Стефан Марковић као подршка Орлова, али са трибина!

Како играмо? Баш добро! Само да их не урекнем. . . ! "Да кажем, што се нас тиче који нисмо ту, а ту мислим на Бјелицу, Јокића и мене, не треба трошити превише речи на причу. Треба максимално да се фокусирамо на момке који су ту и да њима пружимо највећу подршку".

Кошарка 14.08.2017 | 10:15 Кошаркашки бастион у улици Чарлија Чаплина у суботу увече био је испуњен до последњег места како би после више од годину дана поново поздравио светске и олимпијске вицешампионе! Упркос неповољним временским условима, готово 7.000 људи испунило је трибине и громогласним аплаузом дочекало своје миљенике у црвеним дресовима. 

А међу многобројним познатим личностима које су дошле да поздраве најбоље српске кошаркаше нашао се и један од хероја нације с претходних репрезентативних окупљања, Стефан Марковић. А то је публика знала да препозна и поклонила му велики аплауз. Он је заједно са сином испратио Орлове како мељу грчку експедицију без Јаниса Адетокунба. И имао је шта да види - офанзивно моћну, дефанзивно савршено потковану и шутерски јако расположену српску чету. 

Марковићев повратак у дворану Александар Николић искористили смо како бисмо из прве руке чули личне утиске о ономе што је Србија приказала у суботу увече. 

Како изгледа гледати своје пријатеље из ове перспективе?

„Чудно, јако чудно. Али, то је сада реалност. Драго ми је да играмо баш добро, тако да ми је лакше да све њих посматрам из овог угла“, искрен је Марковић.

Како ти је изгледала Србија у првом полувремену?

„Фантастично, искрено. С обзиром да је практично прва утакмица, изгледају супер. Да их не урекнем, само нека наставе овако. То би било најбоље“.

Чињеница је, ипак, да овом тиму недостају многи играчи, почев од тебе, преко Немање Бјелице и Николе Јокића, а сада су и Немања Недовић и Марко Симоновић готово ван тима за Евробаскет...

„Да кажем, што се нас тиче који нисмо ту, а ту мислим на Бјелицу, Јокића и мене, не треба трошити превише речи на причу. Треба максимално да се фокусирамо на момке који су ту и да њима пружимо највећу подршку. Нажалост, имамо неколико пехова, прво Симоновић са прстом, онда Недовић... То су ствари које могу да избаце из равнотеже. Али, ја се надам да се то у нашем случају неће десити. Да неће цела ситуација пореметити рад екипе на крају. Волео бих, искрено, да се опораве и буду у тиму“.

Која је реалност српске репрезентације на Евробаскету?

„Реалност је она којој увек стремимо. Имамо квалитет за оно, најсјајније одличје и сигуран сам да је фокус целог тима управо на ту медаљу. Увек смо ишли тако и не верујем да је сада нешто другачије. Сигуран сам да ће ићи ка томе да остваре то што су зацртали, али дуг је пут до коначног одредишта“.

Шта мислиш, ко би могао да буде највећи конкурент за златну медаљу у Истанбулу?

„Ух, не знам сад. Доста је ту добрих екипа и које претендују ка врху. Кључ за све биће како буду играли од осмине финала, тада је најважније. Надам се да ће нас здравствени билтен послужити и од тог тренутка, да ћемо ми бити у правој форми. О осталима, искрено, баш ни не размишљам претерано“.

Да ли би наша, али и екипа из групе која ће бити стационирана у Истанбулу, предност могло да буде то што на пола такмичења нећемо морати да се селимо?

„Има и ту доста тога, искрено. Зависи где паднеш. Сећам се када смо на прошлом Евробаскету прелазили у Лил... Организатори су нас сместили били ван града, у неко сивило... Тада смо били и психички растројени. Још када се утакмице ’разреде’, а немаш никакву разоноду, да побегнеш мало од размишљања о утакмицама и тактикама... Да одеш и урадиш неку другу ствар... Супер је што смо у Истанбулу и што ће момци моћи да побегну од кошаркашких мисли и притисака“.

Како се сада осећаш као нови играч Химкија? Екипа је прилично добро скоцкана...

„Јако сам задовољан. Када се завршила сезона сео сам за сто и добро размислио о свим понудама које сам имао. Химкијева је била најбоља и најконкретнија, тако да сам наредне две године тамо“.

Да ли се радујеш повратку у Евролигу?

„Да. Такмичиш се са најбољима и доста ће бити квалитетних утакмица и моћи ћу да уживам у кошарци. То је оно што волим, то је оно што радим, тако да је то савршено“.

Извор: моззартспорт