Анализа: Дебакл "Азура" - крај или почетак?!

Фудбалери Италије добили су јак шамар од Шведске у баражу за Светско првенство 2018. године, шамар који би могао/морао да пробуди фудбал на Апенинима.

Фудбал 15.11.2017 | 23:00 Као четвороструки првак света Италија је увек сврставана међу фаворите на великим такмичењима, због 14 узастопних наступа на мундијалима "Азури" су увек сматрани "јаким“, међутим, коначно је разбијен и тај мит.

Од 2006. године и титуле у Немачкој, Италија је била све осим озбиљног претендента на титулу, осим финала ЕУРО 2012. ниједном није имала састав довољно атрактиван да привуче пажњу попут неких других селекција, али је увек била "главна".

Међутим, вишегодишње ослањање на блиставу прошлост се коначно жестоко обило о главу "Азурима" којима је тренутно најмањи проблем што ће пропустити планетарну смотру у Русији наредног лета.

Италија мора да крене испочетка, попут Немачке пре 10-15 година, да гради нову фудбалску кулутру, ствара нови стил, рађа нове фудбалске звезде, јер у актуелном саставу нема ниједне. Нема играча који је способан да једним потезом реши меч, а данас су такви најпотребнији.

То је био и кључни фактор елиминације Италије у баражу за Мундијал у Русији, јер у 180 минута жестоке и тврде борбе "Азурима" је недостајао управо појединац који луцидним потезом може да разбије "викиншки" бункер.

Стерилан везни ред

Швеђани су тактички потпуно уништили напад Италије. Свесни мањка креативности у екипи ривала, дисципливаном одбраном су присилили "Азуре" да константно "шетају" лопту око казненог простора, терајући бекове да се прикључују нападу, што је додатно десетковало везни ред ривала, услед чега је пресушио доток лопте до најистуренијих фудбалера.

Без везисте који је способан да контролише простор између два шеснаестерца и повеже све линије тима са нападом, Италијани су током 180 минута били осуђени само на полушансе и бескорисна убацивања лопте у казнени. "Азури" су имали знатно више шутева од ривала, 10-8 у првом мечу, а 24-4 у другом, али су тек неколико пута конкретно угрозили голмана Шведске. Најближи голу је био Стефан ел Шарави, којем је Олсен сјајно "скинуо" снажан волеј у завршници реванша.

Суспензија Марка Вератија за реванш је додатно деградирала креативност везног реда, што селектор Вентура није знао како да надокнади, а колико је био очајан најбоље показује ситуација из средине другог полувремена у Милану када је планирао да уведе дефанзивног везног Данијелеа де Росија, иако су његови нападачи били немоћни.

Покушао је да размрда средину терена са Жоржињом, везистом Наполија који је један од најбољих додавача у Европи, али он једноставно није могао тако брзо да се уклопи у њему непознат систем 3-5-2. Често је био чак и иза штопера као заштита од контранапада, пе је био потпуно неупотребљив у нападу.

Још већи проблем од тактичког за Италију је био менталитет. "Рударење" и страст су красили "Азуре" током Антонија Контеа на месту селектора, борба за саиграча, максимална жртва на терену су надокнађивали чести недостатак талента и креативности, а управо то је недостајало Вентуриној селекцији која је у односу на Контеову била на далеко нижем квалитативном нивоу.

Далеко од тога да Италијани нису имали играче за атрактиван фудбал, али мањак глади за победом и трудом, те непостојање правог тимског духа у свлачионици су само додатно деградирали ниво овог тима.

Вентура је добио довољно упозорења током протеклог квалификационог циклуса с обзиром да су "Азури" били дисфункционални и несигурни током скоро сваког меча под његовим вођством, посебан аларм су били дуели са Македонијом, која има је на два меча дала чак четири гола, али га нико није чуо. Да ће сам пласман на СП бити велики успех показао је дебакл у Шпанији са 3:0 у септембру, али Вентура опет није урадио ништа да промени ствари.

Главни кривац

У свакој репрезентацији, без обзира на то ко је у тиму, све полази од селектора, па је тако било и у Италији. Вентура је из минута у минут деловао све несигурније и безидејније, па је тако у првом мечу са Шведском чак "заборавио" да направи трећу измену која је можда могла да освежи његову екипу и можда чак донесе поравнање у Солни.

Иако искусан, Вентура није успео да се наметне као вођа ове селекције, а његов ауторитет код играча је додатно слабио константним жалбама на то што му фудбалери не наступају редовно у својим клубовима, бар у оним најзвучнијим, док је свесно игнорисао неке који су блистали у "мањим" тимовима, а за разлику од неких нама добро познатих селекција, сам је бирао састав.

Проблем са играчима и клубовима је пре свега на ФС Италије, одакле би вероватно требало да крену промене и у новој ери "Азура", ако желе да се врате на стазе старе славе. Серија А је одавно други такмичарски ранг у односу на енглеску Премијер лигу, немачку Бундеслигу, а посебно на шпанску ЛаЛигу.

Осим Јувентуса, остали клубови не могу на међународном нивоу да парирају чак ни Французима, Португалцима, Турцима, а сви своје успехе граде и покушавају да изграде углавном на скупим појачањима из иностранства, па је тако "Стара дама" до два финала ЛШ у претходне три сезоне дошла пре свега на крилима Аргентинаца, Шпанаца, Немаца, Бразилаца, Хрвата, Босанца...

Једини део италијанског тима који је добро функционисао у репрезентацији била је одбрана, коју су чинили управо фудбалери који су и у великим клубовима кључни фактори (Кјелини, Бонучи, Барзаљи), али је и то проблем собзиром да су због година прошлост, а нисмо видели неке достојне наследнике који би одмах могли да их одмене. Везни ред је био стерилан, безидејан, метиљав, што и није чудо с обзиром да само Марко Верати игра константно на ЛШ нивоу (ПСЖ), а посебна прича је исподпросечни напад.

Чиро Имобиле јесте најбољи стрелац и асистент Серије А, Симоне Заза блиста у дресу Валенсије, Торино тражи 100 милиона евра за Андреу Белотија, али сви ови играчи и њихови клубови су, уз сво поштовање, ипак суви просек. Најбољи показатељ њиховог нивоа је вероватно тај што ове сезоне спектакуларни Имобиле (14 голова, 6 асистенција) није могао да буде ни солидна резерва у Бундеслиги (Борусија Дортмунд) и ЛаЛиги (Севиља).

Да ли би Балотели спречио бруку?

Због тога се водила и сада ће се још више водити расправа да ли је Вентура бар за бараж требало да врати у селекцију Марија Балотелија. Без обзира на све његове бубице и посртања у каријери, "Супермарио" је и даље најталентованији нападач из Италије, а то већ неколико месеци доказује у дресу француске Нице за коју је постигао 21 гол на 31 првенствена меча, укупно 26 на 42 наступа.

Он постиже гол на 75 минута што је импресиван податак. Толико је играча добило шансу у дресу Италије од СП 2014, од када Балотели није играо, толико њих ту шансу није искористило, сувише да би "Азури" и даље памтили лош наступ проблематичног нападача у Бразилу и његово контроверзно понашање у клубовима.

Није правио проблеме откако је у Француској, Балотели је данас далеко од тог клинца, са 27 година и улогом лидера у Ници сада је већ довољно и искусан да повуче тим као што се очекивало да ће пре три године, а имао је управо оно што је недостајало Вентуриним изабраницима у нападу – класу. Он је играч способан да једним потезом реши меч, посебно утакмице каква је била ова са Шведском у којој је управо та луцидност најважнији фактор.

Сам је небројено пута у медијима и на друштвеним мрежама истицао жељу да се врати међу "Азуре", а нема сумње да би да је добио ту прилику гризао и рукама и ногама да се докаже, и то на прави начин, а управо је то "грижење" фалило Вентуриној Италији. Међутим, он се уздао у Едера, Инглесеа, Сансонеа, Габијадинија, Паволетија...

Да, Балотели ће увек бити играч који је способан и да све упропасти у секунди, али фудбал је "најважнија споредна ствар на свету" управо због таквих "појава", момака који црвене картоне, ударања ривала главом у груди и "кунг-фу" шутирања навијача у главу избришу једним потезом, а Марио је имао таквих током каријере, попут оног ударца у горњи десни угао против Немачке на ЕУРО 2012.

Већ је осетио велику позорницу као тинејџер, био је спреман да се на њу врати, и то би вероватно учинио у великом стилу. Можда га свлачионици на би одмах прихватила на најбољи начин, чека се Вентура вероватно највише и плашио, али је Балотели био неопходан овој екипи, а када би се Имобиле или Белоти распуцали уз његову помоћ, а имали би знатно више простора у казненом простору захваљујући Марију, та иста свлачионица би га вероватно врло брзо почела обожавати.



После свега виђеног, питање је да ли италијански навијачи треба да жале због овог дебакла. Наравно да је за сваког љубитеља фудбала пропуштање Светског првенства најгора могућа ствар, посебно за "Азуре" који су 60 година били редовни на мундијалима, али је можда ово управо најбоља ситуација која је могла да их задеси.

Већ годинама је Италија била далеко од свог очекиваног нивоа, давно је била 2006. на којој је чак и данашњи састав умногоме базиран, довољно је само видети колико су се "Азури" ослањали на 39-годишњег Буфона који је био део шампионске генерације из Немачке.

Када су Италијани последњи пут пропустили Мундијал, у "мрској" Шведској 1958, било им је потребно 12 година да се врате у сами врх светског фудбала. Али, када су стигли ту, у наредних 30 година су редовно били међу фаворитима.

Пораз од Шведске би требало и морају да схвате као шамар за буђење на свим нивоима, без обзира колико ће то бити болно, "Азури" морају да крену са дна, од омладинских селекција, ако желе да се опет боре за финала. Немачка и Белгија су довољно добар пример шта фокусирање на клинце може да донесе. Катар и 2022. нису толико далеко као што изгледа, јер пет година на репрезентативном нивоу је само један циклус, а Италији ће бити потребно знатно више за дуготрајно решење.

Италија мора да се опрости са духовима прошлости, мора да каже збогом и оним ветеранима који можда немају намеру да се пензионишу као што су то у најгорем тренутку морали да учине Буфон, Де Роси, Кјелини, Барзаљи.

Мора да промени свој менталитет, свој стил, културу игре, да се прилагоди новим фудбалским покретима. Морају да кажу ћао и Бонучију, Кандреви, Паролу, Едеру.., свим играчима који су већ у 30-им, а можда и неки који су на прагу њих.

Италија мора да престане да буде Италија и постане нешто сасвим ново.

Извор: Б92