Прича: Интер - Како је добро, видети вас опет...!

После седам сезона гигант се враћа као почетник. . .

Фудбал 17.09.2018 | 21:05 Са врха Европе су пали на ниво просечног италијанског и исподпросечног европског клуба, а сада су као неки почетник опет у ђачкој клупи. И све то за мање од десет година?! Интеров пут је био јако турбулентан откако га је Жозе Мурињо попео на врх Европе и експресно побегао остевиши огромно емотивно пражњење маторе свлачионице.

Пад са европског трона је био стрмоглав и болан. Од Милитових историјских голова и ломљења кичме Ван Бујтена у Мадриду, још само једном су играли у Лиги шампиона, а онда су уследиле године ломова и патње. Интер је од тада променио тројицу власника, 11 тренера, неколико директора, гомилу играча, а ситуација је била све гора и гора. Европу скоро да нису играли, а у Италији су често били испод сваког нивоа сходног реномеу клуба. Под руку их је пратио градски ривал Милан. Јувентус је то искористио и успоставио страховладу у Италији.

Интер је превише времена провео са фанфарама у одавању признања генерацији Триплете која се те вечери у Мадриду испразнила и отпевала своје. А није препознао хитност ситуације да доведе праве замене. Пре свега тренерску. Јер од Рафе Бенитеза је све кренуло низбрдо... Промашивао је са тренерима и касније и мало по мало крцкао углед и рејтинг.

До тог нивоа се срозао да је повратком у Лигу шампиона запао у четврти шешир као аутсајдери из слабијих лига. Мораће практично све од почетка. Али и то је нешто... Макар је на почетку са којег се види светлија будућност. Уласком кинеског капитала и нових људи, Интер је зауставио пропадање и повукао ручну. Лучано Спалети је за почетак вратио Неразуре у Лигу шампиона.

О неким великим амбицијама у елитном такмичењу не би требало гласно говорити. Поготово што је Интер у групи са Барселоном и Тотенхемом који су класа или две изнад. Спалети је и даље у процесу стварања тима и најбитније је да је клубу опет вратио углед. Али и да је уласком у Лигу шампиона обезбедио новац и чисту зараду који су били неопходни да клуб настави узлазном путањом и са неопходним улагањима. Интер почиње да се извлачи из челичног загрљаја бирократије и финансијског фер-плеја који су му као тег висили око врата. Сада се лакше дише…

Напредак у Серији А и евентуални прекид Јувентусове доминације остају главни циљ Неразура. Са тимом јачим него лане, корак су ближе овом првом. За ово друго су недовољно близу, ако је веровати оном што видимо на почетку сезоне.

Интерове амбиције у Лиги шампиона не могу да буду минималистичке. Макар због имена клуба, три титуле, армије навијача и крцатог „Меаце“ који је дуго чекао на мушему и химну европског фудбала. Али треба бити реалан и наћи неку меру и баланс између очекивања и могућности.

Пролазак тешке групе би био озбиљан успех за Интер. А онда у нокаут фази, сваком италијанском клубу расте самопоуздање и то је већ терен на којем се боље сналазе него у групи када имају резерве за поправни. Италијанима је у ДНК да су најбољи под притиском у нокат фази. Интер тај изгубљени ДНК мора опет да пронађе и надогради га за ова нова времена.

Ипак, има ту материјала за оптимизам. Пре свега због Спалетија који је искусан и озбиљан тактичар и такмичар. Ни екипа није тако зелена као што то говори општа ситуација у којој је клуб. Раџа Најноглан је играч за Лигу шампиона, Миранда, Врсаљко и Асамоа такође. Хандановић је један од најбољих европских голмана иако ће му ово због Интерових промашених година бити деби у Лиги шампиона. Штоперски тандем Шкринијар – ДеФрај има страшан потенцијал и може да израсте у непробојан бедем. Перишић је доказан играч који може да прави разлику против многих у Лиги шампиона.

За Маура Икардија је коначно куцнуо час да се покаже на великој сцени и докаже да ли је нападач највише класе како га најављују претходних година. У Лиги шампиона и репрезентацији није играо, па је његов квалитет долазио до изражаја на локалном нивоу. Сада ће да се види какав је против најбољих дефанзиваца света. Искуства не фали ни Борхи Валеру, Брозовићу, Кандреви, али то ипак нису играчи прве класе. Што би можда могли да постану Весино, Кеита Балде, Политано и поготово Лаутаро Мартинез, али њих је потребно још времена.

Невоља је што је Интеру одмах потребна њихова свежа крв као погонско гориво, тако да ће ово бити сезона заједничког раста и просперитета. Ако Спалети добро посложи коцкице, закрпи бокове и добије оно што очекује од штоперске тројке, то је већ тим који је тешко победити. За почетак, треба да нађе примарну формацију: 3-4-3 или 4-2-3-1. 

Свакако, лепо је за фудбал што је Интер опет ту. Тамо где припада. Милански храм фудбала је опет дочекао Лигу шампиона, а пред 80.000 навијача и са неопходним респектом који противника мора да има, неће бити лако ни бољим тимовима као што су Барса и Спурси.

За Интер је императив да против ПСВ Ајнховена извуче максималан број бодова и онда би вребао шансу. Чак и треће место и наставак такмичења у Лиги Европе би био напредак у односу на оно где се Интер налази претходних година. Питање је само да ли Спалети има довољно дугачку клупу да изнесе борбу на два фронта. А онај први, локални фронт је ипак важнији за Интер, јер разлика у односу на конуренцију Роме, Наполија, па и Милана и Лација је мала или не постоји.  А континуитет у Лиги шампиона и новац од ње  неопходан...

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион имагес