Прича: Проклетство Јунајтедовог броја 7...

Некад Бест, Робсон, Кантона, Бекам, Роналдо, а данас. . .

Фудбал 22.10.2018 | 23:15 Нико се није залетао са критикама. Ипак је то Алексис Санчез. Убиствен је био у Арсеналовом дресу. Ни новинари не воле да испадну незанлице. Питање је само тренутка кад ће Чилеанац прорадити. Стрпиће се док се то не деси. Онда ће писати како су били паметни и знали да је само питање тренутка. Међутим, ево већ 10 месеци прође, а од Алексиса Санчеза једно велико ништа. Такав играч. А ништа. И природно је било поставити питање: да ли је он са својих 29 година преко ноћи заборавио да игра фудбал? Или је просто само последња жртва тежине Јунајтедове култне “седмице“.

Прославио ју је Џорџ Бест још 60-година прошлог века, али је тек са деценијским стажом Брајан Робсонапочела да добија митске обрисе. Јер после Робсона дошао је Андреј Канчелскис, па онда Ерик Кантона,Дејвид Бекам и на концу Кристијано Роналдо... И данас омиљена лица на Театру снова.

Али данас и подсећање на то колико су њихови наследници подбацили.

Јер после Роналда, био је Мајкл Овен. Па је био Антонио Валенсија, коме је седмица толико тешко пала да је тражио од клуба да промени број, само да га не пореде са великанима. И чим је се решио почео је да игра. Анхел Ди Марија је имао обећавајући почетак, али ни он није могао да се носи са њом. Мемфиса Депаја је удавила. А и Алексиса гуши.

На 11 утакмица у овој клупској сезони, пет пута је Чилеанац био у стартној постави и четири пута је измењен. Четири меча је преседео што на клупи, што на трибинама.

Постигао је – један гол.

Ако је за пролећни део прошле сезоне касни долазак у клуб и могао да буде оправдање сада је одсуство голова права мистерија. Чиле није играо на Мундијалу, Алексис Санчез је имао прво слободно лето још од 2013. Умор дакле није. А шта је? Нико не зна.

Зна се само да ове сезоне у Јунајтеду даје или саиграчима намешта голове једном у свака 33 минута. У последња четири месеца прошле сезоне просек је био нешто бољи – 209 минута. Међутим, ни тада довољно добар као у Арсеналу. Током три и по сезоне на Емирејтсу никад није био гори од 151 минута. У сезони 2016/2017, када је потписао 30 голова од чега 24 у Премијер лиги, у просеку се уписивао у листу стрелаца или асистирао за гол на сваких 95 минута.

Чак и у Барселони тресао је противничке мреже у просеку на сваке три утакмице. У Арсеналу на сваке две. У Јунајтеду – један у шест мечева.

И није први коме би голгетерска моћ нагло опала чим би навукао “седмицу“. У ствари, толико их се већ накупило да постаје застрашујуће. Откако је Кристијано Роналдо између 2003. и 2009. постигао 118 голова на 292 утакмице “седмица“ је постала тег око врата сваком од њених чувара. Алексис Санчез, Анхел Ди Марија, Мајкл Овен, Антонио Валенсија док се није пресвукао и Мемфис Депај су за ево већ скоро пуну децију одиграо 202 утакмице са бројем седам на леђима и постигли 33 гола. Скоро четири пута мање но што је Роналдо сам урадио за шест година.

Алексису у одбрану, у фебруару је морао да се нагоди са шпанским органима око казне због неплаћања пореза у периоду док је играо за Барсу, потом се развео од супруге Мајте Родригез. Не излази, вредно тренира, али просто – не иде. Толико да нису ретке ни ситуације да се понекад поџапа са саиграчима на тренинзима због чега мног подсећа на Руда ван Нистелроја. Он је умео да приговара и кад Јунајтед добије, али му неко не дода лопту кад је у шанси.

Приде, питање је колико Алексису Санчезу одговара стил игре Жозеа Муриња. Није тајна да је “Посебни“  тражио Ивана Перишића. Био је разочаран када је извршни директор клуба Ед Вудворд одбио да повиси понуду са 45.000.000 фунти на 48.000.000 колико је наводно тражио Интер. Вудворд је желео баш Санчеза. Јавно се хвалио да је Алексис утростручио рекорд кад је у питању јануарска продаја дресова новајлија. Импоновале су му хиљаде лајкова и коментара на друштвеним мрежама, на свим пословним састанцима је истицао да је на Твитеру хештег #Алеxис7 био у том тренутку прва тема планете, да се о томе причало – или бар твитовало - више него и када је Нејмар прелазио из Барселоне у Пари Сен Жермен и постајао најскупљи фудбалер света.

Проблем је међутим што његове игре на терену нису давале толико простора за полемику. И да, сигурно је мало и до тога што код Муриња нема ту слободу какву је уживао код Арсена Венгера у Арсеналу. Има и до тога што тим као тим не игра добро. Али има и до те “седмице“. Као бетон је тешка.

Тежак је и Алексисов уговор. И траје до 2022. Нема дакле говора о скором растанку. Можда да и Алексис, као Валенсија пре њега, призна да ипак није баш за “седмицу“?

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион Имагес