ЕП: Емир Бекрић није успио, али добро је видјети га!

После тешке четири године испуњених повредама и свега десет месеци активних тренинга, наш атлетичар стигао је до полуфинала Европског првенства и ту стао. Али, није изгубио!

Остали спортови 07.08.2018 | 21:10 Када једног дана буде размишљао о свему што је постигао у атлетици, за Емира Бекрића ће Берлин 2018. бити једнако важан као и Хелсинки 2012. или Москва 2013.

Ако не и важнији!

Освајач сребрне медаље са европског и бронзане са светског првенства у дисциплини 400 метара с препонама, 27-годишњи Београђанин који је најбоље године за професионалног спортисту потрошио на мучне терапије и дуготрајне опоравке од повреда, вратио се на велику сцену, прошао квалификације и потом стао у полуфиналу у ком је могао јасно да препозна колико је одмакао од првог тренинга пре десет месеци...

...односно, колико га још дели од пласмана на победничка постоља највећих атлетских стадиона у Европи и свету.

Бекрић је у првој од три полуфиналне трке овог понедељка увече на "Олимпијаштадиону" у Берлину стигао као последњи, након што се солидно држао отприлике до другог завоја. У финишу је посустао и завршио на осмој позицији у времену 50,96, дан након што је у квалификацијама забележио резултат сезоне 50,36, који му је донео и место међу 24 полуфиналиста.

Коментаришући пласман међу најбоље на континенту, Бекрић је рекао да се не оптерећује исходом полуфиналних трка и да је у престоницу Немачке дошао по нешто друго:

"Не размишљам о конкуренцији, срећан сам јер сам здрав. После десет месеци тренинга сам ово остварио. Желим да уживам у сваком кораку на стази и то ми је једини циљ".

Финале је заказано за четвртак у 20.15, када ћемо сазнати постоји ли неко бржи од норвешког аса, Вархолма, јединог који је до сада трчао испод 48 секунди у Берлину (47,65). Иза њега, по временима из полуфинала, пређали су се Јасмани Копело из Турске и Патрик Добек из Пољске.

Европска првенства:

2012 Хелсинки - сребро, 49,49
2014 Цирих - шести, 49,90
2016 Амстердам - није наступио
2018 Берлин - полуфинале, 50,36

Најављујући повратка на стазу прошле године, он је у интервјуу за "Новости" навео са чим се све суочавао током мрачних година.

"Мучно је бити ван спорта толики период, тешко ми је да причам о томе. У 2015. сам због повреда једва завршавао трке и то често на последњем месту. На све то се надовезала нова повреда и пауза у 2016. Моје самопоуздање је било на нули, психички уопште нисам био добро. Био је то најтежи период не само у спортској каријери, већ и у животу. Али, то је уједно био и испит колико јако желим да наставим да се бавим атлетиком", причао је тада Бекрић.

"Када су кола кренула низбрдо, почели су да нестају и људи из мог окружења. Као кула од карата се све рушило. Само неколико људи, које могу да набројим на прсте једне руке, остали су уз мене. Видели су да сам био изгубљен и дезоријентисан. Бодрили су ме да се дигнем из безизлазне ситуације и пронађем решење. И успео сам у томе. Сада сам у новом окружењу, имам новог тренера и мотив..."

У том периоду Бекрић се растао са Миром Стојановић, са којом је дуго радио и постигао највеће успехе, након чега је почео сарадњу са Далибором Купком и, поврх свега, одлучио да се пресели у Праг. Купка је у једном интервјуу за "Курир" објаснио и због чега.

"Зато што је проценио да је дошао у фазу живота када му је за даљи напредак у спортској каријери потребна промена. Они који не мисле добро већ се баве сплеткама, шире неистине о крају наше сарадње. Права истина је да ме је Емир позвао, саопштио одлуку и питао за мишљење. На све то ја сам му рекла да и синови у једном тренутку одлазе од родитеља, па зашто онда и спортисти не би одлазили од својих тренера", рекао је трофејни атлетски тренер из Чешке, Купка.

На питање о томе шта су били узроци Бекрићеве кризе, он је рекао.

"Објашњење је комплексно. Емир је специфична особа, али ако бисмо могли да поједноставимо ствар, онда бисмо могли да кажемо како се није до краја одупрео свему што иде уз славу. Мој утисак је да је превише уживао у њој. Он је могао 24 сата да буде јавна личност. Толико је било интересовање медија. То су били стални позиви за снимања, интервјуе, сликања... Једном сам му скренула пажњу да то одузима превише времена, на шта је он одговорио да се за то све борио и тренирао годинама. Искрено је рекао".

На питање о томе да ли је Емир неспортски живео, Купка је рекао...

"Не у смислу излазака или уживања у алкохолу. Догађало се да буде нередован на тренинзима, као када је отишао у Истанбул да потпише уговор, па се уместо три дана задржао десет. А тамо је јео хамбургере, баклаве, тулумбе и тежина му је постајала све већи проблем. У време својих највећих успеха имао је 89 килограма, а 2015. му је у једном тренутку измерена маса била 100 килограма. То је било превише".

Утолико, полуфинале у Берлину је успех и нешто што је Бекрићев тим поставио за циљ ову сезону, само једну на путу ка ултимативном циљу - Олимпијским играма у Токију 2020. године.

Извор: мондо.рс