Прича, ЛШ: Наполи - Сари их је правио за "скудето"...

Дон Карло ће напасти Лигу шампиона! Очекује се искорак у односу на Саријев Наполи.

Фудбал 18.09.2018 | 18:15 Годинама се овај тим Наполија слаже и уклапа, планиран је да прекине Јувентусову владавину на "чизми", а сада је у ситуацији да му је циљ освајање Лиге шампиона. Не би било први пут да Јувентус доминира у Италији, а да неки његов ривал даље догура у Европи.

Зато је у Напуљ доведен можда и најбољи тренер данашњице Карло Анћелоти. Најкомплетнији свакако. Није звезда попут Клопа, Муриња или Гвардиоле, али је зато мајстор свог заната и господин за којим су играчи у сваком клубу (осим у Бајерну) сипали оде и захвалнице када је одлазио. То је његова тајна. Био је озбиљан играч озбиљне генерације која је освојила све. Искористио је та искуства да нађе савршен баланс у тренерској филозофији између италијанске тактичности и прагматичности са једне, односно неговања свлачионице са друге стране. Анћелотијев заштитни знак је сјајан однос са играчима. До неке границе другарски, али опет толико одмерен да се зна линија ауторитета. Осећа свлачионицу, зна шта је то што играчи воле, а шта их тишти. Преноси мирноћу из које на површину излазе оне најпозитивније и најквалитетније особине екипе.

Његова лична карта је и Лига шампиона. Створио је ону Миланову династију у прошлој деценији, а потом у Реалу ударио темеље ове Зиданове ере. Зизу је као помоћник упијао знање од Карлета и применио сличне тренерске постулате. Дакле, не мора увек да се игра лепо, али мора да се побеђује. И мора свлачионица да буде задовољна. Анћелоти зна када да темпира форму, како да одржи висок мотив код играча, како да негује звезде, а како да приђе резервистима и исцеди оно најбоље из њих. Не кука хировито код газде за појачања, увек ће пре изабрати да упозна шта има на располагању и како да то искористи, па тек онда да купује.

То како је у Милану осетио Пирла као митског „ређисту“, Седорфа као кључног човека великих утакмица, Гатуза као мотор тима, а у Каки препознао најбољег на свету су одлуке које су цртале историју фудбала. Како је само извлачио сирову класу из ветерана којима су пожутеле крштенице откуцавале последње сате... Како је од досадног Челсија направио екипу која је до појаве Гвардиолиног Ситија играла најефикаснији фудбал у Премијер лиги. Како је само у Реалу наместио коцкице, научио Серхија Рамоса и Пепеа како да се бране и да чак постижу голове уместо да добијају црвене картоне. Како је код њега Бензема играо фудбал живота, а Модрић постао нови Пирло. Како је помирио Роналдову сујету са остатком тима после грађанског рата који је у свлачионици оставио свађалица Мурињо. То је све тренерска заоставштина КарлаАнћелотија. И велика је...

И зато га је хировити Де Лаурентис довео под Везув. Многи тренери би побегли од човека као што је ДеЛаурентис. За Анћелотија је то давно прегажен поток. „Хендловао“ је плаховитог Силвија Берлусконија који је увек мислио да зна посао боље од тренера (често био у праву). Радио је код апсолутисте какав је Абрамович, чији ађутанти су сломили кичме многим сјајним тренерима. Стварао је овај ПСЖ код мегаломанских Арапа у Паризу. Стекао је поштовање фудбалског Нерона Флорентина Переза. Де Лаурентисму неће бити никаква новост.

А Де Лаурентис га је довео да промени екипу коју је Маурицио Сари направио по потпуно другачијем калупу. Саријев Наполи је пре свега играо добар фудбал. Промовисао је неку врсту Бијелсиног или Гвардиолиног стила што се коси са основама италијанске тренерске филозофије. Такав Наполи је склапан коцкицу по коцкицу и умало је прекинуо Јувентусову доминацију Апенинима. Није успео у томе баш због Саријакоји је желео да целу сезону игра са 11 играча плус Зјелинским. Такав темпо је избио екипи ваздух из плућа пред циљном равнином.

Де Лаурентис је схватио да је то нешто неодрживо и у Анћелотију видео начин да краћим, али тежим путем дође до великог успеха за којим вапи. Довео је тренера који је мајстор за такмичење попут Лиге шампиона. Анчелоти је тренерски камелеон који се прилагођава свакој ситуацији. Он због сујете неће мењати само да би брисао трагове прошлости као што је Рафа Бенитез скидао Мурињове слике из ходника. Анчћелоти је прагматичан стручњак који ће искористити оно најбоље из постојећег стања и надоградити га неким својим квалитетима, идејама и пребогатим искуством.

Пробаће да постепено одустаје од Саријевих 4-3-3 заснованих на високом пресингу и доминацији кроз пас игру и посед лопте. Неће избрисати тај стил, само ће га модификовати. Већ на почетку сезоне се види да ће ротације у екипи бити веће него код тврдоглавог Сарија. Анћелоти ће имати и дужу клупу. Екипа је остала без плејмејкера Жоржиња, али је Зјелински савршено добро ускочио у стартну поставу после роле 12. играча коју је имао од Сарија, док је Хамшик прекомандован на Жоржињово место конструктора игре. Промењен је и голман. Алекс Мерет је светао примерак италиијанске школе и заменио је времешног Пепеа Реину који је имао другачији стил.

Анћелоти је довео Француза Малкија да дупплира Хисаја на десном боку, оставио Николу Максимовића за ротацију са Кулибалиијем и Албиолом и чека на опоравак Гулама за попуну левог бока. Везни ред се није мењао осим што му је природат Фабијен Руиз, једно од откровења шпанске Примере из прошле сезоне и човек за којег је Анћелоти гарантовао Де Лаурентису и пожуривао га да реагује пре Барсе и Реала. Очекује се и већа минутажа Амадуа Дијаваре који ће донети везном реду веће дефанзивне капацитете.

Трилинг брзањаца у шпицу неће морати као код Сарија да игра скоро сваки минут. Делом због тога што је Арек Милик коначно здрав а, делом и због тога што Анчелоти више воли игру са класичним центрафором него са лажним деветкама. Вољан је да види и шта може млади Француз Уна, а велико појачање је Симоне Верди, бомбардер који страшно туче са обе ноге и доноси велику опасност из прекида. Саријево узимање душе стартерима који нису имали предаха је односило жртве и у виду повреда у кључним моментима. Анћелоти ће то боље искомбиновати.

Екипа је сигурно комплетнија и разноврснија него код Сарија. А камелеон попут Анћелотија то уме да искористи. Одговара му и што ће притисак у групи бити на Ливерпулу и Пари Сен Жермену и што неће морати да се надиграва већ да сакупља бодове. Ако прође ову тешку групу, ето Наполија у нокаут фазии. Пардон, Анћелотија у нокаут фази. А то већ звучи као територија коју би сви желели да избегну.

Овај Наполи је прављен за "скудето", али немојте се изненадити ако врхунац достигне у Европи. А замисилите онда ту лудницу у Напуљу. Замислите фудбалску врелину која ће исијавати испод Везува. И оно гробље не би пропустило такву журку. А то је већ прича за неки холивудски хит. Филмаџија Де Лаурентис ће само мало морати да преправи одавно написан сценарио који му Бенитез и Сари нису изрежирали.

Извор: моззартспорт