Видео: Посљедње златно сјећање - Индијанаполис 2002. године...
На данашњи дан пре 15 година наша кошаркашка репрезентација по пети и за сада последњи пут постала је шампион света. . . Пре деценију и по последњи пут смо владали светом! На данашњи дан пре тачно 15 година освојили смо последњу златну медаљу поставши прваци света. "Ми имамо свога Бога, име му је. . . " На данашњи дан пре 15 година одиграно је велико финале Светског првенства између СР Југославије и Аргентине. Подсетите се неких детаља. . .
Кошарка 08.09.2017 | 23:10
Пре тога наши момци доживели су два пораза пролазећи кроз две групне. Бољи од нас били су прво Шпанци, а онда и Порторико.
Само финале Југославија и њени навијачи дочекали су у великој еуфорији. Након великог тријумфа над Американцима тешко је било и замислити да би неко могао да нам стане на пут и украде злато, али Гаучоси са Ђинобилијем, Обертом, Сколом, Сконокинијем, Ноћионијем...свакако нису били мачји кашаљ.
Драма која се одиграла тог 8. септембра у Консеко филдхаусу није за препричавање на овај начин. За оне млађе и неупућене довољно је рећи смо на мање од четири минута пре краја губили осам разлике; да је онда Пеђа Стојаковић убацио тројку; да је Бодирога везао седам поена; да Грк Пицилкас у последњем нападу при нерешеном резултату није видео фаул Јарића над Сконокинијем; да се онда играо продужетак; да су нам Аргентинци у додатних пет минута убацили само два поена, те да се Београд од славља тако тресао само после Атине '95. године.
Тада смо се звали Југославија, на клупи је седео Светислав Кари Пешић, а велики Дејан Бодирога претворио немогуће у могуће у Индијанополису за преокрет и велики тријумф над Аргентином – после продужетка – у једном од најдраматичнијих финала Мундобаскета у историји.
Тих 150 секунди у "Цонсецо фиелдхоусу' једни су од најузбудљивијих и у историји српског спорта, али је ипак 'Бодибондова' серија од 9:0, при вођству 'Гаучоса' 74:66, посебна прича.
Међутим, ни то није био крај јер је Владе Дивац промашио оба бацања на шест секунди до краја, да би на другој страни Марко Јарић, у последњим тренуцима сусрета, направио чист фаул на Угом Сконокинијем, али се арбитар Хуан Мигел Мерцедес из Доминикансе Републике није огласио.
Аргентинци су били у нокдауну, што 'Плави' максимално користе, додатних пет минута решавају у своју корист 9:2, после чега је велико славље широм планете, а понајвише у Београду могло да почне.
Један од најбољих европских играча, Бодирога је блистао са 27 поена (6/8 за два, 2/5 за три), шест скокова и три асистенције, а феноменалан је био и Предраг Стојаковић са поеном мање, али и истим бројем ухваћених лопти и једном украденом.
Финални меч пред више од 17.000 навијача, уз присуство неколико хиљада Срба, био је само трешњица на торти, на коју је претходно стављен шлаг слављем над домаћом селекцијом у четвртини финала.
Кренуло је декласирањем Анголе (113:63), па поразом од Шпаније (71:69), односно тријумфом над Каданом (87:71) за друго место у групи А, да би се ствари искомпликовале проласком у други део такмичења у групу Е.
Тамо смо доживели неуспех од касније победника групе Порторика (85:83), савладали смо Бразил (90:69), као и Турску (110:78), али је то било довољно само за треће место, иза Шпанаца, што је значило да идемо на прве фаворите на старту нокаут фазе.
Пирс, Реџи МИлер, Мајкл Финли, Андре Милер, Бен Валас, Ентони Дејвис, Џермејн О'Нил... Али, Пеђа, Владе и Милан Гуровић имали су друге планове.
Дивац је био најефикаснији са 16 поена и 11 скокова, додао је и две блокаде, а као пресудне су се испоставиле тројке Стојаковића и Гуровића – први их је убацио три, други четири и прво велико славље у хали, домовини и широм света...
Уследила је победа над Новим Зеландом за пласман у финале (89:78), доста теже него што се очекивало, а колико је нашем народу значила ова медаља најбоље говоре слике са улица наших градова...
Прошлог пута стали смо на корак од истог циља, док ћемо нову шансу – надамо се, у најјачем саставу – имати у Кини 2019. године.
Прича за филм, попут оног који је већ снимљен о једној златној генерацији кошаркаша овог простора.
Светско првенство у Индијанаполису 2002. године. Југославија је на њега дошла као актуелни европски првак из 2001. у Истанбулу. Југиославија је на том шампионату, једноставно, доминирала. са таквим "педигреом", тим у којем су били Дејан Бодирога, Владе Дивац, Марко Јарић, Предраг Стојаковић... био је "виђен" за једну од медаља.
Међутим, већ у 2. колу догодио се неочекивани пораз од Шпанаца (71:69). Та утакмица се памти по два детаља - Бодурога је имао шут за продужетак, а тада 22-годишњи Пау Гасол дао је 25 поена. А онда нови хладан туш за тим Светислава Пешића - после победе над Канадом, пораз од Порторика!
Како то обично бива, када наиђе бура на површину излазе ствари које су се тада чувале испод тепиха... Причало се о лошој атмосфери међу играчима, да би се све то "пресекло" победама над Бразилом и Турском које су вратиле самопоуздање "плавој чети".
Дошла је на ред фамозна утакмица у четвртфиналу против САД. Нико није спавао у Београду и тадашњој СР Југославији (Србија и Црна Гора). Одлично прво полувреме, Дивчевих 16 поена, предност од +4. Али, наравно да ништа није било готово.
Американци су почели да мељу у трећој четвртини и изгледало је да је све отишло у неповрат... Имали су предност од 10 поена (69:59), а онда су Милан Гуровић и Марко Јарић стисли ону ствар и креирали преокрет. Ух, како је тада Јарић био хладан као шприцер са линије пенала... Повела је Југославија 81:78, Пешић је одлучио да се не прави фаул, а Милеров шут завршио је на обручу.
Каква екстаза, лудило, ватромет!
У полуфиналу уместо очекиваног Порторика, на Југославију је изашао Нови Зеланд и Пера Камерон. Нови Зеланд је искористио потпуно пражњење "плавих" у мечу против САД, имао је +8 на полувремену, али се Дејан Котуровић (18 поена) побринуо да једна медаља буде у џепу - на крају 89:78.
Из тог дуела памти се и сада већ чувени случај БАНАНА. Тада је Владимир Радмановић, одлуком селектора Пешића, одстрањен из тима. Све се дешавало у полувремену полуфинала. После тога није било ни времена да се неко тиме бави. Чекао нас је меч против Аргентине.
Аргентина јака, прејака. Ману Ђинобили је на почеку меча повредио скочни зглоб и ма како лоше звучало - мора се признати да је то била добра ствар по Југославију. Аргентински центри су радили шта су хтели, Југославија без расположеног шутера...
"Гаучоси" су имали све у својим рукама, контролисали су утакмицу и имали су предност. На нешто више од два и по минута кре краја на семафору је писало 74:66 за Аргентину. Мало ко је веровао, мало ко је могао да претпостави да ће се Југославија издићи из пепела.
На сцену је тада ступио Дејан Бодирога. Они његови чувени дриблинзи, спори, али ипак неухватљиви. Два пута за два, једном за три, па два погођена пенала - 75:75! Југославија је у животу!
Дивац је имао шансу да са пенала донесе победу, али је промашио оба. Судије потом зажмуриле на фаул над Сконокинијем, али хеј, ко би то свирао...
Стојаковић убада тројку, Дивац прави рампу за трећи неискоришћени напад Аргентинаца. Бодирога потом погађа још два слободна бацања за великих 80:75... Аргентинцима је "ушла вода у уши" и све је било решено...
"Хичкок је мало дете за наше кошаркаше", рекао је тада коментатор РТС-а Предраг Страјнић.
А Александар Ђорђевић, који је био стручни консултант у студију је оценио да је реч "о највећем успеху југословенске кошарке због тога на који је начин постигнут, где и како".
Тај Индијанаполис и даље је наше последње кошаркашко злато...
ЈУГОСЛАВИЈА - АРГЕНТИНА 84:77
Индијанаполис, 8. септембар 2002. Дворана: Консеко филдхаус. Гледалаца: 17.079. Судије: Пицилкас (Грчка) и Мерседес (Доминиканска Република).
Југославија: Јарић 9 (4/6 шут из игре), Дивац 3 (1/6), Вујанић 7, Томашевић 6, Гуровић 3 (3/6), Бодирога 27 (9/10), Котуровић 3 (3/4), Ракочевић, Стојаковић 26 (8/8). Нису улазили: Предраг Дробњак и Жарко Чабаркапа. Тренер: Светислав Пешић.
Аргентина: Сконокини 3 (1/2 шут из игре), Скола 11 (3/5), Ноћиони 5 (1/2), Паладино 10, Волковицки 11 (2/3), Санчез 3, Ђинобили, Монтекија 4 (1/2), Оберто 28 (6/8), Викторијано, Фернандез 2. Није улазио: Гутијерез. Селектор: Рубен Мањано.
Извор: моззартспорт/Б92/мондо.рс
фото: МН Пресс
Коментари / 0
Оставите коментар