Ријалити шоу је угрозио нацију!

Глумица Милена Дравић, овогодишња добитница награде за животно дело Добричин прстен, говори о урушавању правих вредности у култури, о својим улогама, о најтежим животним тренуцима које су јој додатно отежали таблоиди.

Србија 02.01.2018 | 13:04 Нада се да ће ускоро моћи да снима филм или неку улогу за телевизију јер су јој лекари саветовали да, после дуже паузе, може да почне да ради. Не зна хоће ли се икада вратити позоришту.  

На додели Добричиног прстена, после аплауза који је трајао више од десет минута, рекли сте да аплауз продужава живот. Редитељ Пуриша Ђорђевић је рекао да би волео да са Вама сними свој последњи филм. Хоћете ли снимити филм са Пуришом?

Не бих волела да буде ни мени, ни њему последњи, али бих волела да снимимо филм. Министарство за културу није баш дарежљиво, тако да нисам сигурна да ли би до тога могло да дође. Било би лепо да може, било би добро, и за њега и за мене, поготово после ове велике паузе коју сам имала. То су жеље. Да ли ће доћи до реализације, то стварно не знам.

Да ли сте видели сценарио? Он каже да је све спремно, само нема новца.

Нисам још видела сценарио.



Додела Добричиног прстена је улила, бар на тренутак, наду да се Србија вратила правим вредностима и да највиша друштвена признања добијају истинске вредности и врхунски уметници. Тим поводом је неко од Ваших колега рекао: "Има наде за овај град". Има ли, заиста, наде? 

Могло би нешто да се уради, али нам се не да. Зашто и како, не знам. Ова количина ријалити шоуа је апсолутно угрозила нацију. То је озбиљна ствар. Не гледају то само пензионери, већ то гледају сви на скоро свим каналима. За мене је то највећа опасност.

Почетком 2017. године сте рекли: "Апсолутно не могу да схватим како су незнање и површност завладали у свим сферама. Свуда око себе видимо јавашлук и незнање. Не знам да ли ћемо моћи из тога да се ишчупамо". То исто говорите и на крају 2017. године?

Говорим то и на крају 2017. Неко ми је јавио да је то изабрано за изјаву године. То сам рекла и то мислим. Било би ми жао да поклекнемо јер стварно имамо јако талентоване људе. Не знам објашњење зашто и због чега је опасност по државу промовисати праве вредности.

Знам да о политици не волите да говорите. Нећу Вас питати о политици, већ о друштвеном ангажовању. Ви сте 1996. и 1997. године учествовали у демонстрацијама. Да ли мислите да данас постоје разлози и могућности за такву једну побуну?

Мислим да је неко друго време и да је побуна сада неизводива. Са својим комшијама сам деведестих спонтано ишла на демонстрације. Нисам ишла са својим сталежом, са својим удружењем ни са позориштем. Било је то спонтано, једноставно нешто се десило. Можда ће нешто изненада да се деси и данас, нешто што не могу ни да претпоставим.



Ваш живот је дуго био као бајка. Има ли сте каријеру врло успешне глумице. После су дошла тешка времена: деведесете године, распад земље, ратови, болест, губитак партнера. Када Вам је било најтеже да задржите Ваше достојанство и да сачувате Вашу приватност, с обзиром на таблоидизацију друштва која траје већ дуже времена? 

Јако ми је тешко пао период Драганове болести, када су сви таблоиди писали на најстрашнији начин о његовим мукама, о његовој болести, о мени. То је било неиздржљиво. Од њега се то крило, да не чита. Драган је био исувише велики кликераш, знао је и осећао је све шта се дешава. Страшно је било.

Сви наши пријатељи, наша породица и ми, смо били очајни. Били смо беспомоћни. Нисмо били заштићени ни од кога. Драган и ја никада нисмо припадали неким клановима, неким групама, тако да смо потпуно били на ветрометини. Доста сам јака особа, али то нисам могла да издржим. Нисам могла да верујем шта се дешава. После месец-два сам се због тога разболела и ја, врло озбиљно.

Учествовали сте у филмовима, па и партизанским, који су били нека врста државних пројеката у социјалистичкој Југославији, али сте имали и главне улоге у филмовима "црног таласа", који су били субверзивни и забрањивани филмови. Да ли сте знали у шта се упуштате, када сте прихватили улогу у филму Душана Макавејева Мистерије организма?

Кино клуб Београд је било универзитет, то је била школа. Камо среће да постоји такав кино клуб данас и овде. Исти такав је био Кино клуб у Загребу, Лордан (Зафрановић, редитељ, прим. ред.) је био међу тим људима. Ми сви смо се знали. Стварно су то били врхунски људи, од Жике Павловића (писац и редитељ, прим. ред.), Макавејева, Кокана Ракоњца (редитељ), Бабца (и редитељ, монтажер, професор и теоретичар филма Марко Баба, прим. ред.), Вуксана Луковца (монтажер), сниматеља Алексадра Петковића... То се видело у њиховим филмовима, прво на кратким филмовима, који су ишли на фестивале, који су добијали награде. Онда су кренули озбиљни филмови. Да пусте младом свету Капи воде, Ратници, одмах би схватили какви су то момци тада били и како су фантастично радили.

Знала сам да имају према њима неки гард. Међутим, нисам кукавица и нисам калкулисала. Таман посла! Мени је било важно то њихово знање, тај њихов ентузијазам и то све што су носили са собом, иновацију. То су фантастични филмови. На крају сам била потпуно у праву што сам пристала да радим са њима, и то заиста, без калкулације, него са великим одушевљењем.



Хоћемо ли Вас видети у позоришту?

Не знам, позориште зависи од моје ситуације. Важно је да радим. Мени је чак и доктор рекао да треба да радим. Евентуално ће прво бити неко снимање, а онда ће време показати да ли ћу моћи да играм у позоришту или нећу моћи, што би ми јако тешко пало. Али, такав је живот.

Која Вас улога у позоришту чека?

Представа, у којој сам могла, и по годинама, да играм је лик Мод који је потпуно невероватан. Ради се о представи Харолд и Мод, коју је режирао Милан Караџић у Београдском драмском позоришту. Јако ми је жао због те представе. Они су ме чекали један период, па други период... Мислим да је мени, за сада, то немогуће да играм, јер то је заиста тешка улога, захтевна. То је један темпо од два сата. Морала бих да будем у фантастичној кондицији.

Ако будем ишта радила више, мораћу да кренем са неким лакшим стварима, било да је то филм или телевизија, али мора да буде снимање. Онда ће се показати да ли бих могла поново да се вратим позоришту. Обожавам позориште и страшно бих волела да се вратим.

(Курир.рс/слободнаевропа)