Преко „Инстаграма“ до депресије

Чисто лице, узан струк, мали нос а велике усне, често су слика која се пласира путем друштвених мрежа међу којима је предводник „Инстаграм“. Ова платформа одавно је променила угао из којег се посматра лепота, а најновија истраживања показују да су због друштвених мрежа тинејџерке све чешће депресивне.

Здравље 22.01.2019 | 10:56 Мила Антоновић има 15 година а број пратилаца на друштвеним мрежама које свакодневно користи, готово је једнак броју становника града величине Ниша. Вршњацима шаље поруку да је живот леп, али и да често није онакав како изгледа на Инстаграму.

„Ничији живот није савршен и нико не може да буде савршен. На Инстаграму ће инфлуенсери, јутјубери, блогери, влогери, чак и особе које се не баве тим послом, да објављују фотографије или било шта друго у свом најбољем светлу. Али нико не поставља заправо реалну слику тога што се у стварности дешава“, прича ова јутјуберка.

Тинејџерке имају двоструко већи ризик од дечака за појаву симптома депресије повезаних са коришћењем друштвених мрежа, наводе научници. Разлози су – онлајн злостављање, поремећај спавања, те незадовољство властитим телом и пад самопоуздања.

„Девојчице у том добу адолесценције брже сазревају него мушкарци, па им је некако слика о себи важнија. Уколико им је угрожена та идеална слика коју желе да покажу окружењу, онда је депресија последица тога што нису успеле у томе“, истиче Ана Мирковић, психолог и стручњак за дигиталну комуникацију.

Друштвене мреже су нам омогућиле поседовање сопственог медија у виду профила на којем креирамо лични бренд, често провучен кроз неколико филтера. Стручњаци упозоравају да са дељењем личних информација треба поступати опрезно. 

Ана Мирковић указује да нам брзо досади све чега имамо превише.

„И ако погледате шта друштвене мреже у последње две године објављују о себи, то је да су корисници тих друштвених мрежа као највећу своју активност показали хиде, унфоллоw, дакле сакривање података од других особа“, рекла је Мирковићева.

А таквим информацијама највише су изложени тинејџери. Док они прате шта су „тренди теме“ и онлајн феномени, родитељи знају више о стварном животу. Ипак, њихова улога „на мрежи“ је јако важна.

„Уколико деца губе време на интернету, што родитељи могу да знају само ако причају са децом, о интернету. Онда, заправо, родитељ има своју функцију и улогу у том процесу дигиталног васпитања детета“, напомиње Мирковићева.

А од вршњакиње савет. „Да што квалитетније користе друштвене мреже, посебно Инстаграм и Јутјуб, наравно и Гугл. Једноставно да користе мање, да више буду присутни“, поручује Мила Антоновић.

Док су девојчице веома забринуте за своју популарност и друштвени статус који се мери лајковима и бројем пратилаца на Фејсбуку или Инстаграму, дечаци време проводе играјући игрице.

РТС
фото:интернет