Без сукоба нема брисања граница

"Брисање“ граница на Балкану у циљу стварања „великих“ држава није могуће без сукоба, упозоравају аналитичари коментаришући нове несугласице између Београда и Приштине и поређење Косова с Републиком Српском, објавио је Деутсцхе Wелле (ДW) који указује да су србијански званичници оштро реаговали на изјаву косовског премијера Рамуша Харадинаја да је граница између Косова и Албаније „избрисана темељем сцхенгенских налела“.

Регион 08.01.2019 | 07:31 Министар обране Србије Александар Вулин у томе види покушај стварања „Велике Албаније” која „не може бити створена без сукоба на читавом Балкану, не само са Србијом“. Србијанска премијерка Ана Брнабић је, како се подсјећа, оптужила Приштину да угрожава регионалну стабилност користећи прилику да упореди Косово и Републику Српску (РС). „Очигледно су границе на столу и сада имамо да за неке могу да буду, а за РС не могу“, наводе се ријечи премијерке Брнабић.

Брнабић је одмах Косово упоредила с Републиком Српском.

Очекивано, услиједиле су реакције из Сарајева. Члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић поручио је да „границе БиХ никако не могу бити доведене у питање, неовисно о томе што се дешава на граници између Албаније и Косова“. „Зашто мисле да ће политика деведесетих давати другачији резултат данас?

Умјесто да се окрену сарадњи, евроатлантским интеграцијама и стабилизацији регије, упорно покушавају повлачити небулозне паралеле између дијелова БиХ и Косова“, казао је Комшић. Бошњачки члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић нагласио је да било какав покушај нарушавања територијалног интегритета или прекрајања граница неће довести у питање БиХ, „али би могао угрозити мир и стабилност цијеле регије те означити крај Дејтонског споразума, а тиме и унутрашње структуре БиХ”.

Американци „дебело умијешани”

Коментаришући за Деутсцхе Wелле нове приче о брисању и прекрајању граница на Балкану, Александар Попов, потпредсједник Игманске иницијативе за Србију, подсјећа на тезу бившег британског дипломате и геополитичара Тимотхyа Лесса да без националних држава – „Велике Србије”, „Велике Албаније” и „Велике Хрватске” – неће бити мира на Балкану те упозорава на погубност таквог сценарија који, како истиче, није могућ без нових сукоба.

“Када је ријеч о односима Албаније и Косова, мислим да су ту Американци дебело умијешани и да је од њих и потекла та идеја о брисању границе. Ако би се таква идеја стварно реализовала, онда би регија била у великој невољи, јер ту не би био крај приче. Србија би одмах инсистирала да се исто начело примијени за РС, након чега би и ‘Херцег-Босна’ ишла Хрватској. Онда од БиХ, овакве какву данас имамо, не би остао ни камен на камену. Таквих територијалних ‘претумбација’ никада није било на миран начин, већ би оне, обично, услиједиле на мировним конференцијама након ратова“, указује Попов.

Попов: прекрајање граница изазвало би велики пожар

Насилни процес промјена граница на Балкану започет је деведесетих година, а заустављен Дејтонским споразумом и формирањем Републике Српске, подсјећа он. „Наставак тог процеса могућ је само у оружаној варијанти, с тим што би сукоби данас захватили много већи простор, укључујући територије Црне Горе, Македоније и Грчке. То су балканске ратне игре без граница. Ратови деведесетих година прошлог вијека заустављени су у границама бивших југославенских република. Нови сукоби ради поновног прекрајања или брисања граница и стварања ‘великих’ држава на Балкану, изазвали би пожар који би овога пута захватио много већа подручја”, упозорава за ДW Попов.

Дестабилизација Балкана угрожава ЕУ

Попов вјерује да постоје силе изван Старог континента које дестабилизацијом Балкана желе угрозити ЕУ. „Непредвидиви амерички предсједник Доналд Трамп је већ подузео низ корака који дестабилизују ЕУ, и то у тренутку кад је Европа јако рањива јер и унутар ње има великих противрјечности. Бојим се да би то могло довести у питање и опстанак ЕУ“, додаје Попов.

Политички аналитичар из Сарајева Алмир Терзић сматра да је поређење Косова и БиХ, односно Републике Српске као дијела БиХ и Косова, покушај србијанских лидера да своје грађане увјере да Србија није највећи територијални губитник на Балкану и да се Београд још увијек нешто пита и изван уже Србије.

“Обзиром на даљње европске процесе који неминовно слиједе, таква политика би се највише могла обити о главу управо Београду. Осим тога, Србија и за вријеме владавине  Вучића инсистира на потписивању споразума о граници с БиХ којим је ријека Дрина дефинисана и призната као граница између двије државе установљена и након распада бивше Југославије, и ту се прича завршава“, истиче Терзић.

Ланчана реакција „пироманског пројекта”

Он критикује и косовске мјере које „нису у функцији јачања стабилности у регији“. „Приштина се мора натјерати на поштовање постојећих споразума, а властима у Београду, понајприје премијерки Брнабић, било би боље да се фокусира на проблеме у Војводини и Санџаку како се не би суочила с новим невољама које не би биле добре ни за Србију, ни за регију али ни за Европу. Вријеме подјела, хушкања, подметања, а посебно пријетњи новим ратовима и прекрајањима граница мора и треба бити иза свих нас. Вријеме је уједињења Балкана кроз ЕУ“, сматра Терзић.

ДW подсјећа да замисли о промјени, односно „корекцији“ граница на Балкану од краја ратова деведесетих година нису имале потпору ни ЕУ ни САД, иако неки критичари тврде да је Wасхингтон био спреман подржати начело корекције граница у оквиру нормализације односа Београда и Приштине. Већина чланица ЕУ, пак, сматра да би промјене граница на етничком начелу могле изазвати нова насиља. Стручњаци, наиме, цијене да би такве промјене граница биле „пиромански пројект“ с „неконтролисаном ланчаном реакцијом“.

Извор: Дневни лист