Град који има највише некропола

– Мотиви на стећцима почињу се израђивати тек од средине 14. вијека, тако да се одмах може препознати када је стећак настао. Највише их је из доба владавине Косача. То је, иначе, био политички, економски, војни и сваки други успон Херцеговине – каже Радош Буха из Туристичке организације Невесиња.

Република Српска 20.09.2018 | 21:37 Најбројнији, најзначајнији и најоригиналнији културно-историјски споменици на подручју општине Невесиње су некрополе. 

На подручју Невесиња евидентирано је око 3.000 стећака, што је највећи број у једној општини на подручју бивше Југославије.

Највећа некропола је у селу Крекови, на локалитету Калуфи у подножју планине Црвањ, удаљена од центра општине око 12 километара.

Некропола Калуфи, коју неки називају и Грчко гробље, броји 464 стећка, а већина их је у облику плоче, неки су у облику сандука, а три као саркофаг, док се на 44 стећка налазе украси.

Некропола Калуфи простире се на око 18.000 квадрата.

Оно што је направљено од камена је неуништиво и то је до данас и сачувано, каже у изјави Авазу Бошко Буха, историчар из Невесиња.

– На подручју Невесиња, претпоставља се, има више од 5.000 стећака, иако званични подаци говоре да их је 2.000 мање. Због тога се овај град назива и престоницом стећака – појашњава Буха.

Од свих камених споменика у Невесињу, врло их је мало с писаним порукама – епитафима, свега седам. 

– Некропола значи град мртвих, а стећци су надгробни споменици. Такав начин сахрањивања задржао се од 12. до 16. вијека. У Калуфима су неки стећци утонули у земљу, па се претпоставља да их има више од званичне бројке – појашњава Буха.

Радош Буха из Туристичке организације Невесиње појашњава да, иако се до сада, према свим релевантним подацима, говорило о 462 стећка, комисија УНЕСЦО-а, која је на овом подручју боравила прије двије године и вршила геодетско снимање терена, пронашла је још два стећка и они су стављени под заштиту, тако да их је сада укупно 464.

– Мотиви на стећцима почињу се израђивати тек од средине 14. вијека, тако да се одмах може препознати када је стећак настао. Највише их је из доба владавине Косача. То је, иначе, био политички, економски, војни и сваки други успон Херцеговине – каже Буха.

Сунце и љиљани

Додаје да стећци свједоче и о великој улози и значају Невесиња и у тадашњем времену.

– На стећцима постоји 78 врста мотива, а најчешћи су штит с мачем, крст, звијезда, сунце, љиљани, розета, призори из лова, испрекидане цик-цак линије – истиче Буха.

Некропола Калуфи представља и туристичку атракцију Невесиња, па је до ње асфалтиран приступни пут, а постављени су и путокази и рекламне табле.

Одвезени у Београд

– С овог локалитета су 1960. године узета два стећка у облику сандука и одвезена у Војни музеј у Београду, гдје су и данас изложени. То су стећци са сценама витешког турнира, уз коње и народно коло – појашњава Радош Буха, 

(Српскаинфо)