Зашто се пјева “Пукни зоро”?

Припадници полицијске академије Републике Српске и остали учесници параде су на дефилеу, поводом обиљележавања Дана Српске и њеног 26. рођендана и ове године отпјевали пјесму “Пукни зоро”.

Република Српска 09.01.2018 | 19:29 Прошле године када је први пут на обиљежавању Дана Републике отпјевана пјесма “Пукни зоро”, многи су се питала зашто баш ову пјесму пјевају припадници полицијске академији РС.

Пјесма “Пукни зоро” се углавном повезује са филмом “Монтевидео”. Постоје наводно двије верзије како је настала пјесма Пукни зоро, а обје се тичу српске војске. Постоје информације да је пјесма настала током Балканских ратова, а постоји и прича која говори о томе да је пјесму први отпјевао српски војник пред сам почетак битке на Кајмакчалану.



Постоје теорије да је ова пјесма заштитни знак Другог пјешадијског пука Моравске дивизије првог позива “Књаз Михаило” који је због легендарне храбрости, као најбољи пук српске војске добио почасни назив “Гвоздени пук”.

Ратна застава Другог пјешадијског пука Моравске дивизије првог позива „Књаз Михаило” је била најодликованија застава у српској војсци. Кроз пук је током рата прошло око 16 000 људи. Двадесет и седам војника и официра пука били су носиоци по двије Карађорђеве звезде. Још преко 250 официра и војника понијели су по једно ово одликовање. Највеће признање храбри Топличани су добили 1921. године када је ковчег преминулог краља Ослободиоца Петра И Карађорђевића био прекривен заставом Гвозденог пука.

Раскринкавање урбане легенде: Права истина о пјесми “Пукни зоро”.



Међутим, Роберт Пешут Мањифико, који је радио музику за филмове “Монтевидео, Бог те видео” и “Монтевидео, видимо се”, тврди да је он аутор пјесме “Пукни зоро”.

– Ја сам аутор пјесме “Пукни зоро” и чуо сам за ту урбану легенду која се створила око ње. У ствари, има више урбаних легенди. Једна је да је пјесма настала у Првом балканском рату, а друга да је настала у Првом свјетском рату на Кајмакчалану. То нас је забављало. Пратиш успјех пјесме која је изашла из својих оквира. Била је направљена за филм, па је отишла у кафану, па из кафане свуда. То човјек не може да прати. То ме и радује и много ми значи. У неку руку је то једино што аутор пожели. Народ је ту пјесму узео као своју и то је врхунац ауторства – каже Мањифико.

(СрпскаЦафе)