Пола вијека Роберта Просинечког! Срећан рођендан!
Звезди донео Бари, Хрватима бронзу, БиХ елиту. . . ! Данас 50. рођендан слави један од најбољих играча у историји југословенског фудбала. Он може све, па и у "старкама" – пола века Роберта Просинечког! Легенда Црвене звезде Роберт Просинечки напунио је ове суботе 50 година.
Фудбал 12.01.2019 | 16:00
Још када томе додаш и тренерске успехе, као овај последњи када је са Босном пласирао у А дивизију Лиге нација, онда то значи да си са 50 година срушио готово све фудбалске баријере. Још када си рођени дриблер, играч разонрног шута и теледиригованих лопти... Онда можерш да имаш тај луксуз да се не памти свака твоја утакмица у каријери. Али ону коју си одиграо добро - памтиће се заувек.
Баш овакву посвету може неко да напише Роберту Просинечком, једном од најбољих играча икада рођених на простору од Вардара, па до Триглава. Велики Жути, како у Србији и Хрватској, зову Роберта Просинечког данас прославља 50. рођендан.
Претходних 12 месеци дриблао је докторе, као некад ривале на терену. Ударао им је лажњаке и бициклице, али је успео да се опорави после двоструке операције црева. И спреман је да настави стазама успеха са селекцијом Босне и Херцеговине.
О каријери Роберта Просинечког мање више је све познато. Уз подршку оца Ђуре успео је да превазиђе вековну неправду Ћире Блажевића и у Звезди пронађе оно што му је било потребно. Клуб који је му је дао безгранично поверење. Матичном Динаму и Ћири Блажевићу је опростио превид, али га никада није заборавио.
Баш као и тренуцима када је Драган Стојковић славио 50. рођендан сви смо се питали, а и на страницама МОЗЗАРТ Спорта писали текст о томе, када ћемо дочекати новог Пиксија. Исто то важи и за Роберта Просинечког... Бар ми са ове стране Дрине, пошто су Хрвати дочекали да бар трофејну и статистички Лука Модрић засени Великог Жутог.
Међутим, субјективан утисак каже да је Роберт Просинечки уникатни примерак фудбалске врсте. Софт верзија фудбалског боема, који никада није хтео да се одрекне хедонизма, представља персонификацију југословенске школе фудбала. Мада то звучи као опште место, и током треће четврте и пете деценије живота Просинечки је успевао да уједињује некада велику државу.
Уосталом, Црвеној звезди је заједно са саиграчима из златне генерације донео трофеј у Барију, хрватском националном тиму одужио се бронзом на Првенству Света 1998. године. На крају успео је да се Босном и Херцеговином стигне до А дивизије.
Коме је, ипак, Просинечки највише донео? Објективно Црвеној звезди. Везао се за тај клуб емотивним ланцима, о чему сведочи и она промација на Маракни у зиму 2010. године. Када су сви бежали од Звезде, он је преузео одговорност. До неких већих успеха није могао. Освојио је Куп и заслужио честитке навијача. Пре тога је био уз Дејана Савићевића највећи магнет за навијаче да долазе на стадион.
На Маракани се тачно оцртао његов тренерски потенцијал, уједно и тренерски лимит. И данас Просинечки одолева савременим фудбалским тенденцијама које подразумевају математичке прорачуне, научна истраживања, мерење лактата, и геометрију.
Покушава све да одради на шмек и суву интелигенцију. И уз лагану причу уз кафу и цигарете. Као некада, и као увек када је био играч. За сада му успева.
Актуелни селектор Босне и Херцеговине је као играч наступао још за Динамо Загреб, Реал Мадрид, Барселону, Севиљу, Стандард Лијеж, Портсмут, Олимпију...
"Велики Жути" је са Звездом постао првак Европе, са Хрватском трећи на свету, док је репрезентацију БиХ увео у елитни ранг Лиге нација.
Постигао је четири гола на 15 наступа за репрезентацију Југославије, а потом 10 на 49 утакмица у дресу Хрватске.
Као стручњак свој деби на месту главног тренера је имао на клупи Црвене звезде 2010. године с којом је освојио Куп 2012, а пре БиХ водио је још Кајзериспор и Азербејџан.
На травнатом терену је био прави мађионичар који је могао да уради са лоптом све што му падне на памет, умеће је показивао и на паркету где је могао да игра и у "старкама".
Ван терена је такође био јединствен, слава му није "ударила у главу", а још током играчких дана је био познат као страствени пушач. У последње време је имао проблема са здрављем, али се опоравља и ускоро ће поновно водити репрезентацију БиХ.
"Био је невероватан играч. Пушио је 40 цигарета дневно, није много трчао. У ствари, није уопште трчао, али је свеједно био фантастичан фудбалер", тако је описао Просинечког његов бивши саиграч из Портсмута Питер Крауч.
Извор: моззартспорт/Б92
ФОТО: Стар Спорт
Коментари / 0
Оставите коментар