Карцином узима маха у БиХ

У БиХ, као и у другим дијеловима свијета, малигни тумори су један од водећих здравствених проблема и као други водећи узрок смртности налазе се иза болести срца и крвних судова.

Здравље 07.10.2017 | 07:37 У БиХ, као и у другим дијеловима свијета, малигни тумори су један од водећих здравствених проблема и као други водећи узрок смртности налазе се иза болести срца и крвних судова.

Највиша заступљеност обољелих у укупном броју су малигне неоплазме бронхија и плућа. Када је у питању сполна структура код жена је најчешћи карцином дојке, док је код мушкараца најдоминантнији карцином простате.

Број обољелих од карцинома у ФБиХ за пет година је порастао с 56,0 на 73,5 на 10.000 становника, према подацима Завода за јавно здравство ФБиХ.

"Подаци се односе на регистрацију малигних обољења у примарној здравственој заштити на основу 'Пријаве обољелог-умрлог од малигне неоплазме'. Стопа морбидитета означава да је на 10.000 становника у ФБиХ у петогодишњем периоду регистровано од 56 до 73,5 малигних неоплазми. Појавност малигних неоплазми регистрована је у добној групи од 20 до 64 године, радно активно становништво ФБиХ", казали су из Завода за јавно здравство ФБиХ.

Код жена најчешћи карцином дојке, код мушкараца карцином бронхија и плућа.

Према подацима Завода, у 2012. је било 13.102 обољелих, 2013. године 14.079, годину дана касније 15.708, затим се број смањио на 14.628, а 2016. је износио 16.214.

Стопа умрлих на 10.000 становника од 2012. до 2016. године варира од 19,1 до 20,5. 2012. године од малигних неоплазми умрло је 4.467 особа, 2013. године 4.191, 2014. преминула је 4.391 особа, затим 2015. године 4.550 особа, док их је прошле године од малигних болести умрло 4.516.

"У укупној структури малигних неоплазми највиши број регистрованих обољења припада малигним неоплазмама плућа и бронхија. Особе женског спола умиру од малигне неоплазме дојке, док особе мушкога спола чешће умиру од малигних неоплазми бронхија и плућа", наводе из Завода за јавно здравство.

На око 30 посто малигних обољења могуће је утјецати спречавањем или модификовањем фактора ризика, односно спречавањем почетка болести. Превенција значи елиминисање или минимизирање експозиције најчешћим факторима ризика, као што су пушење, начин прехране, физичка неактивност, конзумирање алкохола, који су добро познати фактори ризика који су заједнички и за хроничне незаразне болести.

"Модификација пушачких навика становништва је први важан приступ у контроли малигних обољења јер је пушење најпознатији појединачни превентабилни узрок малигнома у свијету.

Модификација прехрамбених навика је други важан приступ у контроли малигних неоплазми. Постоји повезаност између повећане тјелесне тежине и многих типова малигнома једњака, дебелог цријева, дојке, ендометрија и бубрега.

Дијете богате воћем и поврћем могу имати протективно дјеловање на многе малигноме", истичу из Завода.

Ризик од малигнома редуцира и редовна физичка активност и одржавање здраве тјелесне тежине. Међународне агенције за истраживање рака (ИАРЦ) пријавила је физичку активности као заштиту у настанку малигнома дојке, ендометрија, дебелог цријева, ректума, плућа, евентуално и простате.

Раст броја обољелих и умрлих забиљежен и у Републици Српској

Раст броја обољелих забиљежен је и у Републици Српској, гдје је 2009. године било 4.477 обољелих, 2010. било их је 4.986, 2011. обољеле су 5.454 особе, годину касније 5.478, затим 5.714, док је 2014. године забиљежено 5.577 обољелих.

Међутим, из Института за јавно здравство РС истичу да повећање за 24,57 посто треба посматрати с резервом јер је у наведеном периоду дошло и до побољшања евиденције малигних неоплазми, како у погледу свеобухватнијег тако и у погледу ажурнијег пријављивања здравствених установа.

Благи тренд раста је присутан и код броја умрлих од малигних неоплазми, гдје се биљежи пораст од 13,26 посто у посматраном периоду.

Према подацима Института, 2009. године преминуле су 2.782 особе, 2010. преминуло их је 2.670, затим 2.797, након тога 2.927, 2013. године умрло је 3.087 особа, а 2014. број је повећан на 3.151.

"Најчешће локализације малигних процеса код мушкараца су бронхији и плућа, колон и ректум, простата, мокраћна бешика и желудац, док је пет најчешћих локализација малигних процеса код жена дојка, грлић и тијело матернице, колон и ректум те душник, бронхији и плућа.

Од укупног броја дијагностицираних обољења, стања и повреда у примарној здравственој заштити у 2016. години, тумори заузимају 1,61 посто укупног оболијевања, а унутар групе тумора међу водећим се налазе злоћудни тумори ректосигмоидног споја 5,88 посто, дојке 8,75 посто , плућа 3,65 посто, простате 2,48 посто и карцинома грлића матернице с 2,54 посто", казали су из Института за јавно здравство РС.

Истичу да проблем малигних неоплазми додатно оптерећују угрожени екосистем, стална миграција и пад животног стандарда становника, негативни стилови живота, стрес, неуједначен степен раног откривања болести и откривање болести у касној фази, као и високи трошкови лијечења.

Спречавањем изложености факторима ризика, или њиховим модификовањем, могуће је спријечити настанак значајног броја малигних неоплазми.

Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће промијенити и унаприједити благовременим откривањем, терапијом и рехабилитацијом, уз одговарајуће палијативно збрињавање.

Извор: Вијести.ба