Сјећање на Алексу Шантића
На данашњи дан 1924. године у Мостару је преминуо Алекса Шантић, један од најпознатијих српских пјесника.
Босна и Херцеговина 02.02.2018 | 09:56Био је један је од оснивача културног листа "Зора", те предсједник Српског пјевачког друштва "Гусле" у Мостару.
Највећа дјела стварао је крајем 19. и почетком 20. вијека, а врхунцем његова стваралаштва сматра се раздобље од 1904. до 1912. Узор су му били књижевници Војислав Илић и Јован Јовановић Змај, а од страних највише је поштовао њемачког књижевника Хеинрицха Хеинеа.
Но, највећи утјецај на његово стварање имала је народна књижевност (народна лирска пјесма - севдалинка, балада, романса и народна епска пјесма). Његове пјесме пуне су емоционалне боли, родољубља и љубавне чежње за национално и социјално угроженим Херцеговцима.
Поред Емине, његове најпознатије пјесме, Шантић је написао "Не вјеруј", "Остајте овдје", "Претпразничко вече", "Што те нема?", "Вече на шкољу", "О класје моје" и друге.
Написао је и неколико драма у стиху, од којих је најпознатија Хасанагиница, као и неколико приповијетки, те пјесме за дјецу.
Почетком деведесетих година прошлог вијека снимљена је романтизована биографија о животу Шантића, под називом "Мој брат Алекса". Главног лика глумио је Бранислав Лечић.
У поводу смрти пјесника Шантића, Српско просвјетно и културног друштво "Просвјета" Мостар у четвртак навече отворило је Пети међународни Шантићев фестивал дјеце пјесника, који је окупио младе пјеснике из БиХ и регије.
За данас, на сам дан пјесникове смрти, најављено је полагање цвијећа на гробу Алексе Шантића, посјета Шантићевој родној кући, те отварање изложбе Алексе Шантића у збирци Музеја Херцеговине.
(Агенције)
Коментари / 3
Оставите коментарбосњо
02.02.2018 09:44Остајте овдје сунце туђег неба неце вас гријати ко сто овдје грије. Горки су туђи залогаји хљеба гдје брата нема и гдје туђин бдије.
ОДГОВОРИТЕКарадоз
02.02.2018 09:56Иако се мисли друфације истина је да: Друга пјесничка тема која је обиљежила Шантићево стваралаштво имала је родољубни карактер. Пјесма "Остајте овдје", која је објављена 1896. на првој страници првог броја Зоре, била је упућена оним босанским муслиманима који су након анексије Босне од стране Аусто-Угарске 1878. напуштали земљу масовно одлазећи у Турску.
ОДГОВОРИТЕРуза
02.02.2018 10:59Тако је.А сада одлазе на запад бјезеци од домацих властодрзаца који су их довели у ову биједу и безнадје.