Нијемци ће ускоро куповати и недјељом?

Тата, мама и двоје веселе дечице кроз велики и климатизовани тржни центар носе кесе различитих робних марки, лижу сладоледе, делују задовољно и опуштено и, изгледа да им прија куповина недељом, као посебан породични догађај. . .

Занимљивости 07.06.2017 | 15:18 Таква слика се у Немачкој може понекад видети, то јест само у специјалним приликама када се недеља прогласи отвореним даном за куповину или у туристичким местима, а одлука о томе је, углавном, препуштена покрајинским властима, па тако у неким покрајинама постоје само три радне недеље, а у Берлину десет годишње.

За разлику од Немачке, у суседној Холандији, посебно у такозваним аутлет центрима према граници недељом је гужва и, тврде немачки заговорници рада недељом, Холанђани праве бизнис, углавном, захваљујући купцима из Немачке.

Већ дуже у Немачкој, где се само за гардеробу троши знатно више од десет милијарди евра годишње, траје расправа о увођењу радне недеље, односно, отвореним продавницама и на овај нерадни дан за све оне који желе да конзумирају и профитирају.

Заговорници радне недеље уверавају да трговине на мало саме треба да одлуче о томе, затим тврде да ће то „регенерисати“ немачке градове, донети већи профит и више радних места и дају друга слатка обећања, док на другој страни црква, устав и синдикати тврде да недеља мора остати слободан дан.

„Нерадна недеља је уставом дефинисана и то за цело друштво. Радна недеља у продавницама је могућа само под јасно дефинисаним правилима о изузетку“, упозорила је Штефани Нуценбергер из председништва једног синдиката и додала да, трговци, међутим, очигледно, не желе да прихвате ту јасно дефефинисану правну ситуацију.

Савезни уставни суд је, како је истакла Ниценбергерова, такође, јасно прецизирао да само чисто привредни интереси трговаца или купаца не могу никада да оправдају захтеве за радном недељом.

На другој страни, шеф ланца немачких трговина „Карштат“ Штефан Фандерл захтева да се на нивоу савезне државе одреди најмање 12 радних недеља, као почетак за одлуку о генералном укидању нерадне недеље.


„Објасните, молим вас, једном викенд-туристи из других европских земаља да ће у Берлину, Хамбургу, Минхену или Франкфурту бити пред затвореним вратима трговина“, захтевао је Фандерл, а шеф либерала млади Кристијан Линднер, кога зову и „нови Геншер“, подржао идеју.

„Трговини су, против онлајн конкуренције, потребни фер услови, у супротном ће центри градова изумрети“, упозорио је Линднер, наглашавајући да се понашање људи у куповини променило.

Сами Немци, имају разумевање за куповину недељом и већина, чак њих 61 одсто њих, судећи према анкетама, подржава да се продавцима дају одрешене руке да одлуче о продаји недељом, док скоро сваки други, када је реч о верским празницима, не зна шта се слави и зашто продавнице тада морају бити затворене.

Немци недељом купују више, уколико имају прилику?

Тамо, где су продавнице отворене, недељни обрт зна да буде понекад и дупло већи у односу на друге радне дане, кажу трговци, док теоретичари трговине сумњичаво врте главом, тврдећи да ће онлајн трговина и даље расти и да се недељом купци могу привући само, ако куповина постане „догађај са елементима шоуа“.

У дискусију о радној недељи укључила се и харизматична Маргот Кесман, некада прва жена на челу Евангелистичке цркве, која се, пошто је ухваћена са 1,54 промила алкохола у крви за воланом, повукла са те функције.

Маргот се успротивила идеји о радној недељи, тврдећи да ће то имати тешке последице и проповедајући да би тако друштво могло да прегори (доживи бурн оут).

„Ако би се сви дани изједначили, не бисмо имали више никаквих заједничких ритмова. Људи, који пате од бурн-аута имају управо такву дијагнозу - они су изгубили ритам између стварати и одмарати се. Убеђена сам да ће наше друштво колективно прегорети, ако не будемо имали слободно време“, упозорила је Кесманова, ћерка једног аутомеханичара и медицинске сестре, разведена и мајка одрасле деце. Такође, рекла је да би радна недеља за жене, запослене у трговини, била неприхватљива.

„Жене не би имале заједничко време са својом децом, време за породицу би добиле још ређе, а све то би захтевало да се и за недељу обезбеде отворени дечји вртићи“, објаснила је 59-годишња Маргот Кесман и подсетила да су у њеном детињству продавнице затваране суботом у 13 сати и тек понедељком у осам отваране.

„И, ми смо то преживели“, прокоментарисала је Кесманова, чије је пијанство, заједно са откривеним скандалима о сексуалном злостављању деце у језуитским колеџима у Немачкој, изазвало бројне дискусије о свештенству и моралу, о цркви и криминалу.

Маргот Кесман је и после скандала остала веома присутна у медијима и важи за интелектуалку јасних речи, посебно када су у питању друштвене и религиозне теме.

РТС
фото:интернет