Разбољевамо се и због загађења

СЗО прерана смрт седам милиона људи повезује се са отровима из ваздуха. Лоша животна средина главни је изазивач болести срца и плућа.

Здравље 12.06.2017 | 08:04 ЗАГАЂЕН ваздух повезан је до сада са прераном смрћу чак седам милиона људи, показала је анализа коју је спровела Светска здравствена организација. Таквих података за Србију још нема, али је познато да "микс" који нас годинама гуши чине загађења из термоелектрана и, наравно, саобраћај.

Лош ваздух и загађење утичу на појаву болести плућа, кардиоваскуларна и хронична обољења. Преурањена смрт у Србији је дупло чешћа него у Европи, а један од узрока је управо загађена животна средина. Босна и Херцеговина предњачи на овој листи са 156 смртних случајева на 100.000 становника.

- Министарство здравља контролише и мери степен загађености, али након тога може само да даје препоруке министарствима пољопривреде и енергетике - каже Мехо Махмутовић, државни секретар у Министарству здравља - Ипак, Србија је недавно укључена у Алијансу за здравље и животну средину из Брисела и сада учествује у глобалном испитивању.

Махмутовић каже да у Србији постоји мрежа института и завода који прате квалитет фактора из животне средине, али су мерила којима се израчунава загађеност животне средине различита.

- Није у питању само микро и аерозагађење, него и бука и много других фактора - каже Махмутовић.

Докторка Марија Јевтић, професор Медицинског факултетата Универзитета у Новом Саду, каже да за проблем загађења ваздуха не постоји краткорочно решење. Резултати се постижу једино "на дуге стазе". Због тога су неопходне стратегије које ће за 10 или 20 година дати резултате.

- Неки градови у свету су донели одлуке о контролисаном коришћењу горива - каже Марија Јевтић. - Код нас би то тешко заживело, али је веома битно да што пре кренемо да подижемо свест људи о овом проблему.


ГЛОБАЛНА КАМПАЊА

ИНИЦИЈАТИВУ "Скини маску моме граду" подржао је велики број земаља, међу којима је и Србија. Ова кампања, коју су покренули здравствени радници и Алијанса за здравље и животну средину, има циљ да промени постојеће политике градова до 2030. године, што би требало да смањи загађење ваздуха, ефекат стаклене баште и број оболелих од кардиоваскуларних болести.

Новости
фото:интернет