СП: ВАР је промијенио фудбал, али и разоткрио судије!

Од тренутка када је потврђено да ће видео технологија бити коришћења на Светском првенству у Русији, први пут у историји највећих фудбалских такмичења, а то је било пре нешто више од два месеца, знали смо и у која четири случаја ће бити коришћења.

Фудбал 22.06.2018 | 23:00 ВАР (Видео ассистант тецхнологy), који се користи приликом голова, одлука о пеналима, директним црвеним картонима и грешкама приликом доделе жутих картона или искључења, дебитовао је у сезони за нама у неколико светских лига, па је Мундијал у Русији требало да буде сцена на којој ће доживети потпуну афирмацију.

Требало, али је питање да ли је оправдао очекивања?

"У питању је заштита имиџа фудбалске игре. Видели смо да играчи умеју да ‘наскачу’ на судију и вичу, вриште… Ставили смо до знања судијама да не смеју да прихватају овакво понашање", објаснио је својевременом Пјерлуиђи Колина, легендарни судија који је сада на челу Судијске комисије УЕФА.

Давно смо на нашем сајту имали текст под називом "Да, технологија ће спасити фудбал!" иза којег потписник текста и даље стоји, али је актуелно такмичење показало да нас чека дуг пут до тог тренутка.

Прво коло на Светском првенству донело нам је 16 утакмица и много сумњивих ситуација, као и велики број различитих, често опречних мишљења. Оно што је важније – видели смо до сада рекордни број пенала, али и другу страну медаље – проблем са суђењем на светском нивоу.

"ВАР систем је ФИФА увела као помоћ судијама у тренуцима када нису сигурни у своју одлуку. То је требало тако и да остане, али неприпремљеност ФИФА и касна селекција судија за одлазак на Светско првенство се показала у групној фази. Судије су га злоупотребљавале јер су ишле линијом мањег отпора", рекао је за Б92 некадашњи српски судија Мирослав Радоман.

Систем је званично дебитовао у петак, 15. јуна, другог дана Мундијала, на сусрету Португала и Шпаније. Ђанлука Роки малтене је одбио да прегледа снимак детаља из 24. минута, када је Дијего Коста у намери да дође до лопте ударио Пепеа и потом постигао погодак. Италијански судија је био уверен у своју одлуку, али је и она дискутабилна јер је требало да досуди фаул, да би већ сутрадан субота могла да добије надимак "паклена".

У међувремену, шпански нападач који је био двоструки стрелац против Португалаца, није одушевљен овим "помагалом", али из само њему својствених разлога.

"Видео сам снимак после меча и судија је могао да свира фаул, али то је његова интерпретација. Вероватно није јер је већ свирао пенал на почетку утакмице када је Наћо срушио Роналда. Не свиђа ми се ВАР, али не због тог детаља, него борбе уопште. Пре неки дан сам постигао гол и нисам знао да ли га прослављам или не. Ако је под знаком питања, онда не славите, можете испасти глупи", истакао је центарфор мадридског Атлетика.

А та субота остаће упамћена у историји светских првенстава као дан у којем је било највише досуђених једанаестераца у овом веку – чак пет. Последњи пут то се догодило пре округло 20 година, тачније 24. јуна 1998, на Мундијалу у Француској.

Антоан Гризман први је човек који је реализовао такозвани "ВАР пенал", пошто је уругвајски арбитар Андрес Куња уважио помоћ видео технологије и исправно показао на белу тачку. Потом је и на другој страни досудио исправан казнени ударац, овога пута без ВАР, да би његове колеге чиниле исто у дуелима Аргентина – Исланд, Перу – Данска, односно Хрватска – Нигерија.

Укупно девет казнених удараца, а у тренутку када нисмо ни близу краја групне фазе, добили смо својеврстан рекорд – на претходном Мундијалу у Бразилу било је потребно 25 утакмица да би се скупило осам једанаестераца, у Јужној Африци 2010. је тај број остварен у 35. дуелу, док је у Немачкој 2006. осим пенал свиран у 40. сусрету. Очигледан утицај ВАР система.

"Сваку спорну ситуацију коју нису могли да реше – тражили су помоћ видео технологије. То није добро коришћење, већ злоупотреба ВАР система. ВАР треба да се користи да помогне судији, а не да му колеге решавају проблематичне ситуације на екрану", додао је Радоман, а онда потврдио да се на овај начин урушава кредибилитет Судијске комисије ФИФА.

Чињеница је да арбитри који не суде на европском тлу и немају константну праксу на највећим такмичењима, често "лутају" на Мундијалима, што услед нервозе и треме, само појачава несигурност коју доносе на терен.

У Русији се нашло само 10 европских судија од укупно 35, међу којима је и наш Милорад Мажић са својим тимом. Осим њега, ту су још Немац Феликс Брих, Турчин Чунејт Чакир, Рус Сергеј Карашев, Холанђанин Бјерн Кујперс, Пољак Симон Марсињак, Шпанац Мигел Лахос, Италијан Ђанлука Роки, Словенац Дамир Скомина и Француз Клемен Турпан.

ЦОНЦАЦАФ, ЦОНМЕБОЛ и Афричка фудбалска конфедерација (ЦАФ) дали су по шест арбитара, из Азије је дошло њих петорица, а из Океаније двојице, али је проблем што многи од њих немају комплетне тимове – ово је био прави изазов за неке од судија.

"Сама селекција показала је да су они несигурнији арбитри склонији коришћењу ВАР и тога ће сигурно бити у наставку турнира, све гок оне судије које су сигурне у себе, попут Ђанлуке Рокија и осталих, квалитетних европских судија, не остану и тада ће мање бити потребе за видео технологијом. Већина њих то ради јер бежи из проблема, тако што ће други доносити одлуку уместо њих. Ипак, тиме себи чине медвеђу услугу – коришћењем ВАР система показују да су несигурни и да немају одлучност у доношењу одлука. Што га више буду користили, имаће мањи ауторитет на терену, али и мању подршку судијске комисије ФИФА", закључио је Радоман.

Иначе, само су двојица извођача били неуспешни – Лионел Меси Кристијан Куева, док су поред споменутог Гризмана успешни били Кристијано Роналдо, Миле Јединак, Лука Модрић, Андреас Гранквист, Ферџани Саси и Шинђи Кагава.

Како је кренуло – контроверзе око ВАР трајаће сигурно до 15. јула када је на програму финале, а можда и после тога.

Извор: Б92