Овако се навија у Сјеверној Кореји!

Сјеверна Кореја има своја правила, па и на стадионима, пише ББЦ (Би-Би-Си)!

Остали спортови 05.10.2017 | 16:30 Само ријетки сретници из иностранства су имали прилику гледати фудбалски меч у Сјеверној Кореји, а један од њих је и новинар-репортер угледне куће ББЦ, који је на објавио своје импресије са утакмице Пјонгyанг ФЦ и Амрокганг, пренио је "Н1".

Странцима је дозвољено посматрати спортске догађаје у овој земљи, а Тим Хартли каже да сам осјећај одласка на стадион и гледање утакмице у овој најрепресивнијој земљи на свијету је чудан, и умногоме другачији него ли у остатку свијета.

Ушао је на стадион гдје стане 50.000 људи. Сва сједишта су уредно попуњена, одаје се почаст "великом вођи" Ким Јонг Уну и члановима његове породице, а онда сви уредно сједну на своја сједишта и шуте.

Сви су обучени исто. Црна одијела, бијеле кошуље, црна кравата и беџ на десној страни. Није то беџ са логотипом једног од два тима, него онај са ликом великог вође.

Нема штандова са кокицама, соком, кафом, хот-догом - него 50.000 фудбалских фанова који у строгом миру гледају одмјеравање снага на терену. Нема навијања, нема застава, кореографија...

Једини који се разликују на трибинама су чланови војске који у униформама долазе да гледају фудбал. Хартли каже да када је досуђен пенал за Пјонгyанг - никаква реакција публике се није могла видјети. Нити на лицима, нити на покретима тијела. Одборавање, негодовање - такви узвици не постоје на трибини од 50.000 људи у Сјеверној Кореји.

На фудбалском мечу који је он гледао, за подизање атмосфере на стадиону било је задужено тридесетак људи, странаца који су били смјештени на дијелу трибина које су и намијењене странцима.

Наводно, досуђени пенал био је непостојећи - па је шачица од 30 људи почела на енглеском језику да скандира: "Један нула за судију, један нула за судију", тек им се неколико домаћих навијача придружило у томе.

У земљи гдје морате тражити дозволу да говорите - скандирање на фудбалском мечу, или било каквом догађају се сматра некултурним понашањем, тако да сви људи који су били около трибине са страним држављанима - блиједо су посматрали скандирање уз изразе негодовања.

Постигнути гол на мечу није изазвао никакву реакцију публике. Хартли тврди да је цијели сусрет био изрежиран, те да је судија имао своје инструкције како да суди. Тврди, да је утакмица коју је гледао на "Ким Ил Сунг" стадиону био најбизарнији моменат у његовој каријери праћења спортских догађаја.

У репортажи је казао да је Пјонгјанг морао побиједити на мечу, а да је сам себе убиједио да су навијачи тог тима отишли сретни кућама - иако се никаква реакција није могла прочитати са њихових лица.

За крај, подсјетимо се највећих достигнућа сјевернокорејанског фудбала.

Године 1966, Сјеверна Кореја је побиједила Италију са 2:0, и дошла до четвртфинала Свјетског првенства. Квалификовали су се на Мундијал у Јужној Африци. Тадашњи селектор Ким Јонг-Хун је медијима казао да све вријеме комуницира са лидером Ким Јонг-Илом преко невидљивог телефона којег је сам лидер осмислио и дизајнирао.

То би било то.

Извор: мондо.ба