Осигурање возила или намета?

У име Владе Републике Српске, министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија повукао је из скупштинске процедуре Приједлог закона о измјени и допуни Закона о обавезним осигурањима у саобраћају ради даљих консултација у Влади о овом законском рјешењу.

Босна и Херцеговина 25.06.2018 | 13:14 Тегелтија је, током скупштинске расправе о приједлогу овог закона, рекао да ће овај закон у редовној процедури и форми нацрта бити разматран на некој од наредних сједница парламента РС.

Закон о обавезним осигурањима у саобраћају, донесен 2015. године, утврдио је обавезу друштвима за осигурање да 1% бруто премије остварене из осигурања од аутоодговорности уплаћују на рачун јавних прихода Републике Српске као дио превентиве за дио реализације пројеката унапређења безбједности саобраћаја утврђених Стратегијом безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске.

Поменута обавеза имала се извршавати у периоду од три године од дана ступања на снагу закона, а примјена исте истиче дана 14. октобра 2018. године. Приједлогом закона о измјени и допуни Закона  о обавезним осигурањима у саобраћају тај се период продужује за још двије године, односно до 2020. године.

Непосредно прије доношења Закона, али и након његове примјене је јасно да је он штетан и на ту чињеницу је указивала стручна јавност као и заинтересовани друштвени чиниоци.

Желимо напоменути да су осигуравајућа друштва са сједиштем у Републици Српској стављења аутоматски у неповољнији положај у односу на осигуравајућа друштва са сједиштем у Федерацији БиХ, ако се узме у обзир да оваква обавеза не постоји у Закону о осигурању од одговорности за моторна возила и остале одредбе о обавезном осигурању од одговорности ФБИХ, нити у земљама у окружењу, нити су Директивама ЕУ дате смјернице да се област безбједности у саобраћају финансира из ових извора. Надаље, друштва за осигурање не виде сврху и потребу да се из њиховог пословања издвајају средства за финансирање безбједности у саобраћају, што може довести до појаве и других сличних захтјева за финансирање различитих пројеката и активности.

Они тврде да ни након три године примјене Закона, јавност и друштва за осигурање нису упознати са начином трошења прикупљених средстава, као и ефектима примјене на превенцију безбједности у саобраћају.

Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија је приликом доношења Закона рекао да су разлози за доношење овог закона (су) садржани у потреби дерегулације и либерализације цијена обавезног осигурања од одговорности за возила, а у циљу очувања стабилности и несметаног функционисања сектора осигурања.
Својевремено је предлагач приликом усвајања најавио да ће вршити анализу ефеката примјене ове законске обавезе, као и анализу утрошка средстава прије доношења овог Закона.

Међутим, ни након три године примјене Закона, јавност и друштва за осиурање нису упознати са начином трошења прикупљених средстава, као и ефектима примјене на превенцији безбједности у саобраћају.

По наводима Удружења друштава за осигурање, на основу наплате поменутог намета од друштава за осигурање је од октобра мјесеца 2015. до краја 2017. године у Буџет Републике Српске уплаћено више од 2,5 милиона КМ.

Са друге стране, друштва за осигурање у својим статистичким показатељима у континуитету биљеже пораст броја одштетних захтјева по основу аутоодговорности.

На јасан и недвосмислен начин одредбама Закона о обавезним осигурањима у саобраћају и Одлуком Агенције за осигурање Републике Српске о заједничкој тарифи премија и цјеновнику за осигурање од одговорности за моторна возила у Републици Српској („Службени гласник РС“ бр. 94/15 од дана 16.11.2015. године), прописано је шта чини премију осигурања од аутоодговорности и то да се бруто премија састоји од: техничке премије (која је намјењена за покриће обавеза друштва за осигурање по уложеним одштетним захтјевима трећих оштећених лица из основа осигурања од аутоодговорности, укључујући покриће обавеза по зеленој карти осигурања и солидарно покриће за штете по неосигураним и непознатим починиоцима) и режијског додатка (намијењен за покриће трошкова спровођења осигурања, тј. трошкова пословања друштва у врсти осигурања од аутоодговорности, а који не може износити више од 30 % од бруто премије осигурања).

Наводи се даље у допису Удружења НСРС.

На овај начин је евидентно да Законом није остављен простор, односно није предвиђено издвајање 1 % бруто премије за финансирање реализације пројекта унапређења безбједности саобраћаја из укупне остварене бруто премије осигурања од аутоодговорности.

Овим се закључује да се усвајањем Закона о измјенама и допунама закона о обавезним осигурањима у саобраћају који предвиђа продужење рока наплате поменутог намета не би постигли никакви ефекти, само би се друштва изложила додатним трошковима.

То би се свакако одразило на пословање осигуравајућих кућа, чиме би се угрозила реализација њихове основне улоге исплате штета оштећеним лицима у саобраћајним незгодама.

Политичке игре без граница
Посланик ПДП-а Бранислав Бореновић, током скупштинске расправа, рекао је да је против измјене овог закона, јер је, како је навео, ријеч о намету којим појединци себи дају право да троше новац грађана Републике Српске.

Бореновић је затражио да се детаљно ревидира и испита гдје су утрошена средства прикупљена по овом основу од 2015. године.

Није потребно овим приједлогом закона стварати нове намете, а да се прије тога не изврши ревизија и контрола о досадашњим средствима која су прикупљена преко Агенције за безбједност саобраћаја РС-а.
Изјавио је посланик СДС-а Душан Берић.

Нејасна је позадина доношења овог Закона и инсистирање да се по хитној процедури продужи његово трајање имајући у виду чињеницу да је предлагач амандмана на ова акта (номинално) Клуб посланика СНСД-ДНС-СП, иако процедура доношења измјена и допуна овог Закона није планирана програмом рада Владе и НСРС, што се види из документације достављене народним посланицима у склопу приједлога.



Недокучиво како је уопште дошло до тога да Приједлог закона о обавезним осигурањима у саобраћају буде упућен у скупштинску процедуру?



Још мање јасна промјена става владајуће већине, односно Владе. Да ли је ово варница која је сјевнула у односу ДНС-а и СНСД-а, погонске осовине власти у Републици Српској?

Под ингеренцијом ДНС-а се већ годинама налази Министарство саобраћаја и веза и све везано за путну и саобраћајну инфраструктуру у Републици Српској. Као да су у странци Марка Павића, желећи да искористе Сједницу НСРС на којој је сва пажња била усмјерена на Извјештај Анкетног одбора имали намјеру да продуже вријеме трајања овог, по свим свједочењима штетног и бескорисног законског основа за нови намет.

СНСД је, као главни „играч“ у овој арени схватио да ће након великог ударца који им је нанио Закон о акцизама усвојен почетком године претрпјети само штету уколико неколико мјесеци пред изборе буде дозволио доношење још једног законског основа за неоправдан намет. Посебно ако тим наметом не буде осјетио директну корист, већ од ње профитира коалициони, али ипак млађи партнер.

Јавност у Републици Српској је остала у недоумици: да ли је горе то што се закони у РС предлажу, доносе и продужују имајући у виду интересе не грађана и њихове добробити већ политичких странака и њихових лидера, или то што је могуће да у Републици Српској неколико година на снази стоји закон који, без икакве конкретне користи доноси само још један намет привреди, а чији циљ не иде нити у једну намјену јавне потрошње?

(Б1инфо)