Витамински додаци су потпуно бескорисни

Све је више доказа да је конзумирање витамина у виду суплемената заправо бескорисно.

Здравље 02.06.2018 | 13:18 На витамине и минерале у облику пилула и таблета годишње се троше милијарде евра, а конзумација истих постала је налик одржавању основне хигијене и здравља.

Поређење података и истраживања спроведених између 2012. и 2017. године показује да мултивитамини, витамин Ц, витамин Д и калцијум имају мали до никакав утицај на целокупно здравље оних који те суплементе конзумирају, пише Бизнис инсајдер.

Такође нема показатеља да смањују опасност од кардиоваскуларних болести, срчаног удара, можданог удара или других здравствених бољки.

Студија је објављена у научном часопису "Јоурнал оф тхе Америцан Цоллеге оф Цардиологy", а на челу истраживања налази се доктор Дејвид Џенкинс.

"Били смо невероватно изненађени тако малим бројем позитивних дејстава. Наше истраживање показује да конзумација суплемената не шкоди људима, али и да им не помаже", каже Џенкинс.

Фолна киселина или витамин Б9 повезује се са смањењем кардиоваскуларних болести док се витамин Б3 или нијацин чак доводе у везу с повећањем здравствених проблема и преурањене смрти. Реч је по показатељу да антиоксиданси такође нису добри у претерано великим количинама.

У истраживање су укључени витамини А, Б1, Б2, Б3 (нијацин), Б6, Б9 (фолна киселина), Ц, Д и Е, и каротен, калцијум, гвожђе, цинк, магнезијум и селен.

Витамин Ц, рецимо, доказано није ефикасан против обичне прехладе, док у превазилажењу исте може да помогне цинк. Конзумирање мултивитамина је, кажу аутори студије, потпуно непотребно.

Сасвим је довољна здрава и разноврсна исхрана, а "митови" попут додатног витамина А за вид, витамина Б за енергију и витамина Ц за имунитет су, кажу, глупости.

Витамин Д је, уз фолну киселину, једини чије додатно конзумирање саветују јер се врло тешко добија из исхране, а круцијалан је за апсорпцију калцијума за здравље и снагу костију. Производи се и излагањем сунцу, али то је посебно компликовано у зимским месецима.

Витамини А, Ц и Е, или антиоксиданси који штите од рака присутни су у воћу и поврћу, а посебно бобичастом воћу. Претеривање с антиоксидансима, показује истраживање, лоше је за здравље, и чак се повезује с неким облицима рака, попут рака плућа.

Витамин Ц, доказано је, не подиже имунитет, а нарочито не када сте већ болесни. Уместо тога, покушајте са цинком, јединим доказаним "помоћником" против прехладе. Кљукање витамином Ц не значи ништа за прехладу и имунитет, а помаже у стварању бубрежних каменаца. Најбоље је уместо тога јести много цитруса и јагода.

Уместо уношења витамина Б3 путем таблета, једите туњевину, лососа и цвеклу и имаћете довољну количину у организму.

Особе које пију суплементе немају ништа мање шансе да оболе од кардиоваскуларних болести, а повезују се и са дијагнозама унутрашњих крварења, проблема с јетром и инфекцијама, од оних који су конзумирали плацебо.

Пробиотици су такође, кажу истраживања, скупи и потпуно непотребни. Конзумирајте јогурт и добре бактерије ће цветати, уместо да плаћате стотине динара по кутији, с мање резултата, пише Еxпресс.

Фолну киселину свакако пијте ако сте трудни или планирате да будете трудни, јер је то основни нутријент који помаже у стварању нових ћелија, што је трудницама и те како потребно.

Б 92
фото:интернет