Живот на таблетама за смирење
Тешка економска ситуација, лоше друштвено окружење, психолошки притисак, али и посљедице рата, неки су од разлога због којих грађани Босне и Херцеговине све више узимају таблете за смирење.
Босна и Херцеговина 19.09.2017 | 16:21
Аниса Махмутовић је млада новинарка. Своје лично искуство са ПТСП-ом преточила је у текст који говори како се овај синдром преноси са родитеља на дјецу. Од ПТСП-а, лијечио се најприје њен отац, а затим и мајка. Као дијете није схватала о чему је ријеч, одрастање је научило да мора да истражује и научи о какво је то стање и на шта све утиче.
Аниса вјерује да велики број људи у БиХ користи антидепресиве и таблете за смирење због посљедица рата, но каже да поратно друштво у којем ови људи живе доприноси све већем броју оних који спас траже у таблетама.
„Имамо још увијек ону критичну масу која не тражи помоћ неуропсихијатра, већ то рјешава на други начин, тако што купују сами себи лијекове“, каже она.

Психолог Срђан Пухало каже да је све почело још прије рата, јер људи у БиХ живе у перманентном стресу. Деведесетих је био рат, а данас ти људи живе у постконфликтном транзиционом друштву у којем људи не могу да се снађу, додаје он.
„У таквом друшву човјек је најчешће губитник. У којем је он неко ко, без обзира колико јаку менталнуу снагу има, просто вријеме и све оно што се дешава га троши. И онда имате оно што је најлакше, а то је отићи код љекара и посегнути за лијековима“,говори Пухало.
С друге стране, психологиња Јасна Бајрактаревић сматра да све већи број људи који на своју руку узимају таблете за смирење нису посљедица рата. За људе у БиХ је специфично каже она, да живе у тензији ишчекујући неке промјене које ће живот учинити бољим. Та тензија ствара психички нестабилност и менталну неравнотежу, објашњава.
„Оно што људи мисле и оно што покушавају нама да представе да је БиХ угрожена, зато што је овдје прије 22 године био рат је заправо прича која је искључиво политичке природе. Јер људи који су остали напросто морају да живе, али живот који им је омогућен је постао нешто што је постало претешко за сваког обичног човјека“, наводи Бајрактаревић.
Стручњаци тврде да је психотерапија много ефикаснија од узимања таблета, но велики број грађана нема новца за овај начин лијечења.
“Психотерапија је скупа. Неки одлазе из земље да би можда то преуприједили, трећи покушавају то да игноришу, али се бојим да је ријеч о периоду од 25 година живота под перманентним стресом”, обајшнава Срђан Пухало.
Додатан проблем представља и чињеница да су таблете које грађани узимају на своју руку врло често неадекватне.
„Разговор, прича, откривање правог узрока, давање имена страху и болу који носимо у себи, као и проблему, а не генерализација, су начини који ће много прије отклонити анксиозност много прије него узети лијек на своју руку”, закључује Јасна Бајрактаревић.
(РСЕ)
Коментари / 8
Оставите коментарРисто
19.09.2017 14:33Среца па се има новца за куповати љекове. Како је сиротињи која не мозе купити. Размислите мало о томе?
ОДГОВОРИТЕАјде
19.09.2017 15:15Ајде за апаурин има.
Јагмдат
19.09.2017 14:48Евентуалне промјене су могуце само у једном слуцају. Онда и само онда кад престану да се исплацују будзетске плате и пензије, па васе комсије и фамилија буду угрозени да презиве исто као и ви, па буду морали да стану на васу страну да несто мијењају. До тога неце доци док је кредита, а до тада све је само лапрдање.
ОДГОВОРИТЕДИРЕКТ
19.09.2017 16:07МЕНИ НИЈЕ ЈАСНО ДА ЗА ЈЕДАН АПАУРИН ОД 1.4 МАРКЕ ТРАЗЕ НАЛАЗ ОД 3 ДАНА А ЈА ИМАМ ПАПИР ДА ИМАМ ПТСП И ТО ЈЕ СВЕТО СЛОВО.
ОДГОВОРИТЕРуза
19.09.2017 19:15Насхе окрузење лицхи на дусхевну болницу у којој пацијенти не узимају терапију.Највеци проблем овог друсхтва је схто се одлазак код психијатра сматра великом срамотом.Онда није ни цхудо схто људи пију таблете на своју руку.А оне су врло цхесто контраиндикативне.
ОДГОВОРИТЕлијек
19.09.2017 20:52нема горе дроге од таблета , у комбинацији са алкохолом најтеза је дрога и овисност. то је толико велик проблем да то ни милиција не мозе ријесити јер није класицно дрогирање а јест дрогирање које не мозе да се спријеци , и тај стрес је поцетак свих црних хроника у нас
ОДГОВОРИТЕ----------------
19.09.2017 21:06Имао сам негдје иза рата 2 мјесеца сталне проливе. Јавим се докторима, нису нашли ништа заразно него ми пропишу таблете за смирење. За 5 и по година оболио сам и од падавице али то није нико знао док сам нисам испричао за 4 и по године зато што су ми прописивани лијекови који нису против падавице затровали пробавне и мокраћне органе. Ко мора да пије такве лијекове мора да иде најмање 1 пут годишње контролно на ултразвук и у лабораторију због контраиндикација и нежељених дејстава а падавичари и на ЕЕГ снимање ради увида у оптималност терапије. Да сам сам болестан није истина. Код сваког доктора у свакој здравственој установи у сваком мјесту су огромне гужве и листе чекања. Ко се заказује код породичног доктора мора чекати на термин 2-3 дана а код специјалисте за одређене болести 2-4 седмице.
ОДГОВОРИТЕДр
20.09.2017 11:59Пола доктора треба похапсити због фармациског лобија. битно им само да продају љекове није битно здравље. само је битно да они зараде. они уопсте не мисле о пацијентима нит их знају излијецити а немамо се кома залити