Прича: Мундијал 1974. године - Њемачка...
Јохан Кројф, тотални фудбал Холанђана, али фудбал је игра у којој "увек на крају победе Немци". Крах Југославије и нова СЕЛЕКТОРСКА КОМИСИЈА.
Фудбал 22.05.2018 | 23:00
Пошто је "златна богиња" четири године раније отпутовала у Бразил за сва времена, уведен је нови пехар, једноставно назван ФИФА Светски куп, који ће актуелан бити закључно са СП 2038. године- док на њему буде било места за гравирање имена освајача.
Нови председник ФИФА, Бразилац Жоао Авеланж, ступио је на дужност само неколико дана пре почетка Мундијала. Енглез сер Стенли Раус повукао се са функције после 13 година рада, а Авеланж је постао први неевропски челник светске фудбалске породице, откако је она основана 1904. године.
После неколико турнира одиграних по мање-више истом формату, овог пута је уместо нокаут окршаја у четвртфиналу и полуфиналу, уведена још једна фаза такмичења по групама. Осам најбољих тимова из прве фазе прераспоређено је у нове две групе од по четири репрезентације, чиме је половини учесника СП било загарантовано најмање шест утакмица. Победници тих група састали су се у финалу, док су другопласирани играли за треће место.
За разлику од Мундијала у Мексику, где се играло по жестоким врућинама, већим делом овог турнира падале су обилне кише. Уочи меча СР Немачка - Пољска (1:0) у Франкфурту, који је одлучивао ко ће се из те групе пласирати у финале, градске комуналне службе ангажоване су на исушивању терена Валд стадиона, али у обављању тог посла нису имале пуно успеха. Утакмица се претворила у фарсу и на крају је победника више одлучила срећа него фудбалско умеће.
Од великана светског фудбала, у СР Немачкој није било Енглеза, Мадјара, Француза и Шпанаца, док су дебитовале Демократска Република Немачка, Аустралија, Хаити и Заир (данашњи ДР Конго). Источни Немци постали су креатори највећег изненађења у првој фази, пошто су у Хамбургу савладали тада омражене сународнике резултатом 1:0.
Још је актуелна верзија по којој су Западни Немци намерно изгубили како би у финалној рунди избегли Холандију, Бразил и Аргентину, али шта год да је истина, Франц Бекенбауер је после тог пораза одржао ургентан састанак са осталим репрезентативцима, а онда се путем телевизије обратио нацији како би смирио духове. Касније се испоставило да су будући прваци света све време били у свађи са челницима савеза око висине премија за евентуални успех.
Иако нису стигли до трофеја, хит Мундијала били су фудбалери Холандије и Пољске, две земље које су се претходно последњи пут нашле на СП још пре Другог светског рата.
Са Ринусом Михелсом на клупи и асовима попут Јохана Кројфа (проглашен за најбољег играча турнира), Јохана Нескенса, Џонија Репа и Робија Ренсенбринка, Холанђани су представили своју визију најпопуларније игре, фамозни "тотални фудбал", у којем је акценат стављен на универзално знање фудбалера, науштрб дотадашње стриктне поделе на нападаче, везне и одбрамбене играче. "Лале" су до финала стигле са готово стопроцентним учинком (пет победа и реми без голова против Шведске у првој фази), савладавши успут Аргентину (4:0) и Бразил (2:0), уз укупну гол-разлику 14:1.
Две године после тријумфа на Олимпијским играма у Минхену, Пољаци су до рекордног трећег места на СП стигли са дисциплинованим, али и ефикасним тимом, чије су ведете били брзоноги крилни нападач Гжегож Лато и везиста Кажимир Деина. Са укупно 16 погодака, Пољска је била најефикаснија селекција на Мундијалу и победом од 1:0 над Бразилом освојила је утешну награду, пошто је од домаћина изгубила кључну утакмицу за пласман у велико финале.
"Кариоке" су биле највеће разочарање турнира. Као да нису знали да се снађу без "пензионисаног" Пелеа, Бразилци нису затресли мрежу на четири од седам утакмица, а од укупно шест постигнутих голова, три су дали Заиру. Мизеран учинак за екипу која је у својим редовима још имала ведете из Мексика Ривелиња и Жаирзиња.
Финале је одиграно 7. јула на Олимпијском стадиону у Минхену, пред 75.200 непосредних сведока, опет по тмурном времену. Почетак је био драматичан - Кројф је већ у првом минуту непрописно оборен у шеснаестерцу домаћих и Нескенс је са "беле тачке" донео Холандији 1:0, практично пре него што је било који од немачких фудбалера и дотакао лопту.
Али, као у многим претходним финалима, тим који је водио није на крају и добио утакмицу. Берти Фогтс одлично је одиграо "фластера" на Кројфу, смањио његов утицај и тиме одрадио пола посла за своју екипу. Паул Брајтнер у 25. минуту је изједначио, такодје из пенала, а коначан резултат (2:1) већ у 43. минуту је поставио Герд Милер, популарни "Дер Бомбер", како су га звали у отаџбини.
Западни Немци имали су тада фантастичну уздужну осовину, од голмана Сепа Мајера, преко либера Бекенбауера и централног везисте Волфганга Оверата до Милера у шпицу напада. Та линија на крају им је и донела другу титулу светских првака, тачно 20 година после тријумфа Валтера, Рана и осталих славних претходника над мађарском "лаком коњицом" у Берну.
Милер се после тог меча повукао из националног тима са фантастичним салдом од 68 погодака на 62 наступа. Његових 14 голова на два завршна турнира СП још увек представљају рекорд, док је Француз Жист Фонтен само у Шведској 1958. године затресао мреже 13 пута.
ЈУГОСЛАВИЈА - јунаци из Атине атерирали у Диселдорфу
Да би се домогла Немачке, репрезентација Југославије прешла је заиста буран пут, узбудљивији него икада. У квалификацијама за Мундијал плави су се нашли у Седмој групи, а ривали су им били Шпанија и Грчка. Уочи последње утакмице у Атини, плавима је била неопходна победа од два гола разлике, медјутим, Грци су се свим силама потрудили да изборе што часнији резултат, иако тиме нису могли да ураде ништа важно за себе саме.
Головима Станислава Карасија и Душана Бајевића, наши фудбалери су већ у 15. минуту повели са 2:0, али су се до полувремена вратили на почетак јер су Грци прво смањили, а онда и изједначили аутоголом Каталинског. Да задатак постане још тежи, побринуо се Бајевић добијањем црвеног картона, али онда су уследили гол Ивице Шурјака за 3:2 и коначно легендарни Карасијев погодак у судијској надокнади времена. Тих 4:2 Југославији су донели деобу првог места у групи и "мајсторицу" са Шпанцима.
Меч одлуке одигран је на Валд стадиону у Франкфурту, 13.фебруара 1974. године, пред 63.000 гледалаца. Као 1949. у сусрету са Француском, бараж се показао срећним за Југословене, који су голом Јосипа Каталинског у 13. минуту славили минималну победу и стекли право да после 12 година отпутују на сајам најбољих светских репрезентација.
Као приликом четири од претходних пет учешћа на завршним турнирима, Југославија је и у СР Немачкој успела да преброди прву фазу. На старту су плави ремизирали са браниоцем титуле, Бразилом (0:0), уследила је победа над Заиром од 9:0 за изједначавање рекорда светских шампионата, а онда још један реми - 1:1 са Шкотском. Три репрезентације завршиле су групу са по четири бода, али су Југославија и Бразил на основу боље гол-разлике прошли даље и растужили Шкоте.
У групи Б финалне рунде, Југословени су рачунали да уз мало среће могу догурати далеко. Међјутим, прво су у Диселдорфу изгубили од домаћина 2:0, па у Франкфурту од Пољске 2:1 и на крају истим резултатом од Шведске, опет у Диселдорфу. Био је то меч који ништа није могао да промени у коначном пласману, те су плави очекивано закључили свој наступ на Мундијалу деконцентрисаном и не баш срчаном партијом.
Крајем квалификација, на место селектора Вујадина Бошкова постављена је (наравно) селекторска комисија, у којој су Миљану Миљанићу помагали Милан Рибар, Сулејман Ребац, Томислав Ивић и Милован Ћирић.
Поред Драгана Џајића, који је на СП стигао директно са одслужења војног рока па зато није одиграо на очекивано високом нивоу, окосницу те репрезентације чинили су Каталински, Јован Аћимовић, Илија Петковић, Караси, Шурјак, Бранко Облак... На велику сцену ступио је и велики таленат, Владимир Петровић Пижон.
Селектор: Миљан Миљанић. Играчи: Енвер Марић 6 (наступа) / 0 (голова), Ризах Мешковић -, Огњен Петровић -, Јосип Каталински 6/1, Иван Буљан 6/0, Енвер Хаџиабдић 6/0, Владимир Богићевић 5/1, Лука Перузовић 1/0, Кирил Дојчиновски -, Јован Аћимовић 6/0, Бранко Облак 5/1, Јурица Јерковић 3/0, Дражен Мужинић 2/0, Мирослав Павловић 1/0, Иван Шурјак 6/2, Драган Џајић 5/1, Илија Петковић 5/1, Станислав Караси 4/2, Душан Бајевић 3/3, Владимир Петровић 2/0, Данило Попивода 1/0, Фрањо Владић.
РЕЗУЛТАТИ ПЛАВИХ
Прва фаза
Југославија - Бразил 0:0
Југославија - Заир 9:0 (Бајевић 8, 30, 81, Џајић 14, Шурјак 18, Каталински 28, Богићевић 38, Облак 51, Петковић 65)
Југославија - Шкотска 1:1 (Караси 81 - Џордан 89)
Финална рунда
Југославија - СР Немачка 0:2 (Брајтнер 39, Милер 80)
Југославија - Пољска 1:2 (Караси 43 - Деина 27п, Лато 63)
Југославија - Шведска 1:2 (Шурјак 27 - Едстрем 30, Торстенсон 85)
- РЕЗУЛТАТИ -
ФИНАЛНА РУНДА
Група А
Холандија - Аргентина 4:0
Бразил - ДР Немачка 1:0
Холандија - ДР Немачка 2:0
Бразил - Аргентина 2:1
Холланд - Бразил 2:0
Аргентина - ДР Немачка 1:1
Група Б
СР Немачка - Југославија 2:0
Пољска - Шведска 1:0
СР Немачка - Шведска 4:2
Пољска - Југославија 2-1
Шведска - Југославија 2:1
СР Немачка - Пољска 1:0
ЗА ТРЕЋЕ МЕСТО
Пољска - Бразил 1:0
ФИНАЛЕ
СР Немачка - Холандија 2:1
КОНАЧАН ПЛАСМАН
1. СР Немачка, 2. Холандија, 3. Пољска, 4. Бразил
---------------------------------------------------
Утакмица са највише голова: Југославија - Заир 9:0 (прва фаза)
Укупно голова на турниру: 97
Просек голова по утакмици: 2,55
Најбољи стрелац: Гжегож Лато (Пољска) - 7
Највише голова на утакмици: Андреј Жармах (Пољска), Душан Бајевић (Југославија) - 3
Највећа посета: 83.168 (СР Немачка - Чиле, прва фаза)
Укупна посета: 1.768.152
Просечна посета: 46.530
Дебитовали: Аустралија, Демократска Република Немачка, Заир (Демократска Република Конго), Хаити.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар