Нема договора о Изборном закону
Завршен је састанак страначких лидера у вези са измјенама Изборног закона који је одржан у резиденцији америчке амбасадорке у БиХ Морин Кормак. Договор је изостао, а нови састанак је планиран за 3. мај.
Босна и Херцеговина 25.04.2018 | 21:44Шефик Џаферовић, потпредсједник СДА, није био толико песимистичан након састанка али је поновио да ХДЗ не одустаје од својих захтјева.
Жељко Комшић, предсједник ДФ-а, је истакао да ће избора и имплементације избора бити и ако се не успију договорити, те додао да не треба одустајати од преговора.
Ларс Гунар Вигемарк, шеф делегације ЕУ у БиХ, казао је да су приједлози пажљиво саслушани, те да су представници Међународне заједнице ту у улози посматрача.
„Дакле, слушали смо поновљене ставове, што ме довело до закључка да има наде за договор“, рекао је Вигемарк након састанка, те додао да је битно што прије наставити разговоре.
Он је рекао да ово није вријеме за прикупљање политичких поена и да ће о свему овоме извјестити предсједника Европског вијећа Доналда Туска, који сутра долази у БиХ.
“Одбијам претпоставку да неко од лидера не жели да се ово питање ријеши. Мора бити компромиса, свако од лидера странака мора од нечега одустати да би се постигао договор“, јасан је био Вигемарк.
Морин Кормак, амбасадорица САД у БиХ, казала је да разговор био активан и да постоје проводива рјешења.
“Свјесни смо рокова и надамо се да ће се ово важно питање ријешити прије објаве избора. Позивам лидере странака да наставе преговоре”, рекла је Кормакова.
На питање зашто Међународна заједница не наметне рјешење, Кормак је рекла да је БиХ пуно урадила на европском путу, те истакла да је вријеме да лидери преузму одговорност и да грађани треба да инсистирају на томе.
Драган Човић, предсједник ХДЗ-а, након састанка није давао изјаве новинарима, док је лидер СДА Бакир Изетбеговић напустио састанак прије његовог завршетка.
Разговори би требало да буду настављени 3. маја на нивоу предсједника странака.
Подсјећања ради, ХДЗ предлаже да се избор чланова Предсједништва БиХ врши на начин да се у ФБиХ формирају три ад хоц изборна подручја са којих се бирају бошњачки и хрватски чланови Предсједништва, на начин да бошњачки члан Предсједништва мора освојити већину гласова у подручју општинама са најмање 2/3 бошњачког становништва, док хрватски члан Предсједништва мора освојити већину гласова у подручју са општинама са најмање 2/3 хрватског становништва. Друга кључна измјена је брисање члана закона који сваком конститутивном народу даје бар једно мјесто делегата у Дому народа ФБиХ из сваког кантона.
(БН/НН)
Коментари / 10
Оставите коментарпопара
25.04.2018 20:13ХДЗ би хтио да са својих 40 000 цланова и 110 000 гласова кроз блокаде у Дому народа да практицно вјецно влада у БиХ.Не треба им попустити ни милиметар.
ОДГОВОРИТЕРе
25.04.2018 23:03Нема нових подјела, ни нових изборних јединица. Не мозе глас УЗПовацких мањина вриједит ко 3 гласа Босњака... Само један цовјек-један глас, и онолико позиција у власти колико вас има, према посљедњем попису становниства, мањине нек се прилагодјавају.
ре
26.04.2018 04:22Ето због таквих ће ХДЗ направити закон да сви буду равноправни без обзира на бројност,
Димњачар
26.04.2018 06:51Унук Андрије Артуковића који се одазива на пујдо човић је освојио 128.000 гласова, укључујући гласове распаднутих усташа из Блајбурга. То чини једва 4% (ЧЕТИРИ ОДСТО) од укупног броја регистрованих бирача у БиХ, усташа није успио освојити ни једну трећину хрватских гласова! Има трећину власти и хоће још???! Да знам да дјеца не читају ове коментаре, тако би му се наспомињао усташке фамилије да би се људима желидац окренуо, фуууууууј, фашистичко-усташки кер!
за ре који подрзава ХДЗ
26.04.2018 07:19Проблем у приједлогу Изборног закона ХДЗ-А, није што се одређује избор хрватских чланова за Предсједништво, Кантоне и Опстине, већ што истим тим законима одређује и избор Бошњака за Предсједништво, Кантоне и Опстине. Изборне јединице се дијеле на А (бошњачка већински мјеста), Б (хрватска већински мјеста) и Ц (мјештане средине). Укратко, Бошњак из Стоца не би се могао кандидирати за члана Предсједништва, нити би гласови Бошњака из Стоца били релевантни. Исто то важи за хрвате из Тузле, нпр. Али није проблем Бошњака што хрвати на то пристају, проблем је што се избор Бошњака - Бошњацима намеће на узми или остави.
Јулио
25.04.2018 21:27Правда за Давида!
ОДГОВОРИТЕмодрицанин
25.04.2018 21:44Медјународна заједница и њен високи представник, Морају наметнут одлуку о скенирању листица, инаце це се у октобру сваста десавати, па и немири поразених.
ОДГОВОРИТЕРе
26.04.2018 12:36Они су у дилу са властима.
Марко
25.04.2018 23:09Мостар је по том Изборном закону састављен од пет изборних јединица. Прва Изборна јединица (хрватски дио) даје 14 чланова за градску скупштину. Друга изборна јединица 5 трећа 2 четврта 2 пета изборна јединица 3 члана за Градску скупштину. Тако да хрватски глас у Граду Мостар вриједи као два гласа од других. По приједлогу Изборног закона ХДЗ-А.
ОДГОВОРИТЕдзоо
26.04.2018 04:05УСТАСАМА НЕТРЕБА ПОПУСТАТИ али наси су отпад подрзавају Цовица да би могли владати у торовима.
ОДГОВОРИТЕ