Прича, ЛШ - Локомотива (М): Животно дјело Јурија Сјомина!

Пре његовог доласка то је био чак пети клуб у Москви по популарности, нико живи није навијао за њега, а данас игра Лигу шампиона.

Фудбал 18.09.2018 | 10:15 Главна амбиција московских Железничара је да се докопају осмине финала Лиге шампиона. Не само њихова, сваки руски клуб који се такмичи у елитном рангу европског фудбала има задатак да гађа висок пласман без обзира да ли тамо наступа као шампион своје земље или један од тимова из врха табеле.

Локомотива је имала пуно среће на жребу. Многи у Русији сматрају да је прошла боље од екипе ЦСКА из Москве која је запала у друштво Роме и Реала, али опет то не мора да значи да ће шампион Русије имати некакве повластице у изједначеној групи и конкуренцији Шалкеа, Порта и Галате.

Прошле сезоне када је постала шампион Русије први пут после 14 година, Локомотива је била солидна. Јака у одбрани, течна и ефикасна из контранапада. Али, ове сезоне, барем на њеном почетку, овај тим не игра у складу са тим навикама. У изузетно дугом временском периоду од неколико узастопних утакмица зелено-црвени нису успевали да затресу мрежу противника.

Такође, клуб изједа и лични конфликт између тренера Јурија Сјомина (71), који је велика клупска легенда и генералног директор Илије Геркуса, што има за резултат да се клуб не меша у трансфер политику коју води тренер, а који лично доводи играче који му одговарају. Луда кућа. Иначе, ради се о другом најбогатијем клубу у Русији одмах после Зенита, а за то је наравно најзаслужнији генерални спонзор Руска железница.

Током лета Московљани су поприлично уложили у нови тим, а најзвучнија имена која су стигла у престоницу Русије су Гжегож Криховјак (ПСЖ), Федор Смолов (Краснодар) и светски шампион из 2014. Немац Бенедикт Хеведес (Шалке). Овај последњи још увек није дебитовао јер је повређен, иако је плаћен чак 5.000.000 евра, док је Пољак Криховјак на позајмици и јак је као стена. Смолов за којег су дали чак 9.000.000 евра сматра се једним од најбољих руских нападача и то ће морати да докаже баш у Лиги шампиона.

Сви они су стигли на лични захтев Јурија Сјомина, легенде Локомотиве који је у овом клубу још од совјетских времена. Ради се о човеку који је сам изградио све. Локомотива је пре његовог доласка била чак пети клуб у Москви по популарности, нико живи није навијао за њу, док је данас прича другачија па је нови велелепни стадион за око 30.000 душа увек уредно попуњен.

Сјомин је градио Локомотиву од самог почетка, циглу по циглу, током 90-их освојио је неколико купова, а 2002. и 2004. године у доба поновног процвата руског фудбала постао је и шампион Русије. После тога је брзо напустио клуб у који се вратио 2009. и ево, седам година касније у јакој конкуренцији титула је опет стигла на РЗД Арену.

Када је реч о тиму Локомотиве, поред сјајног Криховјака, најбољи појединци су искусни везиста Игор Денисов који је мозак екипе, затим искусни Португалац Мануел Фернадес, па крилни нападач ПеруанацЏеферсон Фарфан, али и двојица талентованих младића, браћа Антон и Алексеј Миранчук који имају тек по 22 године.

Главни проблем овог тима Локомотиве је мањак креативности у нападу. Чини се да Железничари имају у свом тиму велики број искусних и маторих играча што не делује нимало спектакуларно. Можда је то довољно за тврде руске терене, али у Европи може да буде велики недостатак.

Зато се навијачи Локомотиве не заносе претерано, иако се надају успеху у Лиги шампиона и пласману у другу фазу. Ипак, биће задовољнији ако тамо негде у мају следеће године њихови момци буду у топ три међу клубовима у Русији.

Извор: моззартспорт