Да ли је Б. Хојт Ји отписао Човића?!

Кроз формулацију о корумпираним политичарима у БиХ послат је јасан сигнал да за америчку страну Драган Човић није играч за будућност, па би се и хрватска политика требала томе прилагодити ако жели имати утицај на расплет у БиХ и заштитити сигурност својих граница, пише новинарка Слободне Далмације, Вишња Старешина, у анализи порука које је недавно одаслао амерички дипломата Брајан Хојт Ји.

Босна и Херцеговина 03.01.2018 | 20:17 ПИШЕ: Вишња Старешина

Руски амбасадор у Србији Александар Чепурин јесенас га је љутито прозвао “седамдесет петим замјеником двадесет четвртог помоћника замјеника министра спољних послова САД-а”, предочавајући му да никад није видио Трампа, па чак нити свога шефа Рекса Тилерсона. Учинио је то након што је Брајан Хојт Ји, замјеник помоћника америчког државног адвоката задужен за југоисточну и средњу Европу, усред Београда јавно и директно поручио српском водству да не могу сједити на двије столице: руској и западној.

Брајан Хојт Ји посљедњих се мјесеци истиче неуобичајено отвореним порукама за једног дипломату. Уочи Божића поновно се огласио интервјуом грчкој новинској агенцији АНА-МПА, који се може читати и као хороскоп америчке политике према југоисточној Европи за 2018.

Јер, Б. Хојт Ји ипак није седамдесет пети замјеник, већ је заправо путујући гласник америчке државне политике, чији се стратешки интереси не мијењају с промјеном администрације, чак ни када је разлика толико велика као што је велика разлика измеђуБарацка Обаме и Доналда Трампа. Уз то, Б. Хојт Ји је један од најбољих познаваоца балканских прилика у цијелој америчкој администрацији, који је у посљедњих четврт вијека, у различитим улогама, увијек био на кључним мјестима кључних политичких процеса.

Први пут се сусрео с постјугославенском кризом 1993. године, у јеку рата у БиХ, када је Америка почела преузимати водство у мировном процесу. Б. Хојт Ји у тај је процес ушао као млади асистент посебног америчког изасланика за бившу Југославију Чарлса Редмана.



Чарлс Редман, дипломата с војно-сигурносним професионалним бацкгроундом, заправо је био творац политичко-војног концепта који је довео до Дејтонског споразума, а Хојт Ји био је његова десна рука у том процесу повјерљивих разговора, преговора и договора, како на локалном ниову, тако и на нивоу најмоћнијих држава свијета. Након тога, од почетка провођења Дејтонског споразума до америчке војне интервенције на Косову и Србији био је замјеник шефа Канцеларије главног адвоката НАТО-а Хавиера Солане, потом је постао главни амерички дипломата у Црној Гори у вријеме припрема њеног осамостаљења.

У финишу хрватских приступних преговора с ЕУ-ом, кад је САД отклањао посљедње (британске) препреке самосталном хрватском уласку у ЕУ (топнички дневници и сл.), Хојт Ји је био замјеник америчког велепосланика у Хрватској. Од 2013. је на садашњој дужности. И не само да познаје политичке прилике у нас и у региону, већ у душу познаје сва политичка водства: како мисле, како лажу, како краду… Зато његове предбожићне поруке ваља имати на уму.

Порука Србији остала је непромијењена: има пуну подршку САД-а за прикључење ЕУ-у, али под условом да се ослободи улоге руског тројанског коња у западним интеграцијама.

Порука БиХ нарочито је занимљива. Хојт Ји је за стање у држави прозвао корумпиране политичаре, који подстичу тензије и чувају статус qуо како би сачували своје позиције, и позвао да их се позове на одговорност, да се ојача правни поредак и “супротстави се клијентелистичкој мрежи која те политичаре држи на власти”.

То значи да би судски поступци за корупцију и организирани криминал у сљедећој години могли захватити шири круг политичких елита у БиХ: и хрватске и српске и бошњачке.

И дакако, кључна порука односи се на енергетику. Истичући важност изградње мреже ЛНГ терминала у југоисточној и средњој Европи како би се дугорочно докинула зависност о руском плину која угрожава националну сигурност тих држава, доводећи их у политичку зависност о Русији, Хојт Ји пожурује изградњу ЛНГ терминала у Александруполију (Грчка), изградњу интерконектора Грчка – Бугарска и Грчка – Србија.

Хрватска у том интервјуу није ни споменута, баш као ни ЛНГ на Крку. Али хрватска Влада и премијер Пленковић могу из њега много ишчитати. Посебно ако знају (а знају) да је управо Хојт Ји иницијатор оне Трумпове јавне доскочице на самиту држава трију мора у Варшави, кад је упитао хрватску предсједницу зна ли нешто о ЛНГ-у на Крку.

Дакле, ако хрватска Влада жели показати истинску жељу за америчким партнерством у сљедећој рунди балканског расплета, ЛНГ на Крку је већ требао бити довршен. А није нити започет. Политичко ускрснуће Ивана Врдољака, који је у америчкој администрацији перципиран као главна опструкција ЛНГ-а на Крку, сасвим сигурно не придоноси хрватско-америчком партнерству. Јер нико озбиљан не вјерује да је “ускрснуо” како би се бавио информатизацијом и образовањем нације.

Треће, кроз формулацију о корумпираним политичарима у БиХ послат је јасан сигнал да за америчку страну Драган Човић није играч за будућност, па би се и хрватска политика требала томе прилагодити ако жели имати утицај на расплет у БиХ и заштитити сигурност својих граница.



Не препозна ли ове поруке, Хрватској би се могло догодити да умјесто кључног партнера постане монета за поткусуривање: преко које ће Александар Вучић договарати европски пут Србије, Бакир Изетбеговић или његов насљедник договарати озакоњење бошњачке доминације и прогон Хрвата из БиХ, Мирослав Церар или насљедник договарати разграничење у Пиранском заливу.

А хрватски државни врх постати заклон хрватској корупцијској хоботници, која пере руске доларе (рас)продајући хрватску будућност.

Извор: Слободна Далмација