Милан Мандарић искрено о Партизану и Звезди...

. . . навијачима, Титу, Џорџу Бесту, Абрамовичу. . .  Ако сте се питали зашто овај успешни српско-амерички бизнисмен не улаже у клубове у Србији, сазнајте из овог интервјуа.

Фудбал 16.04.2019 | 23:30 Милан Мандарић је човек који повезује практично неповезиво - Србију, Хрватску и Словенију. Тита, Романа Абрамовича, Џорџа Беста и Бориса Бекера. Европу и Америку, фудбал и бизнис.

Чувени бизнисмен, човек који је срећу нашао у САД након што је у родној Југославији имао проблема због "капиталистичког подухвата". Из практично ничега је саградио праву империју, прокрстарио је фудбалском Европом купујући, сређујући их, а потом продајући клубове на којима би доста зарадио. Много ради, али не прича пуно.

Желео је да уђе и у хрватски, али и у српски фудбал, али како је сам посведочио у интервјуу загребачком "Вечерњем листу" - нису му дали! Ако сте се питали зашто таквог човека нема у нашем фудбалу, одговор је овде!

"У Србију нисам могао у Звезду и Партизан и када год је дошао неки председник, покушао је да ме врати. У Хрватској је била и комбинација са Хајдуком...", присетио се 80-годишњак родом из Госпића,

"Неколико пута су са мном контактирали и тражили да уложим и у Партизан. Али нису могли да реше питање навијача. Ја сам за сарадњу са навијачима и они су главни за успех клуба. Али друге ствари које нису део фудбала и спорта, не могу ја да решим... Увек сам говорио навијачима да су они власници клуба, не ја. Увек сам их молио да ми помогну да водим клуб".

Мандарић је последњих година стациониран у Љубљани где са више-мање успеха води свој последњи пројекат, Олимпију. Иако тврди да је због Змајева у минусу неколико милиона евра, не жали се већ ужива. Зна да ће и из овог пројекта изаћи богатији, ако не парама, а оно искуством.

"Нисам имао намеру, требао ми је одмор након 18 година у Енглеској и рада у Портсмуту, Лестеру и Шефилду. Дошао сам у Порторож на одмор и људи око Олимпије рекли су ми да клуб има проблема. Требало је само платити четири милиона евра дуговања. Нисам одмах то хтео, али ми је био велики изазов. Увек сам патио од носталгије. Док сам био клинац, стално сам желео да одем у иностранство, у Америку или Швајцарску, а отац ми је говорио: 'Не, сине, мораш у Словенију, то је наша Швајцарска...'. Седамдесетих је Словенија за нас била појам, она је била тај запад."

О чудном сентименту наше "алпске браће" према фудбалу и Олимпији најбоље говори следећа реченица власника Олимпије:

"Словенија је лепа земља, али још нисам доживио право признање. Не дај боже да посрну Динамо, Хајдук или Ријека, мислим да би то Хрвати приметили. То Словенце као да не занима".

Мандарић је један од оних људи који са сетом посматрају некадашњи југословенски простор, а са њим и фудбал који је разједињен као и саме балканске државице.

"Доста сам о регионалној лиги разговарао с председником Уефе Александром Чеферином. Када би се избегле емоције недавне политичке историје, то би било сјајно. Знам да је то тешко, али једног дана мораћемо да признамо да смо ми у фудбалском смислу исти. Између нас у фудбалу нема ни српства ни хрватства, сви смо исти".

За крај вратимо се на почетак и податак да Мандарић повезује такве личности као што су Тито, Џорџ Бест,Борис Бекер и Роман Абрамович. Наиме, иако је као приватник имао пробелам са југословенским властима, због чега је и напустио родну груду, слика покојног доживотниог председника стоји у његовој кући.

"Један дан био сам народни херој јер сам запослио људе, а други дан водили су ме у затвор. Рекли су ми да не смем да ширим капитализам у Југославији. Јасно ми је било да не могу да мењам систем. Иако и данас имам Титову слику...".

О пријатељсву са Бестом, који је чак свом сину дао име Милан, није желео много да прича, емоције су ипак и даље прејаке:

"Немојте сада о томе... Тешко ми је. Волео бих да сада седи са мном. Био је сјајан човек, али некада ми је требала таблета за смирење колико је знао да ме живцира. Имао је велико срце за све, а себи је био највећи непријатељ. Пуно бих о томе могао да причам, до сутра... Он је био посебан."

Мандарићев кабинет у Љубљани краси велика слика на којој је загрљен са Романом Абрамовичем са којим се ипак није видео годину дана.

"Последњи пут сам га видио у Дубровнику, а знамо се са утакмица Портсмута и Челсија. Врло је смирен човек и када га видите не бисте никада рекли да је то неко ко управља тако великим системом".

Српско-амерички бизнисмен је познат као велики љубитељ тениса и није тајна да уме да оде на Вимблдон и ужива у врхунским мечевима. Такође, похвалио се
пријатељством и са Борисом Бекером који му је у САД био комшија и са којимје воле да одигра коју партију:

"Тенис не могу да играм већ неко време због проблема са коленом. Жао ми је јер је то сјајан спорт",закључио је Мандарић.

Извор: моззартспорт

Фото: Реутерс