Зашто Партизан не „затвара“ утакмице у Хумској?

Или - зашто је Звезда одмакла?!

Фудбал 15.12.2017 | 23:46 Давно је Милан Бард Живадиновић "патентирао" фудбалску умотворину да је "2:0 најопаснији резултат". На примеру Партизанових суперлигашких утакмица у Хумској она је модификована у:

"Најопасније је 1:0".

Ове сезоне црно-бели су се понашали као Доктор Џекил и Мистер Хајд. На интернационалним мечевима били су углавном сјајни и захваљујући учинку у групној фази Лиге Европе остварили успех чекан 13 година, међутим, кад је требало слично поновити у првенству и(ли) предност домаћег терена претворити у победе уследила би разочарања за Гробаре, која су и довела до тога да тим Мирослава Ђукића на зимску паузу оде са девет бодова заостатка у односу на Црвену звезду. Махом што иницијална вођства није претварао у тријумфе, што му је био заштитни знак у претхиодним сезонама и што би требало, свуда на свету, да буде одлика шампионских екипа.

За детаљну анализу је чињеница да је од потенцијална 33 бода на 11 суперлигашких утакмица код куће Партизан освојио само 20 бодова. Као да је неко на стадион окачио таблу "распродаја", са црно-беле стране Топчидерског брда поене су носили Вождовац (3:1), Чукарички (0:0), Напредак, Спартак, Војводина и Црвена звезда (по 1:1). Последњи вечити дерби потврдио је сазнање да чак и кад поведу и делује да су на победничкој стазиЂукићеви питомци не успевају да, како то тренери воле да кажу, "затворе" утакмицу. То им се десило против Змајева, Суботичана, Лала и лидера на табели.

Збирно девет бодова. Ту је тих девет бодова заостатка.

Индикативно: бодове после стечене предности (а и кад није водио као против Брђана или Крушевљана) Партизан је губио у сударима са екипа из горњег дома табеле, пројектованим за пласман у плеј-оф (до осмог места). Чим је тим мало "затегнут", посвећен детаљима у одбрани, с двоструким блоком или квалитетном контром какву негују Напредак и Спартак, црно-белима је тешко да развијају акције. Уз неспоран квалитет поменутих ривала.

Ту је проблем игра.

Други је психа.

Сваки пут кад би повели 1:0 на свом стадиону Партизанови фудбалери би остатак утакмице играли у паници да не приме гол. Несвесно или по команди - а можда и зато што се супарник отвори - повлачили би се на своју половину и стекао се утисак као да једва чекају да прође време. Уместо да буде супротно, да на крилима вођства задају још један ударац, изазивали су судбину и примали голове после чега или није било времена или довољно умешности да се постигне још један.

Има стручњака спремних да ово повежу са карактером тренера и(ли) играча. Мирослав Ђукићје сталожен, не подлеже еуфорији и није ни изблиза енергичан као, на пример, Александар Станојевић или Марко Николић. Први припада групи Партизанових тренера која је у јесењем делу сезоне победила свих десет утакмица код куће, а други може да се подичи низом од 15 узастопних славља код куће што је било кјучно у походу на прошлосезонску дуплу круну.

О квалитету садашњег Партизановог тима може да се полемише, међутим, намеће се закључак да нема црту победника као неки пређашњи.

"Сећам се док је тренер био Тумба (Љубиша Тумбаковић, оп. ау) кад дамо први гол то је крај. Затворена утакмица. Готово. Не само што бисмо одмах дали и други, па и трећи, него су нас противници често молили да их не понижавамо, да их "не пунимо". То је зато што смо осећали овај клуб и било нам је битно не само да победимо, него да победимо убедљиво. Е, то је Партизан", говорио нам је један од бивших играча клуба из Хумске.

То је онај период кад су за Парни ваљак играли Саша Илић с почетка каријере, садашњи чланови стручног штаба Љубиша Ранковић и Андрија Делибашић, те спортски директор Ивица Илиев. Где ће бољу прилику актуелни првотимци од те да људе с којима свакодневно сарађују питају како се "затварају" утакмице.

Није срамота учити од бољих.

А кад смо већ код карактера: знате ли зашто управа јури Радосава Петровића? Зато што уз неспоран фудбалски квалитет има и црту лидера, способност да "држи" свлачионицу, чврсту руку да заведе ред до те мере да би први кикс био и - последњи.

То фали Партизану.

ФАТАЛНИХ ДЕСЕТ МИНУТА

Ове јесени Партизан је испустио чак 13 бодова на свом стадиону, а индикативно је да је три гола примио у завршних десет минута утакмице. Најпре је у августу Александар Јешић у 88. минуту потврдио победу Вождовца (3:1), Дамир Којашевић је у 86. донео изједначење Војводини (1:1), а Ричмонд Боаћи у 84. за реми који одговара Црвеној звезди (1:1).

Сад: да ли је то слаба физичке спрема, пад концентрације или је захтеван ритам од 36 утакмица за пет месеци узео данак - оцениће струка.

Извор: моззартспорт