Анализа: Звезда, Краснодар, Јохан Кројф и Пижон Петровић...

Богати, заплачите! Уочи данашњег прве утакмице (19 часова) плеј-оф рунде квалификација за Лигу Европе све је на страни Краснодара. . . Међутим има једна квака која каже - Звезда може да постане Краснодар, али Краснодар никада не може да постане Звезда.

Фудбал 17.08.2017 | 18:00 Није време за романтичне приче, нити за још романтичније повезнице о томе како је све било другачије у некој ранијој епохи. Све, или скоро све је на страни Краснодара уочи двомеча плеј-оф рунде квалификација за Лигу Европе против српског вицешампиона Црвене звезде. Суви квалитет, ширина играчког кадра, основни и секундарни услови, па и тај буџдет као мирођија у свакој чорби модерног фудбала... И шта сад? Да ли ту треба да стоји тачка, да се прекине прича? Да ли треба да се један двомеч заврши пре него што је почео уз констатацију сиромашнијег да није та класа?

Треба ли Црвена звезда гледајући параду гламура на Краснодар Арени (сушту супротност од комунистичких булевера града домаћина), посматрајући ваљање у луксузу краснодарске дечице у супермодерном кампу за омладинску школу да подигне руке у знак предаје? Да се присете да су последњи меч на свом терену одиграли на обичној ливади?

Добро, поновићемо, све је на страни Краснодара, али постоји једна квака. Можда се у канцеларијама Црвене звезде запатила мемла лошег пословања и проблема у организацији - траје то дуже од деценије - вероватно је прашина покрила архиве славних дана, међутим једна битна ствар раздваја ова два клуба, као и два актуелна тима. Црвена звезда у ближој будућности може да постане Краснодар (тешко, али може), али Краснодар никада док је света и земаљске кугле не може да постане Црвена звезда.

Не ради се само о чињеници да је четвртопласирани тим руског првенства прошле сезоне изникао тек 2008. године из инкубатора трговинског магната Сергеја Галицког (суштински - тајкуна). Тај мултимилионер пажљиво је постављао циглу по циглу, своје трговинске моћи успешно је имплеметирао у фудбалски свет, не желећи да глуми пијаног богаташа. Ипак и тај целокупан рај, како изгледа Краснодар, на први поглед има своје мане... Види се то и по издањима руских медија где су дешавања из табора Звездиног ривала сведена на статистичку грешку. Не изазива интересовање Краснодар, нити изазива било какве емоције.

Клуб је од 2008. године побеђивао Фенербахче, Ницу, Борусију из Дортмунда, ПАОК, Евертон... Али као да суштински није срећан, као да му за срећу много треба, као да још трага за идентитетом и оригиналношћу. Као да је тек у пубертету и да не зна на коју ће страну. Да ли да ужива у богаству коју је добио сплетом околности или да тежим путем постане препознатљиви. Намерно, не кажемо - успешнији. Краснодар је јак као земља, али то је само један од клубова из источне Европе који се налази под шапом богатог газде. А када сте "један од" ви сте само број, сува статистика. Некад се јави, некада не стане.

Нико то овде неће изговорити баш наглас, више ће вам рећи у поверењу да газда Галицкиима у животу само једну неостварену жељу - да за овај клуб играју деца рођена у овој регији. Због тога је направио Ла Масију источне Европе, регрутовао 12.000 клинаца, ангажовао најбоље тренере и понудио им од птице млека...

Међутим, садашњост Краснодара су скупоцени странци предвођени БразилцемВандерсоном, затим капитеном Гранквистом, мотором екипе Чарлсом Кабореом... И да прођу овде им нико руку неће стегнути и честитати. Рећи ће да је све то нормално и да су само једна у низу генерација која се домогла групне фазе. Дакле, никакву срећу неће да произведе евентаулна победа над Црвеном звездом.

А шта имамо на другој страни?

Екипу у позитивном моменту, са звањем благог аутсајдера. Генерацију коју ће, између осталог, сигурно памтити по скидању проклетства Чеха и метлању Спарте из Прага. Екипа коју тренутно сви тапшу по рамену и упорно понављају: "Сад је време"!

Имамо екипу којој за срећу мало треба!

Тај звездани моменат из двомеча против чешког великана може добрано да погура екипу Владана Милојевића да још једног вредног скалпа. Поред тога што ће морати да до максимума испоштују принципе сопственог шефа (дисциплина на терену до изнемоглости), црвено-белима ће бити потребна још једна референца. Она коју су показали у Прагу. Да тај податак - ако је неко скупљи аутоматски не подразумева да ће баш на данашњи дан од 19 до 21 час бити бољи... Црвено-бели морају да изађу на терен без икаквих стега и предубеђења да су слабији. Када им се у подсвести појаве мисли о тржишној вредности Краснодара - играчима сјајних биографија - нека се прешалтају на другу страну.

А на тој другој страни је и епска, готово миленијумска мисао, Јохана Кројфа:

"Не знам шта у фудбалу значи новац, никада нисам видео да џак пара узме лопту и постигне гол".

На тој другој страни је и сведочење легенде Црвене звезде Владимира Петровића Пижонакоја се увек присећа предигре меча са Реалом. Ситуација је била слична овој. Дошли су богати Мадриђани и осетили моћ гологузог дечака са прашњавих лионских улица.

"На меч против Реала дошао сам трамвајем. Имао сам на себи неке бермудице, исхабане од прања. Гледао сам у своје мршаве ноге и размишљао како ћу ја овакав да играм против Реала. На састанку су ми дали жуте копачке и Реалу сам то вече забио два комада. Дриблао сам играче Реала ради штоса, што је Миљанића изнервирало, па је послао помоћног тренера да ми каже да се не понашам као мангуп. Навијачи су га гађали камењем и викали: Пусти дечка да их врти на петопарцу. Први пут сам постао фудбалски херој Маракане и као најбољи играч утакмице добио златни сат дарвил.“

На тој другој страни је и чиста животна филозофија - можда су је измислили и сиромашни - да се срећа не купује. И да је црвено-белима за комплетну хистерију потребно само мало да умоче ноге у групну фазу Лиге Европе. Па нек и тамо буду само добар спаринг партнер. Морају да знају да је било потребно само 90 добрих минута против Спарте, па да дечачићи у панталоницама којима је лопта до колена, не хајући за београдску врелину, цео боговетни дан понављају: "Ја ћу да будем Канга, ти буди Боаћи. Ја ћу теби да гурам лопту кад год могу. Ти ћеш мени да одиграваш повратне". Тога у Краснодару нема, нити ће икад бити, као што ни Краснодар никада неће постати Црвена звезда.

Таквим размишљањима играчи Црвене звезде имају шансу да натерају сузе на очи богатима. Јесте тешко, али није неоствариво. Потребно је да црвено-бели буду за нијансу или две бољи него у Прагу, да Канга, Боаћи имају још само један или два добра дана, даЛе Талек покаже да је способан да одмени Јовичића и да Владан Милојевић послеСтрамачонија на ражања стави Игора Шалимова. Овде, исто тако тихо, о њему причају да је само један обичан професор физичког.

И богати плачу, зар не?

Извор: моззартспорт