Вукановић: Посјета кинеског предсједника велика за Србију

Посјета високе делегације Народне Републике Кине, предвођене предсједником Си Ђи Пингом, Београду и Србији могла би се назвати историјском, могуће и прекретницом, не само због бројних потписаних уговора већ и од темпирања датума посјете.

Република Српска 08.05.2024 | 20:00

Србија је постала први партнер Кине у Европи, што је огромна ствар јер је Кина тренутно најјача и најбрже растућа економија свијета у невјероватној експанзији, технолошкој, економској, финансијској и свакој другој.

Видјело се одмах да је посјета била одлично припремљена до најситнијих детаља, потписани су бројни споразуми о сарадњи, што би могло да буде велика ствар за српску привреду јер јој се отвара највеће свјетско тржиште, прије свега за пољопривреду, али је веома важна и евентуална размјена технологије, која би могла утицати на модернизацију српске индустрије и повећању производње у Србији, освајање нових тржишта и отварања нових производних радних мјеста.

Ипак сигуран сам, а и скромно искуство ме учи, да су кључне теме, разговор и договори били иза затворених врата и скривени од очију јавности.

Предсједник Кине је уочи посјете најавио у кинеским медијима да ће Србији у наредном периоду бити понуђено да постане пуноправни члан БРИКС-а, савеза земаља који предводе Бразил, Русија, Кина и Индија, и уколико то Србија прихвати биће то велики и историјски догађај и заокрет, који ће умногоме промијенити ситуацију на терену.

Очигледно да је лицемјерно понашање запада, оличеног у политици и потезима Европске Уније, неискрен однос, сталне уцјене, притисци, понижења и тражење уступака, посебно у вези са Косовом и Метохијом, који би се могли назвати и непријатељским јер се од Србије упорно тражи оно што ниједна суверена држава никада није урадила, да се одрекне дијела своје територије на којој је Земља и настала, прелили чашу жучи и незадовољства, и да је званичан Београд и предсједник Србије Александар Вучић одлучио да још више балансира и игра на двије стране и више карата, окрене према  истоку и појача сарадњу са БРИКСОМ.

Могуће да је њемачки, раније енглески, приједлог Резолуције о Сребреници, био окидач јер је крајње неморално стављати етикету Србима да су геноцидан народ одговоран за масовна страдања, и то од стране Нијемаца, иако је више милиона Срба у два свјестска рата пострадало у борби против освајача, нациста и фашиста.

Готово сви који су одговорни за ужасан злочин у Сребреници су одговарали, осуђени и процесуирани, и сада, док траје геноцид у Гази под окриљем запада, који ћути, пилатовски пере руке и наоружава Израел, отварати питања из 1995. године, а игнорисати улогу запада која је огромна, јер су Холанђани оставили народ на цједилу а Енглези и Американци гурнули у понор, је крајње лицемјерно.

Све треба посматрати у сјени глобалног сукоба запада и Русије у Украјини, све већих и дубљих подјела свијета на земље запада, предвођене НАТО пактом, и земље истока, окупљене око БРИКС-а, које нажалост враћају свијет у доба Хладног рата и блоковске подјеле након Другог свјетског рата.

Некада је Југославије као лидер несврстаних играла између два блока и имала од тога користи, а остаје да се види како ће сенсада позиционарати Србија и остале земље западног Балкана, које запад и ЕУ сматрају својом интересном свером али се осјети снажан утицај Русије и Кине, посебно на земље са којима постоје историјске везе и традиционални пријатељски односи, као што су између Србије, Русије и Кине.

Ниједна одлука није лака, јер има предности и недостатака, велики су притисци на Србију и земље региона и треба бити веома умијешан и водити политику на ивици, у корист народа, гледајући да се избјегну лоше последице и изсвега извуче општа корист за државу и грађане.

Биће занимљиво гледати реакције запада, који сигурно нису срећни због зближавања Србије и Кине. Сигурно је да Вучић неће жељети било какве конфронтације са западом али ће гледати да игра на више страна, ако то буде могуће, јер су испред нас изазовна времена великих турбуленција и расплета, те период важних изборних процеса у САД  али и другим земљама.

Све и да побиједи Трамп, ако му дозволе да се кандидује, не треба се очекивати велики радикални заокрет у спољној политици али и смањивање тензија са Русијом и окончање рата са Украјином, те сукоба у Гази, били би од историјске важности и значаја.

(Небојша Вукановић)