевић би остао тренер Партизана. Овим пехаром је заслужио кредит, којег не да није имао када је дошао, већ је кренуо из минуса. За неке ствари је сам крив, за неке можда и није, али једна сјајна особина коју је Милошевић исказао од првог дана је веровање у себе и свој рад, без свађања било са навијачима, новинарима, судијама. У се и у своје кљусе и на крају му је стигла награда.

Партизан је на првом Милошевићевом дербију изгледао најлошије у сезони. У финалу Купа најбоље у сезони. Ако је и то била лекција коју је Саво научио, онда капа доле. Кредит је заслужио, повици против њега су престали, иако је екипа играла топло-хладно. Поштено је Милошевић одрадио овај први део свог мандата, није се либио ни клинце да гурне у ватру у најтежим утакмицама. Најважнију утакмицу у сезони, финале Купа, завршио је са тројицом играча млађих од 20 година.

Предстојећи прелазни рок биће велики тест и за њега. Одлучио је да малтене сам даје коначну реч који ће играчи бити доведени, који ће отићи, правиће сам обрисе тима који жели да предводи наредне сезоне. Преузео је сву одговорност на своја плећа. Човек који имао животни пут као Саво сигурно се више не плаши неуспеха на фудбалском пољу. Заиста ће бити врло интересантно видети после свега какав ће Парни ваљак да спреми за идућу такмичарску годину. Групна фаза европског купа и борба за титулу до последњег кола су императиви.

ФУДБАЛЕРИ

Неки су се опростили од Партизана са трофејом Купа у рукама. Некима је то први пехар у каријери. Што се тиче Страхиње Павловића, могло би да се деси да је и једно и друго у питању...

Четири утакмице против Црвене звезде и дуели са Нордсјеландом и Бешикташем су показали да овај тим Партизана може да се напне да одигра јако добру утакмицу чак и против бољег од себе. И да га надигра. И да га победи, узме му трофеј. Али, и даље нема квалитет да може у континуитету тако да игра, да буде парни ваљак, да гази у серијама, јер једино на тај начин може да се бори за титулу.

Чак и финале Купа је показало да Партизан има доста лимитиран напад, по индивидуалном квалитету, јер све што је одлично урађено у дефанзиви и вези: одузета лопта, брза транзиција, отварање простора и долазак до 20 метара од гола Звезде, ту је завршавано без успеха, чак и без праве шансе. Мало ограничен квалитет, мало себичлук, тек Партизан није био довољно опасан, а могао је много раније да реши питање победника, имао је довољно простора и обећавајућих, опасних ситуација.

Неки фудбалери који су доведени као велика појачања, да их не гађамо сад појединачно, нису оправдали очекивања. Нису калибар да носе игру Партизана. Неки ни сами не знају зашто су ту, једва да су и видели терен. Мучени Рикардо Гомеш је одиграо готово сваку утакмицу у првенству, јер резервног нападача скоро да није ни било. Док су се на левом беку смењивала тројица играча за то време.

Екипа Партизана није имала ове сезоне ни баланс, ни стандардних 11, ни квалитетну дубоку ротацију. Сва четворица тренера су дала све од себе, али ако ниједан није успео да направи неки драстични искорак, осим ове сјајне утакмице у финалу Купа, онда тешко да је сав баласт танке сезоне на њима.

НАРЕДНА СЕЗОНА

У лето 2007. године ситуација у српском фудбалу је изгледала доста слична данашњој. Партизан је завршио сезону тетурајући се, губећи од Хајдука у Кули 3:0, чак је и у дербијима, после сензационалне победе од 4:2 на Маракани, три пута после тога потучен. И док је изгледало све потпуно црно у Хумској, Црвена звезда је правила велике планове за напад на Лигу шампиона, довела је скупа појачања из иностранства и веровала да је куцнуо њен час.

У сенци амбиција црвено-белих, Партизан је тог лета довео Алмамира Мореиру, Жуку, Ламина Дијару, ЗоранаТошића, које је придружио избрушеном за први тим Стевану Јоветићу. На зиму је стигао и Ненад Ђорђевић, као искусни стабилизатор одбране и стрелац неких кључних голова.

Зна се какво је то лето донело преокрет у историји Партизана. Прави потези, трунка среће и из потпуног црнила, коло се окренуло. Може ли опет?

Извор: моззартспорт

Фото: Старспорт