Кромпир је здрава храна

Обичан печени кромпир је здрава храна, нарочито кад се једе са љуском, богатом влакнима.

Здравље 27.06.2017 | 16:38 Међутим, пошто је његов састав другачији од осталог поврћа, не смије да буде једино поврће у вашој исхрани.

Иако кромпир важи за храну која дебља, један печени кромпир средње величине са љуском има само 160 кцал и не садржи масноће и холестерол. Такође, садржи око четири грама влакана и чак четири грама протеина, захваљујући чему нас дуже држи ситим.

Штавише, истраживања показују да је кромпир бољи избор од тјестенине, када је реч о заситности.

Кромпир је такође богат и витамином Б6, витамином Ц и гвожђем, а одличан је извор калијума. Средњи кромпир пружа око 20 одсто дневне препоручене дозе тог минерала, који поништава утицај натријума на раст крвног притиска.

Једна студија мањег обима показала је да шест до осам малих љубичастих кромпира два пута дневно не изазива гојење, а снижава притисак и смањује ризик од срчаних болести и шлога код гојазних особа са хипертензијом.

Уопштено гледано, тип и количина нутријената међу различитим врстама кромпира варира, али незнатно. Изузетак је батат, који је изванредан извор бета-каротена, антиоксиданса који се у нашем тијелу претвара у витамин А и ког нема у другим типовима кромпира.

Проблем с кромпиром је тај што га конзумирамо прженог, што повећава њихову калоријску вриједност. Слично важи и са пиреом, који обично садржи много млијека и путера.

Тачно је да имају и висок гликемички индекс, што значи да више утичу на раст шећера у крви, него намирнице са ниским индексом, попут пасуља и зеленог лиснатог поврћа. Ипак, гликемичк индекс не представјла ни дјелић приче о његовој нутритивној вриједности.

Такође, једна недавна студија показала је да сваки појединац другачије реагује на храну са различитим гликемијским индексом.

Једна студија је открила да се конзумација кромпира и помфрита на дуже стазе може повезати са повећаним ризиком од дијабетеса типа 2. Међутим, то је важило првенствено за гојазне жене које се не баве никаквом физичком активношћу и које вјероватно имају прикривену инсулинску резистенцију.

Према другој студији, жене које једу четири или више порција печеног кромпира или пиреа имају већи ризик од високог крвног притиска, у поређењу с оним које уносе мање од једне порције мјесечно. Тај ризик повећава и помфрит и то код особа оба пола. Међутим, иста студија показала је да једнака количина чипса може да се повеже са мањим ризиком од хипертензије код мушкараца.

Закључак? Кромпир је важна намирница која може да буде дио здраве и уравнотежене исхране, све док водите рачуна о припреми и порцијама. Уместо двоструке порције кромпирића, можда би требало да тањир допуните неким зеленишем.

(Агенције)