Раде и Љуба и пола вијека љубави...

Брачни пар Раде (74) и Љуба Благојевић (71) из Пријемета код Фоче данас су резањем “златне” свадбене торте, уз здравицу “златним шампањцем”, прославили пола вијека заједничког живота.

Република Српска 12.02.2017 | 19:11 Загледали су се још као дјеца, чувајући овце по јошаничким селима. Љубино срце је изабрало Рада, иако је била из богатије куће. Заједнички живот су почели на Света три јерарха 1967. године, а у срећном и богатом браку изродили су три сина Мила, Мира и Миленка, од којих су добили осморо унучади.

Причају да су једно другом у животу увијек били највећи ослонац и да су заједно “прегурали” доста искушења, од којих је најтеже било у рату, када су погорјели и пуком срећом успјели да преживе “крвави Никољдан” 1992. године. Њихова Јошаница, у нападу муслиманске војске из Горажда, тада је опустјела. Убијено је 55 мјештана, а Раде је преживио тешко рањавање.

“Било је тешких тренутака, рањен сам три пута за један дан, али преживјело се”, присјећа се велике јошаничке трагедије Раде, који је и као дјечак настрадао од бомбе заостале из Другог свјетског рата.

Златна свадба Раде и Љубице Благојевић
Откривајући тајну заједничког живота, Раде вели да млади нараштаји данас не цијене брак, као они некада.

“Најважније је међусобно поштовање. Добра воља нас је увијек красила, а ако смо се кад пољутили, то је било само на моменат, док пређеш десет корака”, прича Раде.

Његов двадесетдвогодишњи унук Бранислав каже да га је ђед савјетовао да се жени “за времена” да би имао кад стићи да подигне дјецу, и да, ако жели добар брак, мора слушати своју жену.

“Ђед ми увијек говори да, ако не будем слушао жену, нема ту успјешног брака”, прича унук Бранислав.

Ђед Раде, уз смијех, потврђује ријечи свога унука.

“Таман тако, нека буде да је тако. Код нас је фамилијарно поштовање између мужа и жене”, додаје Раде, а унук потврђује да у њиховој породици никада није било развода и да се нада, да се ни он, ако се ожени, неће развести.

Златна свадба Раде и Љубице Благојевић
Бака Љуба каже да, и поред великих недаћа кроз које су прошли, имају лијеп живот.

“Кућили смо се четири пута, не једном или два пута, него четири пута смо пресељавали и коначно смо овдје прије четири године, уз помоћ синова и донације, изградили кућу. Синови нам помажу, ми ни ексера нисмо купили и ништа без њих не бисмо могли. Хвала Богу, све једно уз друго”, прича бака.

За младе људе који тешко ступају у брак или мисле да је брак робија, бака Љуба има поруку.

“Потребно је да једно другом опраштају, јер најгоре је растурати брак. И муж и жена треба једно друго да слушају и да се поштују, то је на првом мјесту. Никад никоме није као на длану, некад је боље, некад лошије, али породица је најважнија”, каже Љуба.

Њихов најстарији син Миле прича да су његови родитељи велики борци, који су живјели мукотрпно, али увијек у радости.

“Дјеца су се рађала и расла у сиромаштву, али у радости. Синове су поженили, у радости добили унуке, сви су здрави и напредни”, говори Миле.

Миле истиче да заједнички живот његових родитеља красе љубав, разумијевање, толеранција и опраштање.

“Читав живот су опраштали једно другом, вољели се, разумијевали, помагали, у борби и раду, чему су и нас научили, а сада ми то преносимо на своју дјецу”, закључио је Миле.

Да су Благојевићи изузетно радна породица, показује и примјер унука Бранислава, који се одавно осамосталио и са својих 22 године великим радом већ скућио, па се може очекивати да ће послушати и дједов савјет за женидбу.

Уз свадбено коло, гусле, ојкаче и богату трпезу, Раде и Љуба прославили су златни и заказали дијамантски пир са дјецом и бројном родбином, показујући још једном да је слога најчвшрћи темељ њиховог дома.

(Срна)