НБА "загријавање": Дончић прати Дирка у пензију!

До почетка сезоне остала су свега три дана. Представљање по дивизијама завршавамо Југозападом, где је највећи фокус увек на екипама из тексашког троугла.

Кошарка 13.10.2018 | 22:15 Хјустон, Далас и Сан Антонио сви су имали периоде када су доминирали, борили се за титуле и освајали их. Сада је у кругу кандидата за највиши пласман само један од тимова из Тексаса - Хјустон.

Ракете су по многима једини прави ривал Голден Стејта на Западу, Спурси се полако трансформишу после 20-ак година сјајних резултата са Поповићем, Данканом, касније и Паркером и Ђинобилијем... А, Мавси се уздају у европско чудо од детета, као што су се крајем 90-их уздали у много мање познатог кошгетера из Немачке.

ДАЛАС МАВЕРИКС

Вероватно последња сезона великог Дирка. Последња прилика да млади играчи уче од њега на терену и последња прилика да Дирк осети плеј-оф утакмице. Далас има добар тим, попуњен на скоро свим позицијама, али и даље немају праве носиоце игре. На неке играче су испуцали саларy цап, који ни изблиза нису вратили уложено у њих.

О Дирку Новицком је сувишно причати. Човек који им је, преко својих леђа, донео једину титулу и то против велике тројке Мајамија, када су били аутсајдери чак и за освајање своје конференције. Дирк је буквално поставио Мевсе на НБА мапу као јако озбиљан тим, који је без суперзвезда освојио титулу и тиме показао да не морате имати супертим да би освојили титулу. Потребно је само да имате Тим. Шести стрелац на вечној листи и прошле сезоне је ишао преко 10 поена по мечу, за скоро 25 минута. Ове године му сигурно следује нешто мање минута, али и даље ће бити круцијалан фактор.

Са драфта су узели највећег ванамеричког талента, Луку Дончића. Млади Словенац српског порекла, дошао је после евролигашке титуле са Реалом и европске титуле са Словенијом, као МВП Фајнал фора и АЦБ лиге. Дуго се лицитирало да може да буде одабран са прве позиције на драфту, али га је Далас покупио у трејду са Хоксима. Сетите се да је тако и Новицки дошао у Далас, после трејда са Милвокијем у ноћи драфта. Многи виде сличан сценарио у овом случају и надају се да ће Дончић повести Далас ка сличним успесима. На припремним утакмицама је играо и позицију 4, јер је прилично ојачао током летње паузе. Лука има снагу, технику, брзину и добар шут, посебно у цлутцх тиме и од њега се врло брзо очекује да постане лидер.

Прошле године су на драфту узели плејмејкера Дениса Смита јуниора. Одмах је добио 30 минута по утакмици, у нади да ће се развити у одличног организатора игре. Има слабије проценте шута у односу на оно што су очекивали и на оно што је пружао на колеџу. Изабран у другу петорку рукија, са преко 15 поена на мечу, изузетно је скочан, са лакоћом закуцава преко противника, али је потребно да својој игри дода сигурнију реализацију. Са овогодишњег драфта су узели још једног плеја, Џејлена Брансона. Овај леворуки играћ је имао одличну сезону на Виланови. Изузетно брз играч, јако сличан Смиту јуниору. Њих двојица ће, поред искусног Барее, делити минуте на позицији 1. Џеј Џеј Бареа је у два наврата био члан Даласа, где је почео као руки и касније се вратио као већ искусан играч. Бареа сигурно има још муниције, а Далас је формирао трио Моћних мишева на позицији плеја, што је свакако један од квалитетнијих делова екипе.

У ред најбоље плаћених играча Даласа спадају Херисон Барнс и Весли Метјуз. После доста добрих партија за Вориорсе, Барнс је за велике паре отишао у Далас, како би се у Оукленду ослободило место за Кевина Дурента. Прве сезоне у Мевсима био је близу границе од 20 поена по мечу, прошле нешто слабији. Добио је више слободе у игри, па самим тим и више шутева, често нерезонских. Барнс би требало да буде вођа ове екипе, бар је то био план када је доведен. Сам ће дати суд о томе да ли је спреман за ову улогу или не. Још лошија ситуација је са Метјузом. После одличних утакмица за Портланд, добио је јако висок уговор у Даласу. Пратила га је репутација одличног тројкаша, који је често знао да погађа из даљине када се ломи утакмица. Далас је планирао да овај двојац преузме вођење екипе од Дирка, али је Метјуз био продуктиван као Дирк са 40 година, мада он сам има 31. Ова сезона је можда и пресудна за његову даљу каријеру, јер на лето постаје слободан агент.

На центарску позицију стигао је ДеАндре Џордан. Познат као човек који је знао да закуцавањима прегази противника, али и као омиљена мета за фаулирање када треба промашити бацања. Џордан је то схватио озбиљно, па је последње сезоне у Клиперсима са 43 отишао на скоро 60 одсто прецизности са линије пенала. Ове сезоне сигурно први центар Мевса, али већ 2019. постаје слободан агент. Као његова замена ће више играти Пауел, него Салах Межри. Пауел је у најбољим годинама. Прошле сезоне је подигао своју игру на знатно виши ниво у свим сегментима, што је резултирало са више минута и бољим бројкама. С обзиром на то да су Мевси танки у рекету, Пауел би требало да има још више простора ове године. Межри је ту већ 3 сезоне, са скромним учинком, али кад год добије лопту испод коша, велика је вероватноћа да ће и поентирати. Слично нашем Марјановићу.

Макси Клебер, сународник Новицког, дебитовао је прошле сезоне, а сада је из Европе доведен шутер Рајан Брокхоф. Аустралијанац јесте јако добар шутер, али ће морати да следи пример Инглса из Јуте и доста поради на брзини и снази, како би дошао до изражаја у НБА лиги.

Доријан Фини-Смит почиње трећу сезону и ако је веровати утакмицама током лета, можемо да очекујемо нешто квалитетније игре, на позицији коју неприкосновено држи Херисон Барнс. Од најискуснијих, опет се вратило добро познато лице. Ово је трећа епизода Девина Хериса у Мевсима. Сви га познају јако добро и он познаје ову организацију као свој џеп. Ово су последње сезоне у његовој каријери и било би јако лепо да млади плејмејкери и шутери искористе прилику да науче неке лекције од њега и Барее, иза којих је гомила утакмица регуларне сезоне и плеј-офа. 

Успех Мевса зависи од два фактора. Први је развој два топ талента, Дончића и Смита јуниора. Смит мора да подигне проценте шута, поред свог сјајног продора и скочности. Дончић ће шетати по крилним позицијама, јер Далас нема дубину у том делу. Ако се њих двојица развију како је планирано, Далас може и у плеј-оф. Други фактор су Барнс и Метјуз. Барнс треба да почне да отплаћује уложене паре, а Метјуз да заради нови уговор. Улази потпуно здрав у сезону и доста очију је упрто у њега.

Очекивана петорка: Смит јуниор, Метјуз, Дончић, Барнс, Џордан.

ХЈУСТОН РОКЕТС

После пар успешних сезона у Сансима, Мајк Д'Антони је дуго лутао у потрази за тимом у коме ће моћи да примени своју филозофију кошарке. И онда је пре две године дошао у Хјустон, који је на челу тима имао Браду Хардена. Иако се мислило да ће слобода у игри и начин игре Мајкових тимова, учинити да Харден крене неконтролисано да троши лопте, било је тотално супротно.

Џејмс Харден је прошле сезоне коначно добио заслужену титулу најкориснијег играча лиге. Последње три сезоне бележи скоро 30 поена по мечу, али у последње две је сјајан и у улози асистента, мада му се та бројка мало смањила доласком Криса Пола, што је било потпуно очекивано. Харден је можда најкомплетнији играч у лиги. Поправио је и одбрану, где су га због мањка труда и честих испадања сви исмевали. Он је и човек од кога умногоме зависи да ли ће Ракете свргнути Вориорисе или не.

Друга велика звезда, не само Хјустона, него и НБА лиге је Крис Пол. Већ је ушао у ветеранске године, али се то ни мало не одражава на његов учинак. Ако га здравље послужи и ако буде одиграо целу сезону, што прошле није урадио и пропустио је одлучујуће утакмице, када је у финалу Запада Хјустон имао 3-2 и утакмицу на свом терену за улазак у велико финале, Ракете могу поново до најбољег скора. Пол поред организације игре доноси огромно искуство, јако квалитетне одлуке када се ломи утакмица и сигурну реализацију. Има фантастичан продор, који је увек покривен скоро непогрешивим шутем са полудистанце и линије слободних бацања. 

Овог лета је после трејда у Атланту и брзог раскида уговора, потписан Кармело Ентони. Волели га или не, он је један од правих, чистих шутера. Гледајући неке његове партије, посебно у Никсима, могли сте да сведочите кошаркашкој поезији. Долазак код свог великог пријатеља Пола, сви у Хјустону виде као поновно буђење бивше велике звезде Сиракјуза и НЦАА шампиона. Са потпуно здравим Харденом и Полом, уз Ентонија, Хјустон је сигурно највећа опасност по узастопне, владајуће шампионе. Свима од ове тројице недостаје прстен и сада не може бити идеалније време да га ставе на руку.

Поред ових доказаних звезда, ту су још неки проверени играчи. Прво бих поменуо Пи Џеј Такера. Не толико због његових просека током сезоне, већ фантастичних партија у плеј-офу. Такер је знао да веже неколико узастопних тројки, па поред осталих шутера Вориорси нису знали коме да се окрену. Такер је, такође, ветеран у овој екипи, али не и последњи. Ту је и Нене Хиларио, који још увек има доста снаге да се носи са најбољим центрима. Одиграо је одличну претпрошлу сезону и доста солидну прошлу. Јака и сигурна подршка главном центру, Клинту Капели, који је летос после дуго разговора продужио уговор са Ракетама. Капела је експлодирао у последње две године. Тек му је 24, а већ важи за једног од најбољих центара лиге. Шут му је лимитиран на полудистанцу и игру леђима, али га краси одличан скок у одбрани, а посебно у нападу. Одлично се уклапа у игру у транзицији, јер је изузетно брз за своју висину и веома покретљив. Он ће бити велика опасност за сваког ривала. 

За шутеве са преко седам метара задужени су Ерик Гордон и Џералд Грин. Гордон је један од најбољих шестих играча лиге, изузетно продуктиван, који је често знао да прави дуге паузе због повреда, али у Хјустону се стабилизовао на око 70 мечева годишње, што је највише још од дебитантске сезоне у Клиперсима. Грин је успео да изађе из профила играча који само зна да сјајно закуцава. Од боравка у Финиксу је постао и респектабилан шутер, а прошла сезона у Хјустону му је друга најбоља у каријери, са респектабилних 12 поена по мечу.

Како би осигурали додатну дубину у тиму, из Детроита су довели ниско крило Џејмса Ениса, а из Шарлота је стигао некадашњи руки године, коме су сви предвиђали да ће бити велики играч, али он је након пар сезона завршио на маргини. У питању је плејмејкер Мајкл Картер Вилијамс. Фантастичан у Филаделфији, после преласка у Милвоки и озбиљне повреде, више никада није вратио стару форму. Прошла сезона била је за заборав. Повреда и лоше партије. Хјустон га је довео како би покушао да пробуди заспали таленат, коме игра Ракета дефинитивно одговара.

У замену за Рајана Андерсона, стигла су два млада играча. Један је Маркиз Крис. Некадашњи осми пик, после две сезоне у Финиксу стиже у Тексас. Руки сезона била му је прилично добра, али је у другој све нервирао падовима концентрације и брзим прављењем фаулова. Природно би требало да игра позицију 4, биће потребни његови скокови посебно када Капела није у игри. Друго појачање из Финикса је некада велики таленат са Кентакија, Брендон Најт, такође 8. пик, као Крис. Почео је каријеру у Детроиту, био стартер, преласком у Милвоки процветао и бележио неке врхунске партије. У Финиксу је чинио страшан тандем са Бледсоом, али није преживео ребилдинг Санса и послат је у Хјустон. Излази из повреде предњих укрштених лигамената, тако да не треба очекивати нешто више од њега у првом делу сезоне. У другом делу би могао да представља велико појачање.

Питање је само да ли ће Хјустон ићи у плеј-оф са прве или друге позиције на Западу. Као што је поменуто, дубина тима је јако велика предност Хјустона у односу на конкуренте. Њихова друга петорку могла би добро да парира многим стартним петоркама. Велико питање остаје како ће се Ентони уклопити и да ли ће своје преостале квалитете подредити тиму. Позитивно је што од раније познаје тренера, а и тренер њега. Он је фактор који може да поквари планове Хјустона или им знатно увећа шансе да свргну Ратнике са трона.

Очекивана петорка: Пол, Харден, Такер, Ентони, Капела.

МЕМФИС ГРИЗЛИС

Никада нису правили тим од звучних имена. Увек су све наде полагали у тимску игру и слогу у екипи. Тандем који води овај тим чине Марк Гасол и Мајк Конли. Гасол је већ НБА ветеран. Од старта у лиги је показао да ће радити сјајне ствари. Постао је лидер Мемфиса и остао веран Гризлијима, вероватно до краја каријере.

Конли је још један верни члан тима, али који је скоро целу прошлу сезону пропустио због повреде Ахилове тетиве. Ове сезоне се враћа у тим потпуно спреман, што ће сигурно значити екипи и учинити је конкурентнијом. Он и Гасол су залог за плеј-оф ове сезоне.

Трећа звезда тима (требало би да) је Чендлер Парсонс. После јако добрих представа за Хјустон и Далас, преселио се из Тексаса у Мемфис, за јако висок уговор, али овај талентовани играч у Тенесију услед повреда колена није показао ни део свог талента. Од ове Парсонсове сезоне се очекује доста. Сви навијачи, управа и тим су уз њега и очекују да бар донекле понови партије из Хјустона, јер би тада шансе Мемфиса за успех значајно порасле. Искусан играч који је овог лета појачао Мемфис је Герет Темпл. Одиграо је две јако добре сезоне за Сакраменто и својим искуством може да бројним младим играчима Гризлија.

На позицији 2 и 3 је Дилон Брукс. Брукс је изабран са 45. позиције на драфту, али у руки сезони је показао да то није прави показатељ квалитета играча. Некадашња звезда Орегона, добио је минуте услед недостатка правих шутера и ниских крила. Чувени путник по НБА тимовима, Омри Каспи, стигао је и до Мемфиса. Изузетно сигуран шутер и скакач из другог плана највећи део каријере провео је у Сакраменту, а прошле године био је у шампионској екипи Вориорса, где је сигурно скупио додатно знање на тему "како се побеђује". Потребно је да то пренесе Мемфисовим полетарцима.

Бек шутер који је показао да се на њега може рачунати ове сезоне је Ендрју Херисон. Са скоро 10 поена по мечу, дуплирао је учинак из прве сезоне, иако је као и Брукс, биран у другој рунди драфта. Мемфис је очигледно идеална средина за играче који имају таленат, али су сплетом околности завршили у другој рунди. На све ове играче треба додати ЏаМајкл Грина, који није ни био драфтован. Стигао је из развојне лиге, прво у Спурсе, који имају ту праксу, затим и у Мемфис. Незаменљив на позицији високог крила, прошле сезоне је скупио скоро девет скокова по мечу и био близу дабл дабл просека. Мало се мучио са повредама, али је све санирао и улази у нови циклус потпуно спреман.

Још један играч који није драфтован и није се снашао у првом тиму после развојне лиге је Вејн Селден. Пробао је у Њу Орлеансу, па се преселио у Мемфис и већ друге сезоне, следећи Гринов пример, стигао до скоро 10 поена по мечу за само 20 минута на паркету. Врло искусан играч, Шелвин Мек, долази из Орланда, након што је претходно у Јути бележио најбоље бројке у каријери. Сви у Мемфису верују да ће се лако уклопити у тимску културу и добро мењати Конлија.

Некада велика нада НБА лиге и Њу Џерсија (сада Бруклина) после путешествија по Европи (Армани) и Кини, вратио се у Мемфис. Ако вам није било кристално јасно како та средина утиче на играче, најбоље то можете видети из примера МарШона Брукса. Прошле године је на пар утакмица по доласку из Кине бележио чак 20 поена по мечу. Али, обратите пажњу на просеке. Шутирао је 50 одсто за два поена, чак 60 одсто за три поена и скоро 90 одсто са линије бацања. Највиши број асистенција и украдених лопти. Све ово показује да је Брукс коначно постао озбиљан играч и да више нема проблема у његовој глави.

Са четврте позиције драфта су одабрали Џерена Џексона јуниора. Овај проспект је паметно биран, јер је Гасол већ ушао у ветеранске године, када ће се много више окренути менторисању Џексона, него индивидуалној статистици. Џексон је изузетан атлета, агресиван у скоку, офанзивно и дефанзивно. Део на коме би требало да поради је снага, како би могао да се носи са јачим центрима и буде права замена Гасолу. На колеџу је био познат као елитни дефанзивац и један од најбољих играча у Биг Тен конференције. Мемфис је познат као јака дефанзивна екипа и избор Џексона не треба нимало да чуди.

Мемфис са повратником Конлијем би могао да се угура у плеј-оф. Гасол улази у ветеранске године, има довољно искуства и знања да води овај тим ка победама. Парсонс је тај X фактор, који може да олакша пут ка плеј-офу. Други јако битан фактор је МарШон Брукс. Стари Брукс, са овом главом, је оно што треба Мемфису, јер већ дуго кубуре са шутерима. Остали играчи су класични играчи задатка, подређени тиму. И даље верујемо да тим може победити индивидуални квалитет и да симпатични Мемфис може да буде учесник доигравања. Мада, неће бити нимало лако.

Очекивана петорка: Конли, Брукс, Парсонс, Грин, Гасол.

ЊУ ОРЛЕАНС ПЕЛИКАНС

Фантастична прошла сезона Пеликана. Да је Казинс био здрав, можда би направили још један корак напред и остварили бољу позицију пред плеј-оф. А можда, да је био здрав, не би ни стигли ту докле јесу. Повредом Казинса су се ујединили и били прави тим. Прва звезда без икакве сумње је Ентони Дејвис. Некадашњи први пик на драфту је главно лице ове франшизе. Обрва само у првој сезони није био неприкосновени лидер тима, јер је у том момемту то био Ерик Гордон. Већ од друге сезоне Дејвис бележи преко 20 поена по мечу. Прошле је стигао до просека од чак 28 поена, подигавши све шутерске параметре у односу на сезону пре. Велико је питање где ће Дејвис следећег лета и можда је ово последња прилика да га навијачи Пеликана гледају у њиховом дресу.

Одлазак Казинса су покрили доласком Џулијуса Рендла из Лејкерса. Некадашњи седми пик није потпуно адекватна замена за Казинса, али је своју игру прошле сезоне подигао на знатно виши ниво. У Лејкерсима је био најконстантнији играч, смањио је килажу и знатно се убрзао. Рендл је имао преко 16 поена по мечу прошле сезоне. чиме је делио место најбољег стрелца са Инграмом и Кузмом. Рендл је јако добро појачање које је било неопходно Пеликанима.

На позицијама 3 и 4 господари Никола Миротић. Ударац који је добио на тренингу Булса од Бобија Портиса, одвојио је Николу од паркета на дужи период. По његовом повратку, Булси су решили да га трејдују и он је у 30-так утакмица за Њу Орлеанс приказао неке веома добре партије, са највишим просеком скокова у каријери. Ове сезоне имаће врло значајну улогу.

Џру Холидеја сви знамо као врло доброг плејмејкера и јако солидног шутера. Чак се у последњој сезони играња за Филаделфију нашао на Алл стар мечу, потпуно заслужено. Ипак, одмах следеће сезоне је замењен за Ноела. Вероватно би сада Фила вратила време да може. Холидеј је пролетос стигао до 19 поена на мечу, поред Дејвиса и донекле Казинса. Притом је шутирао скоро 50 одсто из игре уз јако, јако добру одбрану. Сигурно лидер број два у Пеликанима.

Као слободан агент доведен је Елфрид "Фризура" Пејтон. Солидан плеј, који је одиграо доста добру последњу сезону за Меџик, пре него што су га мењали за пик друге рунде, такорећи поклонили Финиксу. Нису му веровали, али ни он сам им није дао превише повода. Финикс, овакав какав је, прогутао је и испљунуо сијасет добрих играча, па зашто не би и Пејтона. Пеликани га виде као идеалну замену за Холидеја, чак могу да одиграју у тандему, јер је Холидеј и поуздан шутер.

Стигао је такође тихи и несхваћени Џалил Окафор, коме је ово дефинитивно последња шанса у НБА. После тога може једино у Европу, али извеснија је Кина. Током лета је, као Рендл 2017, постављао слике свог новог тела. Показао је да је јако пуно радио на физикалијама и то јесте прави пут. То га је кочило да покаже више. Руки сезона је била сасвим добра за њега. Имао је добре бројке, али су га и повреде омеле да их даље побољша. Након тога га је Ембид једноставно избацио из петорке, јер је Окафор био спор за четворку, а тром за модерну петицу, какву је филаделфијски Процес захтевао. Уследио је трејд у Бруклин, са слабом сезоном, тако да, ето га на новом почетку. Штета би била да се изгуби, јер није као Ентони Бенет. Окафор је интелигентан и играч од поверења, а у Њу Орлеансу може да успе, јер места има. Само треба да одлучи колико јако то жели.

Млади Диало је још једна вредна резерва. За скромних 10-так минута, доста солидне бројке, поготово у шуту за два. Изузетно снажан и скочан играч, биће добра алтернатива Рендлу. На ниском крилу је папрено плаћени Соломон Хил (12 милиона годишње), за кога ми и даље није јасно шта је навело Пеликане да му дају тај уговор. Човек је одиграо једну сезону и то другу у Пејсерсима, на иоле солидном нивоу. Али ни то није довољно за репутацију коју је носио са колеџа и 23. место на драфту. Можда и њега крене, али свакако је нестабилан део тима. Нешто квалитетнији је био Даријус Милер, који игра на истој позицији. Тек је у прошлој сезони показао да може озбиљније да се рачуна на њега. Стигао је до неких осам поена по мечу, уз одличне проценте шута за два и три. Треба очекивати још боље партије у долазећој сезони.

На позицији бека шутера је Итуан Мур. И он је добио на поклон солидан уговор. Пеликани знају да деле шаком и капом. Мада, Мур је донекле оправдао уложене паре, бележећи око 13 поена у просеку. Учинак му је опао у плеј-офу, што сигурно није задовољавајуће. Из Никса је на ниском крилу стигао још један солидан играч. Трој Вилијамс је играо квалитетније сезоне од Диала и Хила, тако да ће се међу њима одвијати велика борба за минуте. Ово може бити и мотивација за сву тројицу, а добробит за Пеликане.

После сезоне у Никсима, Џерет Џек трећи пут долази у Њу Орлеанс. Овде је одиграо најбоље сезоне у каријери и очигледно да му прија ова средина. Јако добра замена и ментор младим играчима. Од заборављених, а некад цењених, враћа се и Алексис Ажанса. Француз је у прошлости бележио неке феноменалне партије, али га је озбиљна повреда на дуже време одвојила од терена. Ако успе да се врати некадашњој игри у дефанзиви и скоку, може да буде добра подршка Дејвису и фактор у рекету.

Што се тиче шанси за наредну сезону, Њу Орлеанс је на клацкалици. Дејвис већ има најјачу могућу репутацију и шта год урадио ове сезоне, тимови ће се озбиљно потући за његов потпис на вишегодишњи уговор. Пеликани немају неку посебну визију. Саларy цап су трошили на сумњива имена, која им се нису исплатила. Прошла сезона је била добра, али се чини да су се испуцали у њој. Да ли ће се Дејвис чувати за следеће лето, видећемо. Тим је солидан, појачан Рендлом, Окафором и Пејтоном, имају шансе да се пласирају у плеј-оф, али веће да остану без њега и без Дејвиса. Једино да се Окафор развије у оног играча кога су сви очекивали. То је сурова реалност ове франшизе.

Очекивана петорка: Пејтон, Холидеј, Хил, Миротић, Дејвис.

САН АНТОНИО СПУРС

Овог лета су остали без тројице носилаца тима. Прво је Ђинобили окачио патике о клин и хвала му на свим дивним стварима и потезима којима нас је одушевљавао. Онда је Паркер отишао код свог пријатеља и сународника Батума у Шарлот. И на крају је Сан Антонио понудио свог бунтовног сина Каваја Ленарда Торонту. И Торонто је дао највредније што је имао, ДеМара ДеРозана. Симбол за симбол. Обојица су били разочарани, ДеМар што је доживео издају, а Ленард што је после опуштеног Тексаса, где је све велико, завршио у хладном Торонту. Свакако да је ДеРозан задовољнији и да су Спурси задовољнији.

Пре неки дан, погодила их је повреда укрштених лигамената младог плејмејкера Дежонте Мареја. Био је пројектован да крене као први плеј, по томе како је одиграо прошлу сезону, постепено добијавши прилику, како то већ иде код Попа. Он је шансу искористио, али га је сада повреда сасекла. Да не би превише туговали, јер нема времена за то, Поп је убацио у ватру прошлогодишњег рукија, Дерика Вајта и овај је на првој припремној утакмици показао да може да преузме улогу Мареја, док се саиграч не опорави. Међутим и он се повредио на месец и по, до два, па ће стари тренерски вук морати поново да прегрупише снаге. Помиње се чак и трејд за Теодосића...

Пети Милс је продуктивнији када улази са клупе и он је тражио да у том статусу остане и надаље. Прошле сезоне је био стартер у нешто више од пола утакмица, али ако погледате размеру када је улазио са клупе и био стартер, потврђује се тврдња да је као резерва доприносио много више.

Две највеће звезде су ЛаМаркус Олдриџ и ДеМар ДеРозан. Олдриџ улази у ветеранске године, јер ће 2019. напунити 34. У одсуству Ленарда, прошле године, имао је најбољу сезону откада је стигао у Спурсе. ДеРозан ће га значајно растеретити, па се могу очекивати бољи проценти шута и још зрелије партије Олдриџа, који се још у Портланду афирмисао као краљ полудистанце. Крај каријере ће вероватно дочекати међу Мамузама, само остаје жал што је касно доведен у ову франшизу.

ДеРозан стиже после издаје коју је доживео од власника Репторса. Бар је он лично то тако доживео. Спурси јесу средина која цени лојаност и која је одана сваком свом играчу. ДеМар је редовни учесник Алл стара, који може доста да помогне у борби за плеј-оф. Кошгетерски је за њим нешто слабија сезона од феноменалне претпошле, када је био на скоро 28 поена по мечу. Прошле је значајно подигао свој учинак у асистенцијама, солидан је дефанзивац и јако сигуран шутер за два поена, који се одлично уклапа у игру Спурса. Потребно је да поради на ангажовању током плеј-офа, јер се претходних сезона редовно дешавало да му сви параметри значајно опадну када је најважније, од просека поена до процената шута. Нема сумње да је Поп тај који може да уђе у главу ДеРозану. Он или нико.

Играч на кога већина заборавља да је ту и да може значано да допринесе је Руди Геј, годину дана млађи од Олдриџа. Ако нисте добро пратили НБА лигу, можда сте пропустили да су Руди Геј и ДеМар ДеРозан одиграли две сезоне заједно пре него што је Торонто дао Геја за сићу. Један другог зову браћа и у одличним су односима, што у тимовима попут Сан Антонија значи много. Верујете у Попову мудрост када трејдује свог најбоље играча. Руди Геј је после дуго времена потпуно физички спреман, а то показује и на припремним утакмицама. Вратио је веру у себе, што наговештава да ће противницима паковати велики број поена. Ово јесу можда последњи трзаји овог тима, али су и даље јаки.

Најискуснији у овој екипи је старији брат Гасол. Пау почиње своју трећу, могуће и последњу сезону у Спурсима, јер му је 38 година. Он није неко ко је физички толико јак, већ се у игри под кошевима ослања на технику, интелигенцију и дуге руке. Пре свега ће искуством и победничким духом утицати на добре игре тима и гурање у плеј-оф. Поред њега, вратило се познато лице, после јако добре сезоне у Филаделфији. Марко Белинели је иначе бележио најбоље просеке током играња у Спурсима. Његова паљба за три поена ће бити више него потребна.

На драфту је узет Лони Вокер, на позицији бека шутера. Јако брз и продоран играч, који ту опцију бира јер није толико сигуран у шуту. Фризура му је јако слична Елфриду Пејтону, па их је лако заменити. Пре пар дана се и повредио, тако да ће паузирати месец и по, највише два због повреде менискуса. Одавно Спурси нису имали оваквог експлозивног атлету на беку.

Остали играчи су ту за тачно испланиране улоге. Давис Бертанс, одлични шутер за три поена, па искусни Данте Канингем, вечна резерва и играч који увек испуни оно што се од њега тражи. У сваком тиму је дао 100 одсто својих могућности и зато се управа Сан Антонија одлучила да га прикључи екипи. Заједно са ДеРозаном стигао је и Јакоб Пелтл, Аустријанац који игра на позицији центра. Ова позиција је потребна Спурсима, јер Гасол са 38 година неће моћи да игра више од 15-20 минута по утакмици. Пелтл је имао доста добру сезону у Репторсима, са одличним процентима шута из игре. Млад играч, тек су му 22 године, узет као 9. пик на драфту. Поп би могао да га развије у јако квалитетног центра.

Квинси Пондекстер зна да одигра добро, али је јако склон повредама. Све осим пар минута за њега, било би изненађење. Брин Форбс је момак који је одиграо добру прошлу сезону на позицији шутера и мање плејмејкера. Квалитетан шутер, добра измена за кратке периоде у игри.

Повреда Мареја јесте јак ударац за Спурсе, али не и ударац који их може оставити без плеј-офа. Руди Геј је спремнији него икада и додатно мотивисан доласком свог "брата" ДеРозана. ДеМар има мотивацију да покаже да није само играч за регуларну сезону, а ту је и најјачи адут овог тима, Грег Поповић. Ако све ово узмете у обзир, мислим да је јасно да ће Спурси опет играти плеј-оф. Поп гарантује за то.

Очекивана петорка: Вајт, ДеРозан, Геј, Алдриџ, Гасол.

Извор: мондо.рс