"Крња скупштина" и ноћна "квазирезолуција"?!

Владајућа олигархија Републике Српске „војну неутралност“ прогласила је давне 2005. године чином укидања ВРС. Истовремено су Законом о одбрани БиХ, а потоње и вољом Николе Радмановића, одлучили да БиХ приступи НАТО војном савезу. Јучерашња квазирезолуција „крњег парламента“ је чисто политиканство и са правног становишта апсолутно нерелевантан акт.

Република Српска 18.10.2017 | 12:37 Грађани Републике Српске једном морају схватити да државе функционишу на бази важећих закона и одлука надлежних институција.

Владајућа коалиција то одлично зна, тако да јучерашњу квазирезолуцију „крњег парламента“ можемо у старту сматрати чином политиканства и бесрамним манипулисањем свијешћу грађана.

На првом кораку морамо схватити да је траги-комично проглашавати „војну неутралност“ у ситуацији кад Република Српска уопште нема војску. Но, то нас доводи до сасвим рационалног питања: зашто Српска нема војску?

Дејтонским мировним споразумом и законима који су важили до краја 2005. имали смо ВРС, а онда су управо актери доношења јучерашње квазирезолуције одлучили другачије.

Конкретно, њиховим гласовима Парламентарна скупштина БиХ је октобра 2005. донијела Закон о одбрани БиХ којим се укидају ентитетске војске и стварају претпоставке оснивања Оружаних снага БиХ (и тај закон су изгласали Додикови „тастер посланици“).



Треба подсјетити да је овај спорни закон управо потписао „великосрбин“ Никола Шпирић (види фото). Но, чланом 84. истог закона утврђено је да БиХ започне процес приступања НАТО војном савезу.

На бази овог Закона о одбрани 2009. године Предсједништво БиХ доноси одлуку од активирању Акционог плана за приступање у НАТО (МАП).

Потписник те одлуке је још један Додиков послушник – Небојша Радмановић. Исти тај Радмановић писмом моли НАТО да убрза приступање БиХ том савезу.

ДОДИК И ШПИРИЋ НА НОСАЧУ НАТО - АВИОНА



То су кључне правне претпоставке на каквима министрица одбране Марина Пендеш мјесецима реализује претпоставке активирања МАП.

Додиков политички савезник Драган Човић (страначки шеф Пендешове) недавно се похвалио како ће до краја године доћи до пуног активирања акционог плана војног сврставања БиХ.

Оно шта је Додиков режим јуче учинио је бесрамно политиканство најгоре врсте. Са правног становишта спорна квазирезолуција нема апсолутно никаквог значаја и то је одлично познато њеним доносиоцима.

Може ли та „резолуција“ промијенити важеће законе и одлуке надлежних тијела (државног предсједништва и министарства одбране)?

Нема овај акт „крњег парламента“ апсолутно никаквог значаја спрам даљих поступака државних институција.
Да би правно валидно зауставили процес приступања земље у НАТО у најмањем треба Парламентарној скупштини БиХ предложити нове законе или приједлоге измјена и допуна важећих закона, а каквима се стопирају даље активности на плану војног позиционирања.

Владајућа олигархија Српске може самостално предложити такве законске промјене, но чињеница је да то није учињено. Да ли су позвали друге политичке субјекте Српске на договор о заједничком приједлогу законских измјена? Нису!

Да не би било какве забуне: Милорад Додик је представнике Савеза за промјене недавно позвао на договор око референдума о Суду и Тужилаштву БиХ и ови су то одбили. На билокакво договарање у вези заједничког спречавања уласка у НАТО још није услиједио никакав позив.



Сви знамо под каквим околностима је „крњи парламент“ донио ову апсолутно несврсисходну резолуцију без присуства народних посланика Савеза за промјене.

Проблем је у томе што „крњи парламент“ овим намеће некакве обавезе представницима СзП у државним институцијама, а без омогућавања да учествују у доношења акта који их обавезује. То је политиканство најгоре врсте!

Но, ништа се не догађа случајно. Мјесецима пишем о томе како се Додик додворава Сједињеним Државама и НАТО, а само како би му биле скинуте санкције.

Унапријед сам најавио како ће свакојако спиновати јавност, али да неће предузети нити једну конкретну радњу спречавања неминовног војног сврставања БиХ. И то се само потврђује.

Управо из тих политикантских разлога у Српској није одржан обећани референдум о приступању у НАТО.

Референдум има и те какву правну снагу јер је у питању директно одлучивање грађана и преко те воље апсолутно нико не би смио проводити другачију политику – ни позиција ни опозиција (која је опет позиција на државном нивоу).

Зато референдум није ни одржан, а Додик се одлучио на пуко политиканство управо како сам то више пута најављивао. Зашто?

Само због процјене да ће његово „нечињење“ на плану активирања МАП бити препознато од стране америчких и натовских структура, те да ће резултирати његовим политичким преживљавањем.

Реформа одбране БиХ (читај: укидање ВРС и приступање НАТО) је 2006. препознана од стране центара моћи Запада и резултирала је довођењем на власт Милорада Додика.

Каснији поступци на реализацији војног позиционирања, попут Радмановићеве одлуке о МАП, су једнако схваћени и редовно награђивани преко ММФ и Свјетске банке. Зато се Додик нада да ће и данашње „нечињење“ бити адекватно награђено.

бориславрадовановиц.блогспот.ба