Скенер ''Орлова'' на СП: Назовимо ствари правим именом...

Матић разочарао; Тадић, Митровић и Стојковић положили; Зашто Сергеј није самокритичан? О Николи Миленковићу не треба трошити речи, мистерија Лука Миливојевић. . .

Фудбал 29.06.2018 | 23:40 На три мундијалске утакмице селектор Младен Крстајић је шансу пружио шеснаесторици играча. Неки су чисто уписали мечеве на највећем турниру (Лука Јовић), од неких смо имали можда и превелика очекивања па су нас потпуно разочарали. Појединци су представљали већи добитак од оног тријумфа над Костариком. Погађате, реч је о Николи Миленковићу, штоперу за наредних деценију и више!

Према некима је начињена неправда и склоњени су пред последњи меч, иако су на плећима могли да носе систем младог стручњака у настајању.

Да је већина изабраника Младена Крстајића положила не би данас Срби паковали кофере и масовно напуштали Русију. Појединци су остали недоречени, па да кренемо од њих. Све до оних који су нам загрејали срца у Самари, Каљињинграду и Москви…

НЕМАЊА МАТИЋ

Будимо реални, назовимо ствари правим именом – највеће српско разочарање у Русији. Свака част на труду и исправном односу и борби, али ваљда је то обавезујући фактор када се обуче дрес с националним обележјима, поготово на Мундијалу.

Утицај аса Јунајтеда на игру Орлова, посебно на офанзивни део, био је раван нули. Или близу тога. Многи ће се, кад размишљају о Матићевом учинку у Русији, сетити Дејана Станковића. Баш као и Немања, и легендарни Деки је у неким периодима давао све од себе, највише трчао, али често без конкретног учинка. Многи ће рећи да Матић, баш као ни Станковић, није играч који може да креира игру, и да све од њега зависи, да се у Манчестер Јунајтеду, као раније у Челсију, и баш као у случају Дејана у Интеру, тачно зна његово место, где у друштву осталих светских асова често блиста. У репрезентацији једноставно нема такве саиграче.

Можда ми сви заједно превише очекујемо од овог момка. Можда он нема ту црту лидерства, већ може „само“ да буде веома важан шраф у успешном систему. А можда наш селектор једноставно не зна да га искористи на прави начин.

Тема за озбиљну анализу, мада је Матић најавио могуће повлачење из националног тима. За Србију не би било добро да изгуби таквог играча у 30. години живота...

СЕРГЕЈ МИЛИНКОВИЋ САВИЋ

Имаће пред собом селектор Крстајић (или неко други), као и људи из ФСС добра три месеца да четири пута премере и пресеку. Да коначно изгласају где виде и на који начин најскупљег српског играча.

Овако – неће ићи. Посебно што суперстар Лација носи велико бреме оптерећења на раменима. Одличан против Костарике, али када се ломило, није га било нигде. Остао је изгубљен у ротацијама Младена Крстајића, повремено био и ноншалантан. Своје партије на Мундијалу је оценио са 7,5. То значи само једно: или му недостаје самокритике, или га други више цене од њега самог. Чекамо да прође време и да Сергеј набуја у репрезнтацији.

БРАНИСЛАВ ИВАНОВИЋ

Много се говорило о његовом својеврсном изганству од остатка групе. Није га било ни на заједничкој фотографији с легендом нашег глумиштаДраганом Јовановићем. Трудио се да буде усамљеник, прославио је јубилеј и врло вероватно се опростио од националног тима. На терену је поштено одрадио задатке, иницирао сатанак репрезентативаца после Швајцарске и свашта имао да каже. Морао је да победи то у себи и лакше преболи скидање траке, ма колика му је неправда учињена. Ипак, поносан одлази с Мундијала. Није бриљирао, али није ни грешио.

АЛЕКСАНДАР КОЛАРОВ

Чини се да је капитенска трака имала позитивно и право дејство на левог бека Роме. Био је најенергичнији у сва три меча, знао је како да сакрије сопствене слабости када га није ишло. Памтићемо његов прелеп погодак против Костарике, али и то што је сузних очију напустио стадион у Москви. Гледајући са стране, не улазећи у свлачионицу, рекло би се да је био прави вођа.

НИКОЛА МИЛЕНКОВИЋ

О њему је све речено. Толико је смелости у овом момку да је био толико храбар да финтира Нејмара. Крене као да ће да га нападне, па се повуче. Српски фудбал може да се радује. Добили смо штоперчину. Не зна се да ли је бољи у ваздуху или на земљи. И јак и сталожен. И рационалан и агресиван. Наша најјача карика. Нормално, дешавале су му се и грешке. За његово форсирање Младен Крстајић је заслужио плус. И то велики.

ДУШКО ТОШИЋ

Одиграо је одличних 90 минута против Костарике, затим 89 добрих у судару са Швајцарском. Заборавио да сруши Шаћирија, а Крстајић му се „захвалио“ клупом у пресудном мечу. Можда и тај тактички пропуст није једини разлог прекоманде. Али да је заслужио бољи статус – јесте. Искрварио је на терену, одрао и чело и колена. Некад то није довољно. Штета, што му је ово био последњи велики турнир.

ЛУКА МИЛИВОЈЕВИЋ

И овде морамо да назовемо ствари правим именом. Баш као и у случајуНемање Матића. Овом момку неко ради о глави (читај: о статусу) више од три месеца. Као да је још од оне утакмице против Марока Крстајић желео да склони члана Кристал Паласа. А када год је то урадио – ми смо изгубили на темпу у маневру. Мароко, Чиле и на крају Бразил. Три Крстајићева пораза без Луке у стартној постави. Оштар на терену, али још оштирији на језику, пошто је рекао како је недопустиво да примимо гол од Швајцарске из контре. Можда га је и то коштало статуса, мада је он већ дуго под Крстајићевом сумњом. Лука је положио, Крстајић у овом случају није.

АДЕМ ЉАЈИЋ

Бледо је све то изгледало. Почео турнир као крилни нападач, против Бразила је требало да буде идеолог игре. Није могао. Што због сопствених пропуста, што због чињенице да су Паулињо и Каземиро пореметили наше линије тима, а Љајића удаљили од Сергеја и Матића. Деловао је прилично утучено у микс зони. Само што ту жар и јаку емоцију нисмо видели на терену.

ДУШАН ТАДИЋ

Није било блиставо као у квалификацијама, али далеко од тога да је подбацио. Заслужио је само плусеве. Практично, искреирао је 70 одсто добрих напада Орлова. Асистирао и Митровићу. Понаша се као доликује фудбалеру од 30 година с таквим квалитетима и искуством. Стално преузимање одговорности, стално тражење лопте и помагање у дефанзиви. То је пример који сви треба да следе.

ФИЛИП КОСТИЋ

Шта смо очекивали, то смо и добили. Трка, трка, трка, бег и брзина. Одрадио је поштено своју ролу, мада се некад чини да су му ноге брже од памети. Слободно се може рећи да је бриљирао против Бразила до примљеног гола. Међутим, онда се заборавио у својим мислима. Коректан и против Костарике. Биће адут у будућности.

АЛЕКСАНДАР МИТРОВИЋ

Нападач који живи од учинка екипе. Не хватајте се за промашену шансу против Костарике. Дечко је положио овај испит и тачка. Мало му је недостајло да под скутима голгетерског инстикта савлада и Алисона. Да је имао већу подршку можда не бисмо у први план стављали његову борбу и кидисање на супарничке штопере. Много се и брзо трошио. Награђен поготком против Швајцарске.

ВЛАДИМИР СТОЈКОВИЋ

Као и у случају Блекија, све је речено после Бразила. Сачувао нам је образ кад већ није могао пролаз. Било је у ту и бравура као у случају када је разоружао Нејмара. Одбранио све што је било до њега и оправдао статус најбољег српског голмана. С поносом ће се сећати и овог Мундијала.

АНТОНИО РУКАВИНА

Одиграо сто минута. Имао несрећу да налети на Нејмара. Мало за конкретан учинак.

МИЛОШ ВЕЉКОВИЋ

Штета што није имао бољи велики деби. Прогањаће га бразилски кошмари. Али ако је велики – устаће. Напредоваће и постаће нешто налик Миленковићу. Могао би то да буде штоперски тандем за много наредних година. Не заборавите да, иако млади за штопере, играју стандардно у Серији А, односно Бундеслиги.

Остали који су добили шансу имали су мало времена да оставе конкретан утисак...

Извор: моззартспорт

Фото: Ацтион Имагес