Десетина планете гојазна

Гојазност је глобални проблем који данас погађа једног од десет становника света, повећава се како у богатим тако и у сиромашним земљама, а у многима више погађа децу него одрасле особе, показало је најновије истраживање у коме се наводи да је у свету гојазно више од 107 милиона деце и 603 милиона одраслих.

Здравље 13.06.2017 | 10:08 Истраживање тима научника са Универзитета Вашингтон у Сијетлу показало је да је гојазност утростручена међу децом и младим људима у земљама попут Кине, Бразила и Индонезије, јавља АП.

Ти бројеви посебно су узнемирујући јер значе да је све више младих људи на путу да буду гојазне одрасле особе, код којих ће се развијати болести као што су дијабетес, срчана оболења и низ канцера, сматрају неки стручнајци.

Истраживање је данас објављено у онлајн издању часописа Њу Ингланд џорнал оф медисин и представљено је на састанку стручњака за науку о исхрани у Стокхолму. Истраживачи су испитивали 195 земаља, иако подаци у многима од њих нису комплетни или не постоје, па су користили претпоставке и математичке моделе да би употпунили празнине.

Упркос ограничењима, ово је најбоља слика гојазности на глобалном новоу, тврде стручњаци. У извештају се наводи и да су стопе гојазности удвостручене у 73 земље у периоду од 1980. до 2015. године. Међу земљама у којима је значајно порасла су Авганистан, Бугарска, и Демократска Република Конго.

На светском нивоу, око пет одсто деце и 12 одсто одраслих били су гојазни у 2015. години. У САД је гојазно око 17 одсто деце и 38 одсто одраслих особа.

Међу 20 највећих земаља, САД има највишу стопу гојазности међу децом и младима, а Бангладеш најмању. Египат има највишу стопу гојазности међу одраслима, а Вијетнам најмању.

У добре вести истраживачи су убројали чињеницу да су бољи лекови и други системи здравствене неге помогли људима да живе дуже, упркос здравственим проблемима изазваним дебљином.

Истраживачи такође нису утврдили повећање стопе смртности или инвалидности, услед гојазности. Али, с обзиром на то да се ниво гојазности повећава, потребно је под хитно осигурати бољу исхрану и учинити друге напоре да се спречи нездраво гојење, закључио је водећи аутор студије доктор Ашкан Афшин.

РТС
фото:интернет